Broj 246 

Alternativa

Ezen Jonesko

Ludilo udvoje

Prevela Dana Milosevic

Dramska obrada i rezija
Ljubivoje Tadic


1.

ONA: Sta ce biti sa nama? (smeh) Sta li ce biti sa nama?


2.

ONA: Sta ima novo?
ON:    Skoro nista. Danasnji covek je izgubio svoj uobicajeni mir. A, ima i jedno saopstenje.
ONA: Kakvo saopstenje?
ON:    Prilicno zanimljivo. Preporucuje se ravnodusnost stanovnistvu velikih gradova. To je jedini preostali nacin da se odbranimo od privredne krize, duhovne neuravnotezenosti i zivotnih neprilika.
ONA: Sve ostalo smo vec pokusali. Bez uspeha. Mozda niko nije za to kriv.
ON:    Za sad se samo prijateljski preporucuje to krajnje resenje. Ne treba biti naivan: odlicno znamo da se svaka preporuka uvek pretvori u naredbu.
ONA: Uvek zuris s uopstavanjem.
ON:    Dobro je da saveti iznenada dobiju vid strogih pravila, strogih zakona.
ONA: Zakon je potreban, a posto je potreban i neophodan, on je i dobar, a sve sto je dobro to je i prijatno. Zaista je vrlo prijatno pokoravati se zakonima, biti dobar gradjanin, vrsiti svoju duznost, imati cistu savest...
ON:    Da, u sustini ti si u pravu. Zakon, zakon, dobar je taj zakon o ravnodusnosti.
ONA: Ocigledno.
ON:    Odricanje je od velike prednosti posto je istovremeno i politicko, a i misticno.
ONA: Znaci jednim udarcem dve muve.
ON:    U tome je njegov znacaj.
ONA: Eto vidis.
ON:    Uostalom, koliko pamtim lekcije iz istorije, taj sistem, administrativni sistem, ravnodusni sistem bio je s uspehom oproban pre tri veka, a i pre pet vekova, a i pre devetnaest vekova, a i prosle godine...
ONA: Niceg novog pod suncem.
ON:    ... Bio je s uspehom oproban na citavom stanovnistvu u gradovima i u selima, na citavim narodima, na narodima kao sto je nas... Samo, taj sistem, ravnodusni sistem, zahteva zrtvovanje nekih pojedinacnih lagodnosti. Mozda je to ipak neprijatno.
ONA: Ne mora biti. Zrtva nije uvek teska. Ima zrtava i zrtava. Cak ako je u pocetku neprijatno odreci se nekih navika, kad se vec odreknes, odrekao si se i vise nikad na to i ne mislis.
ON:    Covek se utesi kad pomisli da se ovo desilo vec hiljadama ljudi... Nikad se ne zna.
ONA: Vala, sa tobom se nikad ne zna. Ti si u stanju sve da uradis. Ama, nisi ti ni za sta.
ON:    Zivot bez buducnosti uvek je samo zivot bez buducnosti. Pa cak ni to.
ONA: Ima ljudi koji imaju srece. To su srecnici, a baksuzi je nemaju.
ON:    Vrucina mi je.
ONA: A meni je zima. Nije vreme za vrucinu.
ON:    Vidis da se ne slazemo. Nikad se ne slazemo. Otvoricu prozor.
ONA: Hoces da se smrznem? Ti bi da me ubijes.
ON:    Necu da te ubijem. Hocu vazduha.
ONA: Pricao si kako se treba pomiriti sa tim da cemo se pogusiti.

ON:    Kad sam to rekao? Nikad to nisam rekao.
ONA: Jesi, rekao si, prosle godine.
ON:    Prosle godine?
ONA: Jesi, rekao si! Prosle godine. Vise i ne znas sta pricas. Sam sebi skaces u usta.
ON:    Ako sam to i rekao prosle godine, ne znaci da sâm sebi skacem u usta. To zavisi od godisnjih doba.
ONA: A kad je tebi zima onda mi nikako ne das da otvorim prozor.
ON:    E, pa, tacno ti to i zameram. Tebi je uvek vrucina kad je meni zima, a zima kad je meni vrucina. Nikad nam nije u isto vreme vrucina ili zima.
ONA: Nije. Nikada nam nije u isto vreme vrucina ili zima.
ON:    Nije. Nikada nam nije u isto vreme vrucina ili zima.
ONA: Zato sto ti nisi kao drugi ljudi.
ON:    Ja nisam kao drugi ljudi?
ONA: Nisi. Ti, nazalost, nisi kao drugi ljudi.
ON:    A, ne, ja na srecu nisam kao drugi ljudi.
ONA: Nazalost.
ON:    Ala puca!
        Ja nisam kao drugi ljudi. Ja nisam obican covek.
ONA: Ala puca!
ON:    Ja sam bio pozivan kod princeza koje su nosile dekoltee do pupka i bluze odozgo da ih pokriju, inace bi bile golisave. Ja sam imao genijalne ideje, genijalne... samo da sam ih sve ostvario. Ja bih bio... Bio bih cudo.
ONA: Zanosis se da si pametniji od drugih. Ja sam u to poverovala, onog dana kada sam sisla s uma. Nije tacno. Pravila sam se da ti verujem zato sto si me zaveo, ali ipak si ti samo glupan.
ON:    Glupaco.
ONA: Glupane. Zavodnice jedan.
ON:    Nemoj da me vredjas!
ONA: Ja te ne vredjam. Skidam ti masku.
ON:    I ja cu tebi da skinem masku.
 

