Pred vecem Prvog opstinskog suda u Kragujevcu pocetkom juna je odrzano prvo rociste na kojem je kragujevacki advokat ponovio tvrdnje da je njegov klijent pokojni Slobodan Miljkovic-Lugar, optuzen za ratne zlocine pred Haskim tribunalom, »smisljeno likvidiran« i da iza tog ubistva stoji Sluzba drzavne bezbednosti.
Lekovic je u skoro dvocasovnoj izjavi, koju je na svoje insistiranje direktno diktirao u zapisnik, ponovio optuzbe koje je izrekao i nakon ubistva Slobodana Miljkovica-Lugara, 8. avgusta 1998. godine, kada je na njega iz sluzbenog pistolja pucao radnik SDB Branislav Lukovic, kada su poginula jos dvojica Kragujevcana.
Odmah nakon ubistva advokat Tatomir Lekovic je u izjavama za medije za ubistvo optuzio Sluzbu drzavne bezbednosti tvrdeci da je ubijeni Miljkovic ucestvovao na ratistima Bosne i Hercegovine »u organizaciji Ministarstva unutrasnjih poslova Srbije i Sluzbe drzavne bezbednosti«.
U svojim izjavama, zbog kojih se sada nasao na sudu, Lekovic je tvrdio da je »SDB frizirala svoj izvestaj, a zapravo je SDB organizovala ubistvo Slobodana Miljkovica«, da je »MUP Srbije najveca paravojna, parapolicijska i teroristicka organizacija« i da »pripadnici policije SUP-a Kragujevac nisu hteli da stave lisice Miljkovicevom ubici Branislavu Lukovicu«.
Lekovic je svoje izlaganje potkrepio nizom dokumenata za koje je rekao da mu je ostavio pokojni Miljkovic i koje je dostavio Haskom tribunalu. »Miljkovic mi je licno rekao da se nasao na ratistu u organizaciji SDB, da je obucavan na poligonima Bajine Baste, Bubanj Potoka i u drugim mestima, opremljen uniformom i naoruzanjem, da je helikopterom spusten u selo Batkusa kod Bosanskog Samca«, diktirao je Lekovic u zapisnik i naglasio da mu je kao pravniku »bilo jasno da se njegova drzava na jedan brutalan nacin mesala u rat u susednoj drzavi«.
Tvrdeci da mu se Miljkovic tokom maja 1998. godine »cesto zalio da mu radnici SDB prete likvidacijom ukoliko ne ode na Kosovo«, Lekovic je rekao da je od svog klijenta dobio zapecacen koverat sa molbom da »ukoliko bude likvidiran od strane pripadnika policije preda taj koverat sa dokumentima Haskom tribunalu« sto je Lekovic i ucinio posle Lugarevog ubistva.
Medju dokumentima je i »potvrda koju je potpisao Radovan Stojcic Badza, nekadasnji zamenik ministra unutrasnjih poslova Srbije, koji je vrsio i duznost upraznjene funkcije ministra, kojom se potvrdjuje da je Miljkovic bio dobrovoljac u sastavu teritorijalne odbrane Slavonije, Baranje i Zapadnog Srema«. Stojcic je taj dokument »potpisao kao komandant te oruzane formacije Republike Srpske«.
Govoreci o dokumentima koje mu je ostavio Miljkovic, Lekovic je rekao da je »Slobodan Miljkovic-Lugar smisljeno likvidiran, kao eventualni svedok pred Haskim tribunalom«, optuzujuci republickog javnog tuzioca Dragisu Krsmanovica da nije reagovao po sluzbenoj duznosti kada je Miljkovic davao izjave o svom ucescu u ratu u BiH. 
Pred sudom u Kragujevcu Lekovic je izneo i podatke iz predmeta »60/96, strogo pov.« koji se odnosi na optuzbe protiv Miljkovica. Marta 1996. godine, preko ministra inostranih poslova Milana Milutinovica, Slobodanu Milosevicu je licno dostavljen predmet od strane Ricarda Goldstona, sa dokumentima o navodnoj aktivnosti Slobodana Miljkovica, koja se kvalifikuje kao ratni zlocin. Milosevic je preko tadasnjeg ministra pravde Randjela Markicevica, dopisom »str. pov.« Okruznom sudu u Kragujevcu dostavio predmet iz Haga. 
Za naredno rociste ponovo ce biti pozvani republicki javni tuzilac Dragisa Krsmanovic, oficiri policije Dragan Bozovic i Mioljub Nikolic, koji se na odrzanom rocistu i pored urednih poziva nisu pojavili.
Sudjenje advokatu Tatomiru Lekovicu bilo je otvoreno za javnost, a njemu su pored brojnih novinara prisustvovali i clanovi porodice ubijenog Miljkovica i prijatelji.