Broj 245 

Dogadjanja

Nestaje li »juzna pruga«

Vecina birackog tela najzad se uzdigla do hrabrosti 
da pozeli promene

Od uvodjenja visestranacja dobar deo birackog tela Srbije se svih ovih deset godina ponasao kao da dubi na glavi. Standard nam se stalno rusio, a vecina je, kao da nije rec o samom prezivljavanju, uporno glasala za sopstvene upropastitelje.
Da li je sada na pomolu neko znacajnije osvescivanje birackog tela? Opsti je utisak da se upravo odigrava bas takva promena, a strucnjaci, koji se pozivaju na manje ili vise utemeljene ankete, tvrde da je narod najzad shvatio da treba glasati dzepom, a ne nekim vestacki izazvanim emocijama. Cak i u malim mestima, kao da preotima maha zelja za promenama. U prilog tome navodi se i ovakvo poredjenje: godine 1993, kada je u nasoj zemlji harala inflacija, najveca u istoriji sveta, ljudi su, uprkos svemu, glasali za rezim. Danas bi, tvrdi se, takvo ponasanje pred birackom kutijom bilo nezamislivo, jer je racionalnije poimanje drugacijih vrednosti i novih merila, ipak, siroko prodrlo u sve slojeve drustva.
Opsta matica nekog novog dogadjanja toliko je snazna da mnogi vec drze kako je i tradicionalni pojam »juzna pruga«, kao metafora za ukorenjeni konzervativizam i tvrdo glasanje za rezim, na putu da konacno nestane. Godine 1996/97. u onim tromesecnim setackim kolonama jedna od najduhovitijih parola je bila »I plavuse su ukapirale«. Hoce li ovoga puta da krene neki novi slogan »I juznjaci su se opasuljili«.


Pad andjela, 1923-1933-1947.

Po starom pravilu da svaku novinu treba primiti i sa zrnom soli, mozda se moze postaviti i pitanje nije li ovakva jedna projekcija nasih novih javnih raspolozenja preterano optimisticka? Umesto konacnog odgovora, pozovimo se ponovo na poredjenja. Pre dvanaest godina, u takozvanoj antibirokratskoj revoluciji, Slobodan Milosevic je opsenarski zavodljivim idejama o novom milenijumu srpstva zarobio duh i um vecine nacije. Kasnije, sa izgubljenim ratovima odlazile su i iluzije, nacionalisticka ideologija se mrvila, a zbunjenost koja je zavladala samo je produzavala vek rezimu. Danas, najveci deo Srbije odaje utisak kao da je u traganju za nekim novim kolektivnim duhom i demokratskim identitetom. Izgleda da je najvecim delom savladan onaj dugogodisnji usadjeni strah od novog, ljudi kao da su se domogli hrabrosti da pozele promene. U tome i jeste najveci obrt u nasoj situaciji. Zato je i nastalo ovo silno zbijanje u zajednickom otporu represivnom rezimu.
Danas, neposredno pred izbore, rezultati ovih novih teznji vidljivi su na svakom koraku. Prema svim anketama, a i licnim saznanjima svakoga, Kostunica dobija dvostruko vecu podrsku od Milosevica, sto rezim baca u veliku brigu sta da uopste ucini sa ovim izborima. Stvara se nova javnost i hrabrije mnenje u kojoj su i novi akteri na sceni.
Uprkos svemu, zagonetka zvana biracko telo i dalje ostaje aktuelna. Pored ostalih, zebnju pothranjuje i ovaj podatak sve ankete pokazuju da je raspolozenje za promene daleko vece nego sto je sigurnost da ce do tih promena zaista i doci. Ako ovakva skepsa potvrdjuje smisao za realnost, onda je u redu, posto sa ovakvim vlastima niko nije siguran u kakvoj ce se zemlji sutra probuditi.

Dragos Ivanovic 

© 1996 - 2000 Republika & Yurope - Sva prava zadrzana 
Posaljite nam vas komentar