Nocu, od 16. na 17. maj, rezim u Srbiji zaplenio je najgledaniju TV stanicu, Studio B, zabranio najslusaniji radio, B2-92, i nakratko onemogucio redakciju najtiraznije novine Blic. Posao ciscenja slobodne reci obavila je policija, a naredbodavac, Vlada Srbije, specijalno za ovu priliku odredila je za izvrsni pravni akt – zakljucak.
U ovom konacnom obracunu sa »rusiteljima ustavnog poretka« i »NATO placenicima« stradali su i drugi medijski stanari palate Beogradjanka, dva radio programa, Studija B i B2-92, koji se emitovao na njegovom trecem kanalu. Drzavna novinarska ekipa nije bila gadljiva prema »izdajnickoj« opremi cetiri studija, zasela je i pocela da emituje svoju stranu istine.
Skupstina Beograda je 18. maja uputila zahtev Vladi Srbije da do 22. maja vrati Studio B u nadleznost grada, inace ce »zapoceti nove vidove borbe za svoju TV«. I dan posle »ultimativog roka« nastavljen je stari vid borbe, javno citanje vesti sa terase Skupstine grada, kako je to radjeno svake veceri od 17. maja.
U sredu je, posle preuzimanja Studija B, NUNS organizovao pretest u pet sati popodne. Voditelj protesta »kod Nusica« pozvao je okupljene da se pojave kod Skupstine grada.
Citanju Vesti u sedam, prisustvovalo je nekoliko desetina hiljada gradjana. Bilo je dosta komentara iz sveta u vezi sa najnovijim dogadjajima u Srbiji, izjava svetskih lidera i mocnika, a okupljeni gradjani su odgovarali duvanjem u pistaljke, zvizdanjem, aplauzima, skandiranjem. Usred tog Dnevnika, procitana je informacija o tome da »Delije«, navijaci »Crvene Zvezde«, salju pozdrave okupljenim gradjanima i da je grupa njih vec krenula da se prikljuci onima koji su se okupili kod gradske Skupstine. Naime, zavrsena je fudbalska utakmica »Crvena Zvezda«–»Sartid« u kojoj je »Zvezda« pobedila i osvojila titulu. Odmah nakon informacije o dolasku »Delija«, jedna grupa gradjana je krenula njima u susret. Gradjani su, takodje, bili informisani i o tome da su jake policijske snage na Slaviji kuda bi navijaci trebalo da prodju. Tako je pocelo – nekoliko dana sukoba sa policijom u kojima je bilo dosta povredjenih. Prve veceri protesta policija je upotrebila suzavac i sok bombe, oko sezdeset ljudi je povredjeno, a tridesetak je imalo ozbiljnije povrede. Sukob policije, navijaca i demonstranata trajao je nekoliko sati. Policajci su pod punom opremom jurili demonstrante.
Policija je izdala saopstenje da ju je napala grupa huligana, navijaca »Crvene Zvezde«, pod uticajem alkohola i opojnih sredstava. Policija je, medjutim, upala i u knjizaru »Beoizlog« i tu pretukla deo zaposlenih i kupaca, hapseci dvojicu zaposlenih u knjizari. Mladic i devojka koji su se vozili gradskim prevozom, obuceni u majice Otpora, prebijeni su, a devojka je, nezvanicno se saznaje, tesko povredjena. Postalo je opasno na javnim mestima nositi ma kakvo obelezje Otpora. Rezim je, ogradjujuci se od pretpostavki da namerava da i formalno uvede vanredno stanje ili bar privremenu upravu nad Beogradom, demantovao takvu mogucnost (izjave Nikole Sainovica i Milovana Bojica), ali je najavio predlog Zakona za borbu protiv terorizma. Otpor je organizovao javno potpisivanje zahteva za registraciju koji su, medju prvima, potpisale »javne licnosti«.
Noc posle preuzimanja Studija B policija je upala u prostorije TV Mladenovac, koja slovi i kao dopisnistvo Studija B, i ova televizija se od tada vodi kao ukinuta.
Proterani B2-92 istog dana je poceo da emituje program preko Interneta, sutradan preko satelita, a predsednik ANEM-a, Veran Matic, izjavio je da je »bez taktiziranja neophodno objedinjavanje svih demokratskih snaga u zastiti elementarne slobode govora«.
Na dan zabrane pet glasila, Beogradjani su jedino preko Radio Panceva mogli da cuju vesti o sudbini svojih medijskih »usiju i ociju«. A onda se i u to umesala policija, blokirala je predajnik, pa je ova stanica popodne utihnula van pancevackog atara.
Pouceni ovim iskustvom, preventive radi, opozicija i pokret Otpor u Kragujevcu, Cacku, Nisu, Novom Sadu i drugim mestima, formirali su stabove za odbranu svojih medija i pojacali obezbedjenja u redakcijama.
Upad policije u Studio B i posao koji je obavila bili su tema dana elektronskih i stampanih medija sirom sveta. Protiv represije rezima ustali su zvanicnici EU, OEBS, SAD i sve medjunarodne novinske asocijacije. Kod kuce, prvi je javnim protestom reagovao NUNS, istog dana popodne. Uvece su poceli mitinzi opozicije i javno citanje vesti proterane redakcije Studija B, koji su nastavljeni svakog dana. U gradovima sirom Srbije, opozicija i Otpor prikljucili su se protestu, mitinzima ili setnjama. Predsednik Crne Gore, Milo Djukanovic, ocenio je da »bahat Milosevicev potez nije izraz njegove snage, vec panike u kojoj je rezim«. Predstavnik OEBS-a za slobodu medija, Frajmut Duve, izjavio je da »vlada koju predvode ljudi optuzeni za ratne zlocine sada je izvrsila jos jedan zlocin protiv vlastitih gradjana«, te da »na taj nacin Milosevic zapravo pokusava da odbrani ‘Bambilend’«. Svetski zvanicnici i ovdasnji opozicioni lideri uglavnom su procenili da je rezim otimanjem Studija B, proterivanjem tri radija iz Beogradjanke i Blica iz drzavne stamparije napravio uvod u gradjanski rat. Milovan Bojic je, pak, izjavio da je to »uvod u red«, a Seseljeva stranka ocenila je odluku Vlade Srbije kao »pravicnu i hrabru«.