Broj 240-241

Sta citate

Beogradski Jevreji izmedju tradicije i mode

Jedanaestog juna zatvorena je jedna od retko uspelih i zanimljivih izlozbi postavljenih u Beogradu u poslednje vreme. Rec je o izlozbi fotografija »Izmedju tradicije i mode: o odevanju beogradskih Jevreja krajem XIX i u prvoj polovini XX veka«, koju su, u okviru meseca jevrejske kulture, priredili Jevrejska opstina Beograd i Etnografski muzej i svecano otvorili 18. maja (autor izlozbe Ida Labudovic). Izlozba je bila obogacena promisljenim, sadrzajnim i nenametljivim kulturnim programom, u kojem je prednjacila muzika, duhovna i svetovna, izvorna i klasicna, ali nije izostala ni istorija beogradskih Jevreja ni jevrejska kuhinja, a dotaknute su i »jevrejske teme« u srpskoj knjizevnosti.
Covek je jedino bice na Zemlji koje priroda nije dovoljno zastitila od nepovoljnih klimatskih uticaja, pa je od najranijih dana svoje istorije bio prinudjen da taj nedostatak nadoknadjuje odevanjem. Vremenom je odevanje, kao i stanovanje, od prirodne potrebe preraslo u kulturni fenomen, indikator istorijskog vremena i simbol drustvenog statusa. Kostim je danas cinjenica bogata znacenjima, uzdignuta u celovit sistem neverbalne komunikacije bez cijeg poznavanja nije lako razumeti sustinu drustvenih procesa i medjuljudskih odnosa, mentalitet pojedinaca i psihologiju drustvenih grupa. U odevanju se, na najneposredniji nacin, suocavaju i preplicu moda i tradicija. Krupne drustvene i istorijske promene gotovo redovno su bile pracene odgovarajucim promenama u odevanju njihovih sudionika i savremenika.
U dugom periodu svoje istorije, nemajuci svoju drzavu i rastrkani od Iberijskog poluostrva do ruskih stepa, cesto neshvatani zbog svoje nacionalne i religijske osobenosti, trazeci pred progonima mesto pod suncem, Jevreji su ocuvali svoju posebnost u mnogim sferama zajednickog zivota, cesto pribegavajuci socijalnoj mimikriji kako ne bi previse odudarali od domicilnog stanovnistva.
U literaturi je zabelezeno prisustvo Jevreja u Beogradu jos u X veku. Bili su nastanjeni pored Dunava podno kalemegdanske tvrdjave. Od drugih stanovnika grada razlikovali su se po mentalitetu, jeziku, obicajima, nosnji i nacinu ishrane. U vreme turske vladavine uzivali su izvesne gradjanske slobode, imali svoju opstinu, skolu i sinagogu, slobodno su putovali i bavili se zanatstvom, bankarstvom i trgovinom. Posle Berlinskog kongresa, na kojem je zajedno sa priznavanjem nezavisnosti Srbija obavezana da postuje slobodu veroispovesti i jednakost gradjana pred zakonom, predrasude prema Jevrejima se smanjuju, a odnosi izmedju njih i Srba bivaju sve prisniji.
Izlozba u Etnografskom muzeju pokazala je da je fotografija jedan od pouzdanih izvora za proucavanje istorije kostima i mode u predstavljenom periodu. Izlozba je bila sastavljena od oko 300 fotografija, iz porodicnih fototeka, brizljivo odabranih s obzirom na njihovu dokumentarnu i umetnicku vrednost, hronoloski razvrstanih tako da prate kontinuitet promena u odevanju beogradskih Jevreja od 1880. do Drugog svetskog rata. Izlozba je jasno pokazala raznolikost odece koja je koriscena: jevrejska tradicionalna svecana i obredna odeca, tursko-orijentalna i srpska narodna nosnja, srpski gradjanski kostim i evropska moderna odeca kakva je nosena u Becu, Pesti, Parizu i Londonu. Sefardi, poreklom iz Spanije, negovali su vise tradiciju u odevanju, dok su Askenazi, iz srednje Evrope, bili skloniji modnim trendovima. Tradicionalni kostim pokazivao je vecu regionalnu raznolikost, ali se istorijski sporije menjao od evropskog.
Beogradski Jevreji voleli su ne samo da se lepo oblace, nego i da se fotografisu. Rane fotografije karakterise portret, a u kasnijem razvoju fotovizura se sve vise okrece celoj figuri i grupi, uz naglasavanje zivotnog i radnog ambijenta. Najstariji eksponat na izlozbi potice iz 1880. godine portret Avrama Mosica, iz ateljea Pante Hristica. U drugoj polovini XIX veka u Beogradu su radili i ateljei L. Keniga, L. Leztera i M. Jovanovica. Na razmedji XIX i XX veka u izradi fotografije vidljive su izvesne novine, preuzete iz slikarstva i arhitekture (S. Pijade, S. Alkalaj i S. Leovic). Izmedju dva svetska rata bili su cuveni »Moderni fotografski atelje« A. Medine, »Rojal« M. Mandila i »Zak« Z. Koena. Fotografije koje smo videli na izlozbi u Etnografskom muzeju pokazuju visok zanatski i umetnicki kvalitet, a kao fotografski materijal cine solidan osnov za dalja etnografska i etnosocioloska istrazivanja.

Ljubisa Vujosevic 

 

© 1996 - 2000 Republika & Yurope - Sva prava zadrzana 
Posaljite nam vas komentar