Broj 240-241

Alternativa

Siromastvo univerziteta

Mirosinka Dinkic

Uvod

U prethodne tri decenije ostvareno je permanentno povecanje ucesca stanovnistva sa visokim obrazovanjem u ukupnom stanovnistvu starijem od 15 godina.1
Medjutim, ovo ucesce je relativno malo sa stanovista potreba razvoja u danasnjim uslovima, narocito ako se ima u vidu kvalitet razvoja u razvijenom svetu.
Prema popisu stanovnistva iz 1991. godine, udeo stanovnistva sa visokim obrazovanjem u Republici Srbiji,2 u ukupnom stanovnistvu starijem od 15 godina, iznosio je 5,06%, a udeo aktivnog stanovnistva sa visokim obrazovanjem u ukupnom aktivnom stanovnistvu 7,26%. Ucesce broja zaposlenih sa visokim obrazovanjem u privredi, u ukupnom broju zaposlenih, prema stanju iz 1993. godine, iznosi 5,4%, a u vanprivrednim delatnostima 27,4%.3 Ucesce broja nezaposlenih sa visokim obrazovanjem u ukupnom broju nezaposlenih je znatno manje (2,9% u 1999. godini), sto upucuje na nedovoljnu ponudu radne snage sa visokim obrazovanjem u odnosu na potrebe i na traznju koja je izrazena na trzistu rada Srbije, cak i u danasnjim jako nepovoljnim uslovima razvoja.
Prethodno navedeno pokazuje da se razvoju visokog obrazovanja u Srbiji mora poklanjati izuzetna paznja.
Sa ovog aspekta veoma je znacajno sagledavanje materijalnog polozaja univerziteta. Pre svega, namece se potreba analize uticaja dugogodisnje krize drustvenog sistema i ekonomije na obezbedjivanje sredstava za rad univerziteta u Srbiji. Pri tom, najvaznija pitanja vezana su za ukupne uslove rada sa studentima i motivisanost zaposlenih. Ona se neposredno odrazavaju na kvalitet i efikasnost visokog obrazovanja koji su, pak, u direktnoj korelaciji sa razvojem privrede i drustva u celini.

Uticaj krize drustvenog sistema i ekonomije na siromasenje univerziteta

U prethodne dve decenije, na podrucju Republike Srbije bez Kosova i Metohije, drustveni proizvod po stanovniku izrazen u nemackim markama, smanjen je od 4620 u 1978. godini na 4136 u 1988, odnosno na 2282 u 1998. godini. U 1998. godini, ostvaren drustveni proizvod po stanovniku u DEM bio je dvostruko manji u poredjenju sa 1978. godinom, tj. za 50,6%. Ovo oznacava bitno smanjenje realnog ekonomskog potencijala drustva i mogucnosti ulaganja u razvoj visokog obrazovanja.
Vidno ispoljavanje krize bivseg samoupravnog socijalistickog sistema zabelezeno je u deceniji 1980-ih godina preko smanjivanja ekonomske aktivnosti. Nastojanja vlasti da ocuva postojeci sistem putem vodjenja ekonomske politike koja je imala za cilj odrzavanje kvantiteta u najvaznijim segmentima ukljucujuci i obrazovanje, vodilo je stalnom pogorsavanju efikasnosti razvoja.
U periodu od 1978. do 1988. godine, drustveni proizvod po stanovniku u DEM, na podrucju Srbije bez Kosova i Metohije, smanjen je za 10,5%. Broj studenata na fakultetima i akademijama umetnosti u ovom periodu smanjen je za 11,2%, dok su rashodi visokog obrazovanja po studentu, takodje u DEM, bili manji za 29,1%.
Ovi podaci ilustruju snazno siromasenje univerziteta kao posledice krize sistema i njenog nepovoljnog uticaja na pogorsavanje ekonomske efikasnosti.

