Novosadska sednica GPS-a (3. 06. 2000) naznacila je pocetak dileme o daljem putu Gradjanskog parlamenta. Pocetna ideja ovog gradjanskog okupljanja bila je otpor nasilju i zastita boraca za konkretna ljudska prava koja je u stvari shvacena kao borba za odbranu prava na zivot. Ova ideja je u najcistijem vidu izrazena u slucaju odbrane Bogoljuba Arsenijevica Makija i Ivana Novkovica, kao i u protestu gradjana Cacka koji su odbili da budu zrtvovani pod NATO bombama koje je »prizvao« beogradski rezim. U medjuvremenu, spirala nasilja rezima vrtoglavo raste. Mediji, univerzitet, sudstvo, nevladine organizacije – uhvaceni su u omcu koja se sve vise steze, a narocito oko pripadnika pokreta Otpor. 
Kojim putem dalje? Na jednoj strani, Gradjanski parlament nastoji da doprinese da drustvo pripremljeno doceka promenu rezima. Zato je, zahvaljujuci ucescu uglednih autora sacinio knjigu Pravac promena u kojoj je dato vidjenje informisanja, univerziteta, sudstva i ljudskih prava kao oblasti na kojima se testira spremnost nove vlasti za demokratiju. Ali, usled pojacane represije pojavljuje se misljenje da Gradjanski parlament treba da preraste u alternativni ili krizni parlament. Autor ove ideje, Branislav Cole Kovacevic (Koalicija Sumadija iz Kragujevca), smatra da bi u tom parlamentu trebalo da budu zastupljene stranke, nevladine organizacije, sindikati. Oni bi se prevashodno bavili zakonodavnom aktivnoscu. Na drugoj strani, sve je veca potreba za solidarnoscu sa zrtvama represije i njihovim porodicama. Istice se takodje da Gradjanski parlament treba da se suprotstavi nasilju i da, stiteci ljude, pridobije pristalice za izbore. »Dok su se stranacki lideri dogovarali u Skupstini grada Beograda, policija je tukla decu, a moj sin, matematicar, sada sprema ispit u zatvoru u Padinskoj Skeli«, rekao je Dragoljub Janes iz Odbora za ljudska prava u Boru. Delotvornije akcije politickih aktera trazila je i Marijana Novakovic (G-17 plus iz Novog Sada), strahujuci za svoje cetvoro dece, od kojih je troje u Otporu. Nebojsa Popov, urednik Republike, primetio je da »nama najvise nedostaje partnerstvo u odbrani od rastuceg nasilja rezima. To nasilje preti da ponisti ostatke energije iz 1996/97. godine, u tom nasilju moze biti potrosena energija borbe kakvu sada imamo, a onda ce se startovati od nule, bez aktera opozicije, ali i bez vlasti, a u organizaciji nekog drugog aktera izvan zemlje. Ili cemo pricati o partnerstvu za sutra ili cemo se zajedno suprotstaviti nasilju i reci da je ta borba samo prvi korak u borbi za izbore«.