Analize stanja u Srbiji, koje su godinama pravili nezavisni ekonomisti i drzavna statistika, uveliko se razlikuju jer su podaci prvih pokazivali losiju privrednu razglednicu od one koju su plasirale zvanicne institucije. Posle vise od decenije prepucavanja na temu »ciji su bilansi realniji«, clan Grupe 17, Branko Milanovic, zaposlen u Svetskoj banci, izneo je sjajnu ideju – prikazati rezultate Miloseviceve vladavine njim samim, odnosno podacima drzavnih kuca. Tako je, a pod zaglavljem Grupe 17 plus, pre mesec dana nastala Bela knjiga Miloseviceve vladavine. Sve u ovom kolazu o zivotnom i ekonomskom satiranju Srbije predstavljeno je grafikonima, uz ogradu da »mnogi podaci nisu realni, jer su ih zvanicnici isfrizirali kako bi pred javnim mnenjem ulepsali sliku stvarnosti«. Period Miloseviceve vladavine G 17 plus racuna od Osme sednice CK SKS (1987), kada je Milosevic uklonio Ivana Stambolica, predsednika Predsednistva Srbije, sa politicke scene i ustolicio se kao vladar Srbije i Jugoslavije do ovih dana. Knjiga je objavljena dve nedelje pre misterioznog nestanka Stambolica, pre galopa cena svih zivotnih namirnica i zestoke bitke za glasove biraca, dakle pre nadiruceg haosa. Ali, kako su naveli autori Mladjan Dinkic, Branko Radulovic, Miroljub Labus i Milko Stimac, »nakon svega sto smo preziveli, ne smemo sebi dozvoliti luksuz kratkog pamcenja«. 

Zatiranje potomstva

U godini kada je Milosevicev rezim preuzimao vlast stopa nataliteta u Srbiji (broj rodjenih na hiljadu stanovnika) iznosila je 16, a 1998. manje od 12,5. Ista stopa, ali bez Kosova, u startu je iznosila 12,5 a na kraju pomenutog perioda nepunih deset promila. Istovremeno je u Srbiji rasla stopa smrtnosti (broj umrlih na hiljadu stanovnika) sa 9,5 na 10,5 promila, a bez Kosova sa 10,5 na gotovo 13. Tako je prirodni prirastaj (povecanje broja stanovnika na hiljadu postojecih) u Srbiji pao sa 6,2 na 1,5 promila, a bez Kosova sa dva na minus tri promila. Posledica je da na deset mladjih od 19 godina Srbija ima devet starijih od 60 godina. Pojavu »bele kuge« autori Bele knjige objasnjavaju padom zivotnog standarda, a jedna koleginica, blizu cetrdesete, sasvim iskreno, bez dileme, iznela je tako morbidnu konstataciju da posle nje svi podaci izgledaju bledi. Rekla je da je srecna sto nema dete jer ne bi mogla da ga izdrzava. 
U prvoj deceniji Milosevicevog rezima broj ubistava u Srbiji (bez Kosova) povecao se sa 170 (u 1987) na 290 (u 1997), a samoubistava sa 1450 na vise od 1600. Uz to, nase drustvo je krajnje korumpirano. Lane je na listi 99 zemalja sveta SRJ bila najgore plasirana u Evropi, a po indeksu korumpiranosti na celoj planeti zauzela je osmo mesto. U takvoj zemlji malo se stvaralo, a puno trosilo, odnosno u pomenutoj dekadi potrosnja je padala po nizoj stopi (25 odsto) nego industrijska proizvodnja (70 odsto). I pre NATO agresije industrijska proizvodnja bila je niska, pala je na trecinu one s kraja osamdesetih. U Srbiji samo dva privredna sektora, poljoprivreda i proizvodnja elektricne energije, nisu imala osetniji pad proizvodnje, tacnije on nije presao crtu iza koje su mrak i opsta glad, pa su, kako kaze Dinkic, te dve grane posluzile rezimu kao socijalna poluga ocuvanja vlasti. Ipak, od 1987. do 1999. godine prinos psenice opao je sa 5500 kilograma po hektaru na oko 3000 kg/ha, cemu je doprinelo i minimalno koriscenje djubriva, koje je smanjeno sa 1300 kilograma po hektaru na 200 do 300 kg/ha. Stocni fond drasticno je redukovan, od 1987. do pretprosle godine broj goveda pao je sa 1,1 milion na 650 hiljada, ovaca sa 2,65 miliona na 1,85 miliona, a svinja sa 4,95 na 4,35 miliona. Ovogodisnji pokolj stoke, zbog skupe ishrane i niske otkupne cene mesa, a prema procenama iz drzavnih zajednica, prepolovice ukupan stocni fond.

