U Srbiji se, svakodnevno, cuje sve nesnosnija monotona graja nalik graji vrana na oranicama: »Mi smo patrioti! Oni su izdajnici! Mi smo Srpstva pacenici! Oni su NATO-placenici!«
»Srbija je tragicna zemlja Deoba«, uzdise Tolstoj iz Jasne Drenove. »Kako sam to dubokoumno prorokovao!«
Patrioti su ljudi posebnog kova. (»To majka vise ne radja.«) Svakome od njih, dok se setaju dedinjskim parkovima, ptice iz krosnji dovikuju: »Patri-ot! Patri-ot!« Doduse, ne lice na patriote sa starih slika i spomenika. Oni stari su nekako bili vise slang, ovi su odreda uzireni, gojni, sa dvostrukim i trostrukim podvaljcima. Iako je patriotstvo Srbima upisano u genetskom kodu (kako nas uveravaju naucnici posebnog kova) sve je vise izdajnika. Istrazivanja pokazuju da bi patrioti na izborima mogli izgubiti vlast. U pitanju je neka genetska malformacija, uticaj nekih tajnih NATO-zracenja na mnogostradalne srpske nevene. Zato sa Dedinja stize direktiva svim patriotskim ispostavama i aktivistima: »Utrostrucite patriotisanje! Ako se ne budete revnosnije patriotisali bicemo otpisani sa istorijske scene!«
I patriotski agitatori su se kao aligatori ustremili na izdajnicki narod. »Sram vas bilo izdajnici nijedni! Vi ste izdali nase dremljivo spokojstvo i veru u dozivotnu vladavinu! Vi ste izdajnici nasih belih vila i crnih limuzina i nasih debelih novcanika!«
»Jos vise: izdali ste sami sebe! Izdali ste svoju podanicku cud, svoju trpeljivost i savitljivost pred nevoljama! Izdali ste svoju sopstvenu svenarodnu izreku ‘Rado Srbin ide u vojnike!’ Vi ste izdajnici svoje jucerasnje, predivne vere u Bastilj-televiziju, mnogolisnu Politiku i zivopisnu crvenu Borbu! Izdali ste sopstveno dopustenje da vas svakog dana pljackamo a potom na patriotsku liru fackamo! Izdali ste nas koji smo patrioti–mucenici i postali ste NATO-ucenici! Sram vas bilo!«
Ali, sve vise ljudi shvata i oseca da je kad neko glasno (i cesto) govori: »Ja sam patriota! Ja sam patriota!« to samo izraz krajnjeg neukusa. I da je, kad se ranija beskrupuloznost udruzi sa neukusom, to pouzdan znak skore propasti nekog rezima. A da rec »patriot« u Srbiji ne bi dobila posprdno znacenje sve vise ljudi tzv. patriote naziva patriotasima.

Povratak u proslu buducnost

Vec godinama mnogi srpski (vele)umnici kao recept za izlaz iz danasnjih nasih beda i bedastoca propisuju »povratak tradiciji, starim vrednostima i pravoslavlju«. Jedna od stranaka koja kao glavni program ima »srpsku obnovu« u skracenicu svoga imena stavila je znak kape–sajkace. Kao veliku staru vrednost kojoj se, jel’ da, valja vratiti. Srecom, verovatno je lider te stranke sam otkrio da ta »tradicionalna vrednost« izaziva samo znojenje glave, opadanje kose i svakog ko je nosi cini smesnim. Zato je i ne nosi.
»Povratak starim vrednostima, tradiciji i pravoslavlju« samo je jos jedna od srpskih zabluda. Jer, izgleda, tamo i nema nekih narocitih »neprolaznih« vrednosti i, sto je jos gore, taj povratak cesto vodi u jos crnji mrak (crnji od onog u kojem smo ziveli pedesetak godina). »Produhovljeni« starim vrednostima i snabdeveni novim puscetinama vitezovi nove srpske duhovnosti ostavili su velike pramenove mraka po Hrvatskoj, Bosni i po Kosovu. Stara cetiri ocila mnoge palikuce su prihvatile kao svoj amblem (vec se nasao ko ce im doturiti kamenje i benzin). Povratak starim pesmama (od kojih se jedno vreme orila nekad evropska Knez-Mihailova) doneo je nove mracne inspiracije. Koju poruku je, za primer, mogla da odasilje ova zapevka o Srbiji koja je, iako mala, triput ratovala »i opet ce, ako bog da srece«. Podvuceni stih je dosledno postao himna ratnih pljackasa, marodera i profitera. (Kome drugome rat donosi srecu?) 
Nije li i »povratak religioznosti i slatkom pravoslavlju« umesto prosvetljenja vodio u novi mrak i mrakobesije? Mantijasi su, naravno, izbegavali da se iskazu kao otvoreni sejaci ratnickog i osvajackog semena ali nisu se libili da prihvate njihove plodove. Setimo se kako je glavni pop uzivao u rukoljubu paljanskih vodja (vise nego sto bi neki gimnazijalac u poljupcu Seron Stoun).
Umesto okretanja buducnosti, u Srbiji se odvijao povratak u proslu buducnost.

Pokradeni lopov

Jedan od bosova beogradskih socijalista onomad je obznanio senzacionalnu vest: na proslim lokalnim izborima socijalisti su bili pokradeni!
Naknadna, senzacionalna »zuta otkrica« su omiljena na Dedinju: setimo se naknadnih verzija pokolja u Srebrenici, verzija sa planom »Potkovica« i slicnih, ali ovo je najdrskije. I najsmesnije. Limijer bi, da je ziv, umesto »Polivenog polivaca« snimio »Pokradenog lopova«.
Ocekujemo da Dedinje uskoro lansira sledece senzacionalne vesti: »Narod je opljackao vladajucu vrhusku!« / »Crnogorci su blokirali granicu da sprece izvoz mora u Srbiju« / »Vladajuca klasa u Srbiji zivi u najvecoj bedi, a narod se razmece luksuzom!«