3.

ON:    Ah, taj narod... Ne teram ja mak na konac iz cista mira. Kad pricas bezveze ne mogu da se slozim. Meni je narod iznad svega.
ONA: Ama koji narod? Kad ti ljudski kazem da tu nema razlike. To ti je istina. Razlike nema. A puz, a kornjaca, isti djavo.
ON:    Ni govora, to uopste nije ista zivotinja.
ONA: Zivotinja si ti, budalo jedna.
ON:    Budala si ti.
ONA: Vredjas me glupane, gnusobo, zavodnice jedan!
ON:    Ama saslusaj me barem, slusaj pobogu.
ONA: Sta bi ti da ja cujem? Svrseno je s tim. Nema vise pitanja i kvit. Puz i kornjaca, to ti je isti vrag!
ON:    Ama nije, nije to isti vrag.
ONA: Jeste, bas jeste.
ON:    Ali, svi ce ti isto reci.
ONA: Koji to svi? Zar kornjaca nema oklop? Odgovori!
ON:    Pa sta?
ONA: Zar i puz nema oklop?
ON:    Ima, pa sta?
ONA: Zar se puz ili kornjaca ne uvlace u svoj oklop?
ON:    Uvlace se, pa sta?
ONA: Zar kornjaca ili puz nije spora sluzava zivotinja sa kratkim telom? Zar nije nekakav mali gmizavac?
ON:    Jeste, pa sta?
ONA: Pa to da ti pruzam dokaze, eto sta. Zar se ne kaze spor kao kornjaca i spor kao puz? I zar puz, odnosno kornjaca, ne mili?
ON:    Pa ne bas.
ONA: Sta bi time, ne bas? Je l hoces da kazes da puz ne mili?
ON:    Mili... Ah, taj narod! Mili.
ONA: Pa, onda valjda vidis da je to isto sto i kornjaca.
ON:    Ama nije.
ONA: Tvrdoglava mazgo, ljigavko jedan, objasni zasto nije.
ON:    Zato sto nije.
ONA: Kornjaca, odnosno puz, seta sa kucicom na ledjima. Nju je sam napravio puzeci, otuda taj naziv puz.
ON:    Puz golac je rodjak puza koji nosi kucicu. Puz golac je puz bez kucice. A kornjaca nema nikakve veze sa puzem golacem. A vidis li, je l vidis da nisi u pravu?
ONA: Ama, objasni ti meni, vajni strucnjace za zoologiju, objasni mi zasto nisam u pravu.
ON:    Pa zato sto...
ONA: Deder, navedi mi te razlike ako ih nadjes.
ON:    Zato sto... Te razlike... Ima i slicnosti, ne mogu da poreknem.
ONA: Pa sto onda ipak porices?
ON:    Te razlike... Ovaj, ama posto ti neces da ih priznas... A i premorio sam se... Dosta mi je toga.
ONA: Neces da objasnjavas zato sto nisi u pravu. Ne mozes da navedes dokaze zato sto ih prosto-naprosto nemas. Da si posten priznao bi. Ali, pokvaren si, uvek si bio pokvaren.
ON:    Ali zaboga, puz golac...
ONA: Ucuti, bolje bi ti bilo. Ne mogu vise da te slusam kako bulaznis.
ON:    A ni ja tebe vise ne mogu da slusam. Necu vise nista da cujem.
ONA: Nikada se necemo sloziti.
ON:    Kako i da se slozimo? Nikada se necemo sloziti.
ONA: Zato sto ti neces da shvatis ono sto se vidi i golim okom. Pre svega, puz golac ima skrivenu kucicu. To je znaci puz. A to znaci da je kornjaca.
ON:    Puz je mekusac, gasteropodni mekusac.
ONA: Mekusac si ti. Mekusac je mekana zivotinja, kao kornjaca, kao puz. Tu nema razlike. Ako uplasis puza, on se sakrije u svoju ljusturu, isto kao i kornjaca. Jos jedan dokaz da je to ista zivotinja.
ON:    Na kraju krajeva, sve mi je jedno, vec godinama se prepiremo zbog kornjace i puza.
ONA: Puza ili kornjace.