Slovenci su zauvek otisli

Za Milosevicev uspon na vlast, u pocetku kroz Savez komunista, vezuje se i odlazak Slovenaca iz njegove partijske seme ondasnje Jugoslavije. Sudeci prema podacima u Beloj knjizi, Slovenija koja je u SFRJ bila sinonim visokog standarda gradjana kao takva je zauvek otisla sa ovih podrucja. Drustveni proizvod na teritoriji sadasnje SRJ (bez Kosova) u vreme komuniste Milosevica bio je dva i po puta veci nego u Sloveniji, sada je deset puta manji. Lane je drustveni proizvod po stanovniku u Sloveniji iznosio blizu 10 000 dolara, u SRJ (bez Kosova) oko 1700 dolara (1990. bio je oko 3200 dolara). Prosecna plata u Sloveniji lane je dostigla 1100 maraka, u SRJ 90 maraka mesecno. Po broju stanovnika pet puta manja Slovenija prosle godine izvezla je robe za oko 8,5 milijardi dolara, a SRJ za 1,3 milijarde.
I u poredjenju sa ostalim bivsim jugoslovenskim republikama, SRJ najslabije stoji. Ako se 1987. godina obelezi indeksom drustvenog proizvoda 100, onda ispada da je lane Slovenija bila na istom vrhu, Hrvatska je imala indeks 75, Makedonija 72, a SRJ 43. Prema istoj metodologiji u Beloj knjizi rangirani su i drustveni proizvodi zemalja u tranziciji, pa je na grafikonu Poljska stigla do indeksa 130, Ceska, Rumunija i Madjarska su oko granicnog indeksa 100, Bugarska i Albanija oko 70, a SRJ 43. »Da bi dostigla nivo iz 1987. godine, u nepromenjenim politickim okolnostima, ‘oslanjanjem na sopstvene snage’, Jugoslaviji ce trebati vise od 40 godina«, zakljucuju autori knjige.

Porazna je i njihova procena da ce ove godine spoljni dug zemlje (14,7 milijardi dolara) premasiti vrednost drustvenog proizvoda (14,5 milijardi dolara). SRJ godinama odlaze otplatu dugova stranim kreditorima, a zbog kamata koje se pripisuju glavnici dug godisnje raste za po nekoliko stotina miliona dolara. Drzava duguje i gradjanima, za opljackanu deviznu stednju vrednu oko 3,5 milijardi dolara. Problem rezima je sto nema od cega da namiri dugove koje je nagomilao, jer je deficit u spoljno-trgovinskoj razmeni hronican, svake godine Miloseviceve vladavine u proseku je bio veci od milijardu dolara. Nevolja plus je sto se struktura robne razmene pogorsala, dok je 1989. uvoz iznosio pet milijardi dolara, izvoz cetiri milijarde, a deficit milijardu dolara, lane je deficit od oko 1,3 milijarde napravljen na uvozu od 2,5 i izvozu od 1,3 milijarde dolara.

