Univerzitet u Srbiji je prvo pao, kako u kvalitativnom tako i u materijalnom pogledu, da bi sa usvajanjem zakona iz 1998. godine potpuno izgubio autonomiju, a sada je preostala samo nada da je njegov neophodni oporavak moguc, najkraci je zakljucak strucne rasprave koja je povodom dvogodisnjice usvajanja zakona o univerzitetu u Srbiji odrzana 14. juna u prostorijama Alternativne akademske obrazovne mreze u Beogradu. Pored AAOM-a, organizatori jednodnevnog, po broju ucesnika brojnog, a po kvalitetu izlozenog izuzetno znacajnog skupa su i Savet za saradnju nevladinih organizacija, Centar za unapredjenje pravnih studija i Udruzenje profesora i istrazivaca, a svi izlozeni referati, prema planu organizatora, trebalo bi da budu objavljeni u posebnom zborniku.
Da je za univerzitet u Srbiji ostala tek nada pokazuje i sudbina ovog skupa koji je prvobitno trebalo da se odrzi 26. maja, na dan usvajanja oktroisanog zakona, sto je »odlozila« 25. maja proklamovana odluka o hitnom prekidu skolske godine na fakultetima, te zabrana okupljanja, zadrzavanja na i oko visokoskolskih ustanova, cak i koriscenje fakultetskih biblioteka, novopostavljenog ministra za visoko i vise obrazovanje Jevrema Janjica, a sve u strahu od najavljene pobune studenata i profesora na nekim fakultetima, a zbog strasne represije rezima koja se tih dana sprovodila nad nezavisnim medijima, pripadnicima narodnog pokreta Otpor i pobunjenim gradjanima. Tek, 26. maja, ova strucna rasprava je odlozena, a okupljeni ucesnici su javnosti uputili Apel u kojem su naglasili da odlucno osudjuju sve vrste nasilnistva na fakultetima i zahtevaju da »se kazne svi koji su ucestvovali u batinanju studenata, a da se dekani na tim fakultetima, rektor i resorni ministar smene«.
Ucesnici u ovoj strucnoj raspravi zalagali su se za to da se makar alternativnim oblicima visokoskolskog obrazovanja stvaraju nove generacije mladih koji ce biti spremni za ravnopravnu utakmicu u svetskim okvirima.

Politika i politizacija

Mnogo je ucesnika u raspravi podsecalo na to da je najnoviji zakon samo »vrh ledenog brega«, ispod kojeg se krila visedecenijska pogresna politika u oblasti visokoskolskog obrazovanja, kako je to naglasio profesor Jovica Trkulja, a profesorka Andjelka Milic je zakljucila da ovakav zakon »u bilo kojoj drustvenoj zajednici ne bi prosao«. Govoreci o odnosu drzave i univerziteta, profesor Cedomir Cupic je naglasio da »ovde uzurpirana drzava uzurpira univerzitet« i zakljucio da je ovde sistem taj koji ne dozvoljava da se nesto promeni, te da »ovde nikakve popravke nisu od pomoci«.
»Nacionalizam je onaj koji je razorio nacionalne institucije, a svoj udeo u tome ima i univerzitet«, zakljucio je profesor Obrad Savic, u svojoj raspravi »Destrukcija i odbrana univerziteta«, i upitao se da li danasnji BU takav kakav je »cuva uspomenu na nacionalni univerzitet«, konstatujuci da i ovde imamo posla sa »svercerima vlastitih intelektualnih biografija«, a da je siloviti napad rezima na pokret Otpor skriven u cinjenici da je simbol pokreta stisnuta pesnica koja sugerise odlucnost da se na nasilje odlucno odgovori.
O tome da je rezim imao lak posao i da je univerzitet predat gotovo bez otpora govorili su i drugi, a profesorka Zagorka Golubovic je posebno naglasila nedostatak solidarnosti medju akademcima i zakljucila da se »vecina univerzitetskih profesora ponasa kukavicki« sto, prema njenoj oceni, otvara pitanje da li se onda oni i mogu smatrati intelektualcima i da li su stvarno slobodne licnosti.
Ucestvujuci u raspravi, profesor Svetozar Stojanovic se zalozio za to da se intelektualci ne mogu kloniti politike i naglasio da »ukoliko je nas stav da u politiku idu samo pokvareni – onda cemo u politici samo takve i imati«, dok je Nebojsa Popov naglasio da je neophodno stalno podsecanje na veliku temu nacionalne i gradjanske slobode i podsetio da je univerzitet direktno doveo Milosevica na vlast i zapitao se »da li treba obnavljati taj univerzitet koji je trazio hapsenja i oruzje«. »Rezim je nazalost potpuno uspeo u politizaciji univerziteta«, zakljucila je Marija Bogdanovic, nekadasnji dekan Filozofskog fakulteta, i zapitala »sta je sa onima koji su potpisujuci ugovor o radu tvrdili da ce se boriti ‘iznutra’«.
Da politika i politicke odluke znacajno uticu na sudbinu univerziteta, potvrdila su i dva referata o stanju visokog obrazovanja u provinciji. Profesorka Ruzica Nikolic je konstatovala da je tamo stanje mnogo gore nego u Beogradu i ilustrovala to najnovijim primerima. Trenutno na ovom univerzitetu doktorate pripremaju i Srdja Bozovic, predsednik Veca republika Savezne skupstine, i Branislav Srdanovic, zamenik predsednika misije SRJ u Njujorku, a da ga sprovodjenje u Hag nije sprecilo, doktorata bi se najverovatnije »dokopao« i Momcilo Krajisnik. Bolji dokazi za tezu o provincijalizaciji univerziteta profesorki Nikolic nisu trebali, mada ih je bilo na pretek. Njena koleginica sa Univerziteta u Pristini, Sladjana Djuric govorila je o sudbini »izmestenog univerziteta«, ciji nastavnici i studenti sada moraju, nakon »mudro vodjene politike«, da se zadovolje »rubnim podrucjima«, bez dokumentacije i biblioteka, bez opreme i adekvatnih prostora za zivot i rad. A svaki moguci pokusaj da se zaposle ili premeste na neki drugi univerzitet, odlukama vlasti je zabranjen.