ONA: Sta li to opet rade? Otvori, zaboga, taj prozor. Pogledaj.
ON:    Izgleda da napolju postaje vruce.
ONA: Sta se dogadja?
ON:    Nista narocito. Poginulo troje.
ONA: Od kojih su?
ON:    Po jedan sa svake strane. I jedan neopredeljeni, neki prolaznik.
ONA: Nemoj se zadrzavati na prozoru. Pripucace na tebe!
ON:    Vidi kako vrebaju. Vidi im samo glave. Vrebaju se. Vidim im glave, vrebaju li vrebaju.
ONA: I to ce potrajati, potrajace. Kad nije oluja onda je strajk na zeleznici. Kad nije grip onda je rat. A kad nije rat ipak ispadne rat.
ON:    Kad ces vec jednom da prestanes da se cesljas. Dovoljno si lepa, neces biti lepsa nego sto si.
ONA: A kad sam neocesljana nije ti pravo.
ON:    Nije sad vreme za doterivanje.
ONA: Idem ispred svog vremena. Doterujem se za lepsu sutrasnjicu.
ON:    Vide li?
ONA: Vide li? Da nisi ranjen?
ON:    Da nisi ranjena?... Ah taj narod.
ONA: Joj, udarila sam se.
ON:    Joj, udario sam se.
ONA: Trapavko jedan. Bas bi mogo da pripazis.
ON:    Bas bi mogla da pripazis.
ONA: Napravio si mi cvorugu na celu.
ON:    Ti si mene nagazila.
ONA: Ti si to namerno.
ON:    To si ti namerno... Da te nisam video, ne bismo se ni upoznali... Mozda bih postao nesto drugo. Mozda bih bio mladji.
ONA: A mozda bi umro u ludnici. A mozda bismo se ipak sreli nekom drugom zgodom? A mozda to nesto drugo ne postoji? Sta znas?
ON:    Mozda se ne bih pitao imam li razloga da zivim... Ili bih mozda imao drugih razloga da budem nezadovoljan.
ONA: Mozda sam mogla da gledam kako mi deca rastu ili da se bavim filmom. Stanovala bih u divnom zamku sa cvecem, sa cvetnim vencima. Mozda sam mogla, sta li sam sve mogla? Sta da budem? Sta je to?
ON:    Granata. Napadaju nas granatama.
ONA: Penju se.
ON:    Smiri se. Penju se.
ONA: Silaze.
ON:    Ne penju se.
ONA: Ne silaze.
ON:    Ne penju se.
ONA: Silaze. Cak vise ne razaznajes ni zvuke. Uhvatio te zort.
ON:    A se peli, a silazili, isto nam se hvata.
ONA: Hajde da se zabarikadiramo. A, kazes, tebi sinu ideje!
ON:    Nisam kazao da samo meni sinu ideje.
ONA: Bicemo mirniji. Bar za toliko.
ON:    Mirni, ako ti ovo zoves mirom. Vise ne znas ni sta pricas.
ONA: Pa naravno, zato sto s tobom covek ne moze reci da je miran, s tobom nikad nema mira.
ON:    A sta ti ja to radim kad ne mozes da budes mirna?
ONA: Dovodis me do besa. Nemoj me razbesneti! Razbesneces me ipak.
ON:    Vise nista necu reci. Niti cu sta uraditi. Pa ces opet reci da ce te to razbesneti. Tacno znam sta ti se vrzma po glavi.
ONA: A sta mi se to vrzma po glavi?
ON:    Vrzma ti se po glavi ono sto ti se u glavi vrzma.
ONA: Podmukle insinuacije i aluzije.
ON:    Po cemu se te insinuacije podmukle.
ONA: Sve insinuacije su podmukle.
ON:    Prvo i prvo, to nisu insinuacije.
ONA: Bogami jesu! To su insinuacije.
ON:    Nisu.
ONA: Jesu.
ON:    Nisu.
ONA: E, pa onda sta su ako nisu insinuacije?
ON:    Da bi se znalo sta su insinuacije treba znati sta one znace. Daj mi definiciju za insinuacije. Trazim definiciju insinuacije.
ONA: Vidis da su sisli. Ne deru se vise.
ON:    Cujes li?
ONA: Vidis li?
ON:    Vidis li?
ONA: Cujes li?
ON:    Koriste posebne mine.
ONA: Zavrsicemo ovde u podrumu.
ON:    Ili cemo zavrsiti na ulici, pa cemo nazepsti.
ONA: Bolje u podrumu. Tu moze da se sprovede grejanje. Samo, suvise je duboko, ne mogu da zamislim da ljudi kao mi provode zivot po jazbinama kao neke zveri.
ON:    Pretrazuju oni svuda.
ONA: Vidis li kakav si mi zivot pruzio. Prosudi sam. Je l ti ovo veselo?
ON:    Pricas gluposti. Ipak ne mozes tvrditi da sam ja odgovoran za ove dogadjaje, za to sto se svet pomamio.
ONA: Ovo si morao da predvidis. Morao si nekako izvesti da se ovo ne desava kad smo mi tu. Ti si olicenje baksuzluka.
ON:    Ja nisam odgovoran za ove dogadjaje, ja nisam odgovoran zato sto se svet pomamio.
ONA: E, razbolecu se od tebe. Vec me nesto hvata, nesto oko srca.
ON:    Nisam ja odgovoran za to.
ONA: Ti nikad nisi odgovoran.
ON:    Takva je logika dogadjaja.
ONA: Kakva logika?
ON:    Objektivna logika dogadjaja.
ONA: Zedna sam. Gladna sam.
ON:    Ne mozemo izaci. Ne mozemo da se probijemo, treba sacekati da se smiri.
ONA: Samo mislis na to da se ti izvuces. (izlazi)
ON:    Da sam nesto otisao ranije. Pre tri godine ili prosle godine, da sam otisao cak i prosle subote sada bih bio daleko. Ja sam zatocenik jedne nesrecne ljubavi. I gresnik. Moze se reci da je ovo pravedna kazna.
ONA: Sta to trtljas sam sa sobom? Imas neke zamerke?
ON:    Mislim naglas.
ONA: Nasla sam salamu i pivo.