Plata kao nekad dzeparac

Ono sto je u vreme dok je Ante Markovic bio savezni premijer imalo vrednost dzeparca, danas je plata. Decembra 1990. prosecna zarada na teritoriji Srbije (bez Kosova) iznosila je 752 marke, a decembra prosle godine 87 maraka. Rezim je u decembru 1993. hiperinflacijom i drugim nezdravim ekonomskim rezovima spustio »Markovicevu platu« na samo 21 marku. Penzije su od 1991. do prosle godine pale sa 475 na oko 70 maraka, a kasne (osim onih iz budzeta) zbog opadanja broja zaposlenih i njihovih primanja iz kojih se namiruju. U Srbiji (bez Kosova) na pocetku Miloseviceve vladavine bilo je 2,35 miliona zaposlenih, a lane 1,95 miliona. U istom periodu broj nezaposlenih povecan je sa 380 000 na blizu 750 000, odnosno sa 16,5 na 27 odsto. Autori Bele knjige, medjutim, procenjuju da je stvarna nezaposlenost daleko veca, zbog velikog broja ljudi na prinudnim odmorima i na radnim mestima, a bez posla, te da iznosi 32 odsto. To znaci da je svaki treci radno sposoban gradjanin nezaposlen. Pogorsanje odnosa broja zaposlenih i penzionera je i prema drzavnoj statistici katastrofalno, krajem osamdesetih skor je bio 3:1, a krajem devedesetih 1,7:1. Vrednost penzija u odnosu na primanja zaposlenih takodje je opala, dok je 1990. prosecna penzija iznosila 85 odsto prosecne plate, lane je taj udeo pao na 62 odsto.

Stampanje vlasti

Tokom Miloseviceve vladavine zabelezen je rast cena koji je SRJ doveo u vrh svetske liste zemalja sa hiperinflacijom. Dok je 1987. inflacija iznosila 117 odsto, 1993. i januara 1994. buknula je na brojku sa 23 nule i popela SRJ na drugo mesto u svetu po ukupnom rastu cena i trece mesto po trajanju inflacije (24 meseca), da bi lane pala zvanicno na 45 odsto. Pocetkom januara 1994. dnevni rast cena iznosio je 60 odsto, znaci 2,5 odsto na sat, i tada je SRJ izbila na prvo mesto u svetu po intenzitetu mesecne inflacije. Na dan 17. januara kilogram jabuka stajao je 4000 milijardi dinara, kilogram krompira duplo vise, 600 grama svinjetine 21 000 milijardi, a jedno jaje 1600 milijardi dinara. U vreme hiperinflacije (pocetak 1992–januar 1994) u proseku su emitovane cetiri nove novcanice mesecno, a »najvrednija« je glasila na 500 milijardi dinara. »Hiperinflacija je uspela da unisti bogatstvo akumulirano generacijama i da omoguci njegovo koncentrisanje u rukama probranih privatnih lica«, navodi se u Beloj knjizi. Autori ove publikacije smatraju da hiperinflacija »nije bila stihija koja se pojavila neznano odakle i razvila po nepoznatim zakonitostima«, sto »pokazuje i njen ukupan ucinak – koncentracija bogatstva, moci i korupcije na jednoj, vlasti bliskoj strani, i haos, beznadje i besmisao na svim ostalim stranama«.
Nesto kao nagovestaj da je glasovita firma u Topcideru ove godine otpecacena, mada savezni ekonomski plan izricito navodi da nece biti stampanja novca, jeste povecanje novcane mase, od januara do avgusta za 34 odsto (na 22 milijarde dinara). Do sada ni drzavni mediji nisu protumacili nedavnu Milosevicevu izjavu da »imamo najvecu stopu rasta u Evropi«, pa valja sacekati podatke da bi se videlo na sta se to odnosi. Celog avgusta i pocetkom septembra celnici rezima obmotavali su pohvalama svoju akciju izgradnje po 10 000 stanova godisnje do kraja prve decenije narednog veka. »Najveca stopa« sigurno se ne odnosi na pomenuti broj stanova, jer toliko se gradilo krajem devedesetih, sto je pet puta manje nego krajem osamdesetih.
I posle svega, pitanje je ko uopste dolazi u ovakvu zemlju. U Srbiju je, prema popisu iz 1996. stiglo 617 728 izbeglica, uglavnom iz BiH, a od tada jos preko 200 000 sa Kosova. Sto se stranih turista tice, njih Bela knjiga ne navodi, ali iznosi da je razglednicu Miloseviceve vladavine NATO »doradio« bombama i Srbiji naneo (procena G 17) direktnu stetu od 3,8 milijardi dolara, a indirektnu od oko 30 milijardi dolara. Od stranaca je sada na Kosovu strana vojska, a u kojoj meri se domaci gradjani osecaju kao svoji na svojoj zemlji nije tesko zakljuciti iz bilansa Miloseviceve vladavine.