Organizacija koja je nastala na univerzitetu prosirila je svoje aktivnosti na sve sredine u Srbiji, pokusavajuci za promene da mobilise sve gradjane u zemlji, cime se otklanja uoceni nedostatak dosadasnjih aktivnosti koje su bile koncentrisane u nekoliko velikih i urbanih centara. Svoje delovanje pokret je usmerio ka osnovnom i glavnom cilju, a to je izgradnja demokratske i slobodne Srbije.
Kada govore o omasovljenju pokreta i izgradnji infrastrukture, lideri Otpora smatraju da su do sada postigli zadovoljavajuce rezultate, jer se pokret prosirio i stigao i do najmanjih mesta. Motivacija glasaca za izlazak na izbore, smatraju, veoma je vazan zadatak. Otpor pre svega zeli da okupi i motivise mlade ljude koji su zainteresovani da dodje do promena, ali koji, razocarani dosadasnjim iskustvom, u velikom broju ne koriste svoje biracko pravo, cime posredno omogucavaju opstanak rezima koji ima disciplinovano biracko telo.

Otpor je i nastao kao studentski pokret i posledica suocavanja sa sve vecom represijom vladajuceg rezima u Srbiji, koji je krajem maja 1998. godine Zakonom o univerzitetu dovrsio razaranje najviseg obrazovanja u republici, a ubrzo, na jesen usvojenim Zakonom o informisanju, ukinuo i slobodu javnog izrazavanja. Nakon toga, u vreme kada su krenuli prvi studentski protesti na pojedinim fakultetima koji su se nasli na udaru rezima, sve nerezimske studentske organizacije usvojile su zajednicke ciljeve, usvojile i objavile Deklaraciju o buducnosti Srbije. Zatrazeno je ukidanje dva najrestriktivnija zakona, o univerzitetu i informisanju, ali i raspisivanje demokratskih izbora. Vec tada je rezim krenuo u ostar obracun sa pripadnicima ovog pokreta, pa su aktivisti ili simpatizeri Otpora osudjivani i zatvarani, a neke od njih prebijali su nikada identifikovani napadaci. Rezim je u pripadnicima ovog pokreta, od samog njegovog nastanka, nema sumnje, video ozbiljnog protivnika, a prve optuzbe bile su da se radi o fasistickoj organizaciji, da bi, sada, gotovo dve godine kasnije, predstavnici rezima utvrdili, kako se radi o opasnoj teroristickoj organizaciji.
Otpor je u medjuvremenu, od studentskog prerastao u narodni pokret, ali svoje aktivnosti u velikoj meri i dalje vezuje za univerzitet, kao »svoje prirodno mesto boravka«. Ipak, Otpor, za razliku od nekih, sada vladajucih partija, svoje mesto ne vidi »na univerzitetu«, vec »sa univerziteta«, sto znaci da nema potrebu da se organizuje u okviru ove institucije, kako bi vrsio kontrolu i uticao na njen rad. Otpor zeli da sa univerziteta krenu ideje i razmisljanja. Clanovi Otpora isticu potrebu da se gradi solidarnost kako unutar generacije, tako i medju razlicitim generacijama, a posebno medju narodima.
Dva dana nakon sto je Vlada Republike Srbije ukinula nekoliko nevladinih medija, medju kojima beogradsku televiziju Studio B, te radio-programe ove kuce, kao i radio-programe B2 92 i Indeks, studentska organizacija Otpor pozvala je studente na protestno okupljanje na platou ispred Filozofskog fakulteta u Beogradu. Pre toga pripadnici ovog pokreta ucestvovali su u protestima gradjana ispred Skupstine Beograda, a rezim, koji ih je oznacio za svoje najvece protivnike, bespostedno je hapsio i prebijao sve koji su imali bilo kakav znak Otpora. Isto se dogadjalo i u drugim mestima u Srbiji, narocito u Vojvodini. A resorni ministar je zaveo »vanredno stanje«.
Moze li okupljanje na simbol mestu, na platou ispred Filozofskog fakulteta u Beogradu, da spreci rezim u surovim namerama? Tu se nista drugo ni ne moze osim Otpora.