Sva opipavanja javnog mnenja pokazuju da bi, ako bi izbori bili posteni, SM glatko izgubio. Makar na glavi dubio. Zato se analiticari pitaju zasto se SM napalio da izbore raspise, da li se preracunao, da li su ga »njegovi« pogresno informisali o stanju duhova u Srbiji.
Da bismo shvatili SM-ove razloge moramo se vratiti malo unatrag, u vreme kada su tomahavci, vodjeni svojim vestackim culima, napipavali ciljeve u Srbiji. Moramo se setiti onog patrioticnog zara s kojim su i najpametniji ljudi ove zemlje zapevali u horu protiv jedne isprovocirane i iznudjene intervencije dok je Gazdina soldacija planski, temeljno praznila »svetu srpsku zemlju« od Albanaca. Srbija je bila jedno jato – na drugoj strani je bio NATO. SM je kapitulirao ali je odlucio da kapitalizuje patriotsko »zbijanje naroda«, da od »narodnog monolita« isklese spomenik svoje vekovecne vladavine.
Jedan od njegovih doglavnika nedavno je objasnio logiku raspisivanja izbora: »SM je u vreme NATO bombardovanja uzivao plebiscitarnu podrsku naroda. Tako ce biti i 24. septembra«. Dedinjska klika pokusava da izbrise fizicko vreme, pokusava da u svesti podanika zanavek zadrzi mitsko vreme bombardovanja u kojem postoje samo SM i njegov »patriotski blok« i NATO. Sva njihova izborna strategija i propaganda (i sve njihove nade) svode se na ovu usiljenu mitsku shemu: postojimo samo MI i postoji NATO. Svi koji nisu mi su NATO. Narod bira (nas) a ne NATO.
Zato ne cude fantazmagoricne izjave brojnih SM-ovih poslusnika da u Srbiji »ne postoji opozicija«, postoje samo NATO-partije! Oni ne zive u svetu realnih glasaca i realnih kandidata. Oni veruju da ce na mitskim izborima pobediti njihov mitski junak, u mitskom »prvom krugu«. Jer »SM je simbol herojske odbrane i obnove«. (Ergo, ko ne glasa za simbol Srbiji ce naneti bol!) Logika »Ko nije za nas taj je za NATO« moze biti uverljivija samo za duhovno blentave. Da u Srbiji takvih ima prilicno i poprilicno nije tajna. Dedinjski par se nada da su takvi u vecini. Jadni li su gospodari neke zemlje koji nadu za svoj opstanak na vlasti vide u duhovnoj invalidnosti podanika!

Drenovski saveti

Trinaest dana pre izbora oglasio se i DC. Da bi ove koji »misle patriotski« posavetovao sta nam »ciniti valja« i sta nam se iza brda valja ako ne poslusamo sovjete njegove.
U snimljenoj izjavi koju Radio Index vrti kao jevandjelje prorok drenovski nam tolkuje izvorista »srpske nesrece«. Ali paznju odvlaci (Rolan Bart je to zvao dejstvom »tupog smisla«) izraziti trstenicki akcenat u reci »nesreca«. Umesto pateticno sve deluje smesno. (Osveta samog jezika jednom od glavnih nesreconosaca.)
Za »srpske nesrece« DC je optuzio »sile koje gospodare svetom«, ali je shvatio da u celoj prici ima i dosta srpskog samounesrecenja. Onoga koga je nekad smatrao za »najveceg srpskog politicara posle Nikole Pasica« nije pomenuo poimenice. Koliko sam shvatio najveci greh tog gospodina, po DC, je taj sto je bio »nedorastao«. Da je bio dorastao srpski teritorijum bi znatno porastao. A posto se srpski teritorijum nije uvecao nego smanjio onomad nadobudni gospodin vise ne moze nositi titulu najveceg. Optuzba za »nedoraslost« vise deluje kao ocinsko mazenje sina koji je zabrljao kao izvodjac velikih srpskih radova. (Iako si nedorastao ti si nam drag i necemo te slati u Hag!)
DC je zdusno podrzao soft-nacionalistu sa hard-prezimenom kao novu srpsku nadu. Po njemu je Voja Kostunica »provereni patriota i ubedjeni demokrata«. 
»Provereni demokrata.« Ko li ga je proveravao? Pitam se da li to Loza Olinjalih Nacosa pokusava da postane deo price o Promeni ili je od pocetka deo te price?

Redoljupci

Redovi su me oduvek izbezumljivali. Negde sam vec pisao o komunistickim reduljinama kao o repuljinama groznih cudovista. Mislio sam da je normalno da u svakom coveku kad stane u red pocne da raste jed. Ispostavilo se, ovih dana, kad Gazdini kamioni svuda razvoze pakete secera i ulja, da je stajanje u redovima za mnoge Srbe izvor perverznog zadovoljstva. U Novom Sadu su redoljupci napali snimatelja nezavisne televizije ruzeci ga kao NATO placenika i uzvikujuci ime voljenog Vodje. U Pancevu su, u vreme promocije DOS-a, redoljupci nasrnuli na pevace i glumce. I porucili darezljivom Vodji: