Posle dve beogradske premijere odrzane najpre u Paviljonu »Veljkovic« od 20. marta u organizaciji Centra za kulturnu dekontaminaciju, a odmah zatim zbog velikog interesovanja javnosti i u Odbornickom klubu opstine Vracar od 27. marta do 7. aprila, izlozba crteza Bogoljuba Arsenijevica Makija sa pedesetak radova iz dva perioda – osamdesetih i onih nastalih tokom sedam meseci provedenih u zatvoru i bolnici (do njegovog bekstva sa maksilofacijalne hirurgije 7. marta), na zahteve mnogih gradova u Srbiji krenula je na jednu svojevrsnu turneju. 
Prvo je priredjena u Galeriji »Srbija« u Nisu gde je otvorena 17. aprila na poziv Centra za etnicke odnose. Zatim je u organizaciji Gradjanske citaonice »Lingva« otvorena 24. aprila u Klubu odbornika skupstine Kraljeva, potom kao gost Gradjanskog parlamenta Srbije u Domu kulture u Cacku 8. maja. Od 15. maja postavljena je u foajeu Narodnog pozorista u Uzicu gde je priredjena u organizaciji Gradjanske citaonice »Libergraf«. Kako je istog dana bio odrzan i miting demokratske opozicije, otvaranju izlozbe prisustvovao je izuzetno veliki broj gradjana.
Na svim otvaranjima bila je i Snezana, supruga Bogoljuba Arsenijevica Makija kao i svi lokalni elektronski i pisani mediji koji su preneli informaciju, izjave i delove uvodnih govora: Borke Pavicevic, Vide Ognjenovic, Domazeta, Verice Barac i dr.
Iako je sada u prisilnom (samo)zatocenistvu, jer je presuda kojom je osudjen na tri godine zatvora vracena nizem sudu, a pritvor nije ukinut, Bogoljub Arsenijevic Maki ne samo da odrzava stalne kontakte sa javnoscu brojnim intervjuima koje je davao stampi i TV stanicama, vec i ova njegova putujuca izlozba pocinje da se dozivljava kao svojevrsni bauk makizma koji kruzi Srbijom sireci i na taj nacin njegovu, ali i opstu, izvornu poruku o potrebi samooslobadjanja gradjana ne bi li se napokon izbavili iz ralja poslednje evropske diktature kojoj se sada vec sasvim jasno nazire kraj.