Visok procentualni odnos rashoda visokog obrazovanja po studentu i drustvenog proizvoda po stanovniku u Srbiji upucuje na nesrazmeru upisne politike sa njenim materijalnim mogucnostima. Poredjenja radi, ovaj odnos, u 1995. godini, iznosio je u Francuskoj 24, Italiji 23, Grckoj 29, Sloveniji 38, Nemackoj 35, Belgiji 35, Holandiji 44, Svajcarskoj 48, Norveskoj 50, pri cemu je drustveni proizvod po stanovniku bio veci u 1995. godini u poredjenju sa onim u Srbiji bez Kosova i Metohije u 1998. godini za 6,5 puta u Sloveniji, 20 puta u Francuskoj, 25 puta u Norveskoj, 32 puta u Svajcarskoj.4
Naime, za Srbiju je karakteristicno da ima izuzetno nizak drustveni proizvod po stanovniku i veoma mala sredstva po studentu. Ovo onemogucava efikasno funkcionisanje univerziteta.
Zaostravanje krize sistema tokom 1990-ih godina uticalo je na dalje slabljenje ekonomske moci zemlje. To se odrazavalo na siromasenje univerziteta koje se, pre svega, ogleda u nastavku tendencije smanjenja obima sredstava za visoko obrazovanje po studentu izrazenih u DEM (tabela 1).
Siromasenje univerziteta odvijalo se uporedo sa siromasenjem ukupnog drustva cime je, iz godine u godinu, suzavan prostor za ostvarivanje prava gradjana u oblasti socijalnog osiguranja i socijalne zastite. Kriza sistema i ekonomije primoravala je aktuelnu vlast da kreira nove mehanizme raspodele kojima ce obezbediti socijalni mir. Preraspodela izmedju pojedinih kategorija stanovnistva postala je glavni instrument obezbedjivanja sredstava od strane srpske vlade za podmirivanje potreba u socijalnoj sferi gde je drzava garant.
U strukturi ukupnih rashoda tekuceg poslovanja visokog obrazovanja, u 1978. godini, udeo sredstava za neto zarade iznosio je 41,0%, materijalnih troskova 20,1%, a ostalih rashoda (doprinosi, porezi, kamate, amortizacija i sl.), ukljucujuci i izdvojena sredstva za akumulaciju, 38,9%. U 1988. godini, medjutim, ucesce sredstava za neto zarade povecano je na 43,9 odsto, materijalnih troskova na 31,6%, dok je ucesce ostalih rashoda smanjeno na 24,8%, pre svega kao rezultat znatno nizih izdvajanja za doprinose i poreze.
Sa nestankom samoupravljanja posle reforme iz 1989. godine, ciji su tokovi ubrzo zaustavljeni, nastupio je period neuskladjenih odnosa izmedju proklamacija od strane vlasti i stvarnih dogadjanja. Mnogi reformski zahvati su derogirani u pokusajima da se vrati stari sistem. No, to ocito nije bilo moguce. Tokom 1990-ih godina, kada je kriza sistema i ekonomije kulminirala nakon raspada SFRJ, hiperinflacijom i uz pomoc sankcija medjunarodne zajednice prema SR Jugoslaviji, premosceno je odrzavanje netrzisnog, duboko ruiniranog politickog, pravnog i ekonomskog sistema. Pokradena i osiromasena ekonomija nije bila u stanju da se po zaustavljanju hiperinflacije oporavi. Tada se pribeglo preraspodelama putem uvodjenja visokih stopa poreza i doprinosa na zarade onima koji su radili da bi se obezbedila sredstva za isplatu »garantovanih zarada« zaposlenima na tzv. placenim odsustvima i korisnicima socijalnog osiguranja i socijalne zastite.
Kao posledica uvodjenja novih instrumenata raspodele doslo je do velikih promena u strukturi ukupnih rashoda visokog obrazovanja. Tako je u 1998. godini ucesce sredstava za neto zarade u ukupnim rashodima visokog obrazovanja iznosilo 25,1%. No, uvedena je nova kategorija raspodele u ovoj sferi pod nazivom »naknade troskova zaposlenim i ostali licni rashodi« cije je ucesce u 1998. godini iznosilo 16,5%, tako da je udeo ukupnih neto primanja zaposlenih u visokom obrazovanju iznosio 41,7%, tj. nesto manje nego u 1988. godini. Ove naknade isplacuju se na svim vrstama fakulteta, ali se ne raspolaze informacijama da li u tome ucestvuju svi zaposleni. Ucesce materijalnih troskova u 1988. godini smanjeno je na samo 6,9%, tj. za preko cetiri puta u odnosu na 1988. godinu. Do ovog smanjenja doslo je kod svih fakulteta pa se postavlja pitanje efikasnosti funkcionisanja nastave na fakultetima gde su pojedini materijali neophodni za rad sa studentima. Ucesce poreza i doprinosa u 1998. godini iznosilo je 27,5%, amortizacije 2,2%, akumulacije 3,4%, dok je ucesce ostalih troskova (razne usluge, ugovorne obaveze i dr.) iznosilo 18,3%. Dakle, samo udeo poreza i doprinosa u 1998. godini bio je veci nego udeo svih ostalih rashoda osim neto zarada i materijalnih troskova u 1998. godini (24,5%).
U celini uzev moze se konstatovati da je sve manji realni priliv sredstava visokom obrazovanju u Srbiji pracen sve vecim obavezama ove delatnosti prema drzavi.
U periodu od 1978. do 1998. godine doslo je do znacajnog pogorsanja materijalnog polozaja univerziteta, kao i svih vrsta fakulteta. Medjutim, karakteristicno je da je najnepovoljniji materijalni polozaj fakulteta fizicke kulture, poljoprivrednog i sumarskog fakulteta, prirodno-matematickog, medicinskog, umetnickih akademija i tehnickog. Ocigledno je da je fakultetima drustvenih nauka i ostalim fakultetima, cija tehnologija rada dozvoljava upis veceg broja samofinansirajucih studenata, omogucen povoljniji materijalni polozaj u odnosu na fakultete tzv. specijalistickih struka.