(intermeco)

ONA: Popeli su se. Ovog puta su se popeli.
ON:    Ti rece da su sisli.
ONA: Nisam rekla da se nece ponovo popeti.
ON:    To se moglo predvideti.
ONA: Bilo kako bilo, sta bi ti da ja sad uradim.
ON:    Nisam ti reko da ista radis.
ONA: Na svu srecu da mi ipak ostavljas tu mogucnost.
ON:    Ne znam sta da kazem.
ONA: Eto vidis. Vredjas me.
ON:    Dokazacu ti da...
ONA: Ne zelim da mi bilo sta dokazujes, pusti me na miru.
ON:    Pusti ti mene na miru. Hocu da budem na miru.
ONA: I ja hocu da budem na miru, ali uz tebe. Lepo vidis da to uz tebe nije moguce.
ON:    To objektivno nije moguce.
ONA: Dozlogrdila mi je ta tvoja opsednutost objektivnoscu. Lupas kojesta. Ako mi razbiju ogledalo kako cu da se cesljam? Opet ces reci da se previse doterujem.
ON:    Bolje ti je da jedes tu salamu.

(intermeco)
 

ONA: Kad sam bila mala, bila sam dete. Deca mojih godina takodje su bila mala. Decacici, devojcice. Nismo svi bili iste visine. Uvek ima onih manjih i vecih, plavokose dece, crnomanjaste dece, dece koja nisu ni plava ni crnomanjasta. Ucili smo da citamo, da pisemo, da racunamo. Oduzimanje, deljenje, mnozenje, sabiranje. Zato smo isli u skolu. Ima i onih koji su ucili kod kuce. Bilo je jedno jezero nedaleko, sa ribama. Ribe zive u vodi, nisu kao mi, mi ne mozemo cak ni kad smo mali. Pa ipak, trebalo bi, sto da ne.
ON:    Da sam zavrsio tehniku bio bih tehnicar. Izradjivao bih predmete. Komplikovane predmete, veoma komplikovane predmete, najkomplikovanije predmete. To bi ljudima pojednostavilo zivot.
ONA: Nocu smo spavali.
ON:    Pitao sam se sta je to. Trebalo je naci odgovor na to pitanje. Na koje pitanje zapravo? Ko bi to znao? Da bi dobio odgovor trebalo je ipak postaviti pitanje. Kako se moze dobiti odgovor ako se ne postavi pitanje. Onda sam uprkos svemu postavljao pitanja. Nisam znao koja, a ipak sam ih postavljao. Pametni su oni sto znaju pitanja. Pitam se da li odgovor zavisi od pitanja ili pitanje zavisi od odgovora. Ali, to je vec drugo pitanje. Ne, isto je.
ONA: Sve je to podvala.
ON:    Ah taj narod. Umesto da ko ljudi umiru sami od sebe, oni pustaju da ih drugi ubijaju. Nestrpljivi su ili im to godi.
ONA: Ili da sebi dokazu kako to nije istina.
ON:    Ili mozda zato sto je to lakse, veselije.
ONA: To ti je zajednica.
ON:    Ubijaju jedni druge.
ONA: Ubijaju se redom, jedan za drugim