Broj 238-239

'umor u glavi

Gluvo doba

On i Ona zaista znaju sta hoce. Hoce po svaku cenu da zadrze vlast. On i Ona vrlo precizno znaju sta nece. Nece ni po koju cenu da ispuste vlast iz ruku.
Kad neko zna sta hoce i sta nece onda se sve odvija brzo. Priznajem da su me On i Ona povodom nedavne medijske otimacine zaista zadivili neverovatnom lakocom delovanja. Posluzi je ostavljeno da naknadno smisli neko obrazlozenje. A poslugu krasi neverovatna lakoca objasnjavanja. »Sve je uradjeno po vazecim propisima«. Kratko i jasno. U zemljama gole samovolje i nepostojeci propisi postoje i vrlo vaze. Preko noci smo saznali da sve sto imamo pripada Glavnom Gazdi i on sve moze uzeti natrag, kad mu se ucini da je to potrebno. Vrlo ohrabrujuce saznanje.
Neki su rekli »razbojnistvo«. Ali sta je »razbojnistvo« za podanike davno opljackane do gole koze?
Prepad na nezavisne beogradske medije izveden je u casovima za koje narod koristi sintagmu »gluvo doba«. Da li su On i Ona hteli da nam jasno stave na znanje da u ovoj zemlji pocinje Gluvo Doba? Doba vampira, vukodlaka i drugih krvozednika iz horor literature. Srbija zaista sve vise lici na mitsku Transilvaniju, gde se sudbine okoncavaju u gluvilu i nevidelu. Po vampirskim propisima.
Partija gdje Supruge predlaze hitno donosenje »Zakona o borbi protiv terorizma« (terorizatori se bore protiv terorizma, bas zgodno) i donosenje hitnih mera za »dalje jacanje snaga bezbednosti«. Zakon bi valjalo zvati pravim imenom »zakon o obezbedjenju mirnog sna gdje Supruge«. Ali, ima li dobrog sna pod zastitom policijskih kordona?
On i Ona su se ipak u jednom preracunali. Stanje gluvog doba na duzi rok je neizdrzivo. Potreba za istinitom informacijom je, maltene, fizioloska potreba. Kad je na dan otimacine zanemeo i poslednji izvor informacija (Radio Pancevo) osetio sam cisto fizicku nelagodu. Kao, verujem, i hiljade drugih Beogradjana. Informacijsko stanje nelagode i fizicke ugrozenosti u Srbiji se, ovih dana, iskazuje pitanjem: »Gde biju, komsija?« A to stanje ne moze dugo potrajati.
 

Decomrsci

Kad cujem rec »student«
osetim strasnu studen,
kad cujem rec »djak«
padne mi na oci mrak.
Neka kordoni Drzavne 
                       Batinarije
krenu protiv te gadne 
                      mladjarije!
(Dedinjska zapovest)

I najcrnji rezimi ispoljavaju izvesnu snishodljivost prema buntu mladih, glume da su osetljivi na njihove kritike. (Nekad se to zvalo »uvazavanjem opravdanih zahteva«.) Setimo se kako se 68. stari prepredenjak Broz udvarao studentima. Setimo se kako se i sam Dedinjski Gazda, daleke devedesetineke, preznojavao pred njima.
Proleca dvehiljadite dedinjski rezim vise ne iskazuje ni trun pomenute snishodljivosti. Da li zato sto mu voda ulazi u cun ili zato sto oseca da se generacija mladih koja se trenutno muva po aulama beogradskih fakulteta i skola ne dâ uhvatiti u kozaracko kolo ili na lepak o nacionalnom interesu. Ili zato sto mladi ne traze da im se Gazda »obrati« (Srblji mnogo vole kad im se neko odozgo »obrati«. I da ih preobrati). Ili Gazdu izbezumljuje njihova okrutna pesmica (»Slobodane spasi Srbiju...«) ili poklik (takodje nimalo blag): »u Hag! u Hag!«
U svakom slucaju, umesto ranijeg tugaljivo-ljigavog odnosa prema mladima, Dedinje se prema njima danas ponasa krajnje neuroticno, tacnije paranoidno. Hapsenja »otporasa«, privodjenja na »informativne razgovore«, slikanja za kartoteke, premlacivanja postala su jedna od môra inace kosmarne Srbije.
Na sceni je, izgleda, nepomirljivo neprijateljstvo.
Na jednoj strani su momci odrasli u lisavanju i bedi koji su odlucili da im najbolje godine ne pojedu skakavci. Na drugoj strani je druzina samozivih staraca i njihovih slugeranja koja se, cuvajuci svoje privilegije, ne libi da mladost zemlje kojom vlada nazove bandom terorista i neofasista. Takvu gadariju mogu da smisle samo samozive nistarije i uplaseni podanici.
Sljam silnika nekad su zvali »przibabama«, njihovo ime za danasnje vreme je »decobije« i »decomlatici«. Jedna izopacena Druzina stigla je do poslednjeg stadijuma svoje nakaznosti javnog i bezazornog ispoljavanja mrznje prema mladezi. »Ti mladi bas su gadni!« ovaj slogan siri se medju dedinjskim dvorjanima. Vladajuci autisti, koji su svoje podanike uverili da je ceo svet los i izopacen, pokusavaju sada da ih uvere i u to da su im deca losa i izopacena! Da li ce im to proci?
Miodrag Stanisavljevic

© 1996 - 2000 Republika & Yurope - Sva prava zadrzana 
Posaljite nam vas komentar