Zarade zaposlenih u visokom obrazovanju

Permanentno siromasenje univerziteta u prethodne dve decenije vodilo je i siromasenju zaposlenih na univerzitetu. Prosecna mesecna neto zarada zaposlenih u visokom obrazovanju u 1978. godini iznosila je 845 nemackih maraka, u 1988. godini smanjena je na 516 DEM, a u 1998. na 291 DEM.

Posmatrano po pojedinim vrstama fakulteta, u 1978. i 1988. godini, nivo zarada zaposlenih bio je ujednaceniji u poredjenju sa sadasnjom situacijom kada su razlike u visini zarada veoma velike. U 1998. godini najnizu prosecnu zaradu imali su zaposleni na poljoprivrednom i sumarskom fakultetu, koja je bila niza za 34% u odnosu na prosecnu zaradu ostvarenu u delatnosti visokog obrazovanja. Sa druge strane, na fakultetima drustvenih nauka ostvarena zarada po zaposlenom je bila veca za 38% od prosecne zarade u visokom obrazovanju.
Cinjenica je da su zarade zaposlenih u visokom obrazovanju veoma niske u poredjenju sa troskovima zivota. Tako je, na primer, u 1998. godini prosecna mesecna vrednost korpe potrosnje hrane i pica za cetvoroclanu porodicu iznosila 317 DEM. Zaposleni na najvecem broju fakulteta, kao sto pokazuju podaci iz prethodne tabele, svojom zaradom nisu mogli da obezbede ni nabavku proizvoda hrane i pica iz ove korpe, a da ne govorimo o podmirivanju ostalih egzistencijalnih potreba (ogrev, stanovanje, odeca i obuca, higijena i zdravlje).
Ovako nizak nivo zarada zaposlenih na univerzitetu u Srbiji je ponizavajuci i nedopustiv. Rec je o ljudima koji pripremaju strucnjake svih profila od cijeg ce znanja i umesnosti da ta znanja primene u praksi, u krajnjoj liniji, zavisiti buducnost Srbije i njenih gradjana.

Zakljucne napomene

U prethodne dve decenije doslo je do stalnog siromasenja univerziteta. Veoma nizak nivo rashoda po zaposlenom i po studentu nepovoljno se odrazava na rad univerziteta. Bedne zarade zaposlenih ne obezbedjuju podmirivanje ni najelementarnijih zivotnih potreba.
Ovakva materijalna situacija univerziteta u Srbiji uslovljena je dugogodisnjom krizom sistema i ekonomije. Zbog toga su nuzne radikalne promene. Pre svega, potrebno je uspostaviti politicki, pravni i ekonomski sistem koji ce podsticati razvoj, umesto da ga koce kao sto je to sada slucaj. Samo efikasna privreda koja ce ostvarivati dobit umesto gubitaka moze da omoguci zaustavljanje siromasenja univerziteta i njegov dalji prosperitet.

Moderan univerzitet zahteva sposoban kadar koji ce svojim znanjem i zalaganjem obezbediti efikasnost i kvalitet studiranja. To pretpostavlja njihovo potpuno posvecivanje radu na univerzitetu, a sto pored rada sa studentima, zahteva i permanentno usavrsavanje svog znanja. Zbog toga, oni treba da budu adekvatno cenjeni i placeni.

1 Dinkic M., Human Development Report Yugoslavia, Ekonomski institut, Beograd 1996, str. 6265.
2 Bez podataka o albanskom stanovnistvu koje je bojkotovalo popis stanovnistva 1991. u Kosovu i Metohiji i u opstinama Bujanovac i Presevo.
3 Ivanovic S., Tokovi skolovanja Razvoj obrazovanja u Srbiji, Ministarstvo prosvete, Sektor za istrazivanje i razvoj obrazovanja, edicija »Obrazovanje i drustvo«, Beograd 1998, str. 15.
4 World education report, UNESKO, 1995.
5 Za preracunavanje su korisceni srednji godisnji trzisni kursevi dinara u odnosu na DEM.
 


© 1996 - 2000 Republika & Yurope - Sva prava zadrzana 
Posaljite nam vas komentar