Ratni zlocini i upropascavanje drustva i drzave nametnuli su temu o odgovornosti, kaznama, ali i o prastanju. Time se vec bave razni eksperti, ali i mnogi laici. Tema o oprostaju se, medjutim, ukazuje i iz jednog drukcijeg ugla. Naime, sve cesce i sve izdasnije se dele razna priznanja i odlikovanja za raznorazne zasluge. Na stranu to sto je ovo neobicno s obzirom na sve nedace koje su nas snasle. Mozda sva ta priznanja i odlikovanja i zasluzuju oni koji te nedace uspesno podnose i prezivljavaju. Tako nesto svakako nije mali uspeh. Neobicno je, pak, da odlicnici vise nisu retkost. Cak je i citav narod proglasen za heroja. Samo, ko ce da primi orden? Citav narod? Tako nesto je nevidjeno, ali mnogo sta ovdasnje nije bas cesto vidjeno.
I dok odgonetamo razne stvari oko toga ko koga i za sta odlikuje, namece se jedno moguce znacenje uzajamnih odlikovanja – narod vladara, vladar narod – kao tradicionalna razmena poklona prilikom susreta ili rastanka. Buduci da su se vladar i narod vec poodavno sreli, i ne upustajuci se sada u to kako su se proteklih godina proveli, izgleda da je dosao na red i rastanak, pa se recena razmena odlikovanja moze razumeti i kao prigodan znak oprostaja.