Siromastvo kao konstanta

Materijalno siromastvo koje je trenutno najuocljivije na univerzitetu, i o cemu je govorio jedan broj ucesnika u raspravi, posledica je dugogodisnje politike. »Permanentno siromasenje univerziteta je evidentno. Ono je posledica visegodisnje krize sistema i ekonomije. Obim sredstava za finansiranje univerziteta, vec duze vremena, ne obezbedjuje efikasnost studiranja«, zakljucila je Mirosinka Dinkic, naucni savetnik Ekonomskog instituta u Beogradu.
Petar Djukic sa Tehnolosko-metalurskog fakulteta u Beogradu rekao je da su realni licni dohoci zaposlenih na visokoskolskim ustanovama od marta ove godine pali za 29%, dok je pad u svim ostalim granama privredjivanja bio manji. Drzava danas, prema njegovim podacima, za platu jednog redovnog profesora »odvaja« 1900 dinara, za docenta 1750 dinara, dok za platu asistenta i mnogo manje. »Zato se nemojte cuditi ukoliko vam asistent Beogradskog univerziteta ponudi uslugu krecenja stana ili okopavanja baste«, zakljucio je Djukic, a slicne podatke o permanentnom siromasenju fakulteta izneo je i profesor Ivan Juranic, nekadasnji dekan Hemijskog fakulteta.
I pre ovog zakona koji je predvideo kategoriju samofinansirajucih studenata, iz godine u godinu su bili brojniji studenti koji su delom placali svoje skolovanje, a podaci koje je izneo profesor Refik Secibovic to potvrdjuju.
Profesor Zarko Spasic, sa Masinskog fakulteta u Beogradu, zakljucio je da napad na univerzitet neminovno nosi i tehnolosko zaostajanje jednog drustva i naglasio da »strategija naucnog i tehnoloskog razvoja Srbije moze da bude neki usvojeni tekst, ali odgovarajuce sveukupne promene u Srbiji mogu da izvedu samo oni koji nisu doprineli moralnom, ekonomskom, intelektualnom i duhovnom rastrojstvu univerziteta i drustva. Potpuno ukidanje Zakona o univerzitetu je osnovni preduslov za prosperitet Srbije«.

Alternativa i reforma

Zakljucak ovog celodnevnog i za pracenje izuzetno napornog skupa, cemu razloge treba takodje traziti u materijalnim mogucnostima organizatora, je da je visokoskolsko obrazovanje u Srbiji i pre usvajanja ovog pogubnog zakona bilo spremno za ozbiljnu reformu, ali da je to izostalo kako zbog stalnih pritisaka rezima (sto se ogledalo u stalnim izmenama Zakona o visokom obrazovanju, o cemu je govorio akademik Milan Kurepa), tako i zbog neazurnosti akademske zajednice. Jedina alternativa sadasnjem stanju jesu Beogradska otvorena skola i Alternativna akademska obrazovna mreza. Pred njima su dva moguca puta, zakljuceno je u raspravi, ili da budu i mesto nastajanja novog univerziteta ili da jednoga dana kada se drzavni univerzitet vrati sebi, ostanu alternativa.
Za sada, prema recima predsednice Upravnog odbora profesorke Srbijanke Turajlic, AAOM uspeva da traje. Obezbedjena su sredstva za normalno odrzavanje nastave u narednoj skolskoj godini i pedesetak stipendija za studente, a ostvaren je i kontakt sa univerzitetima u Evropi, gde je reforma visokog obrazovanja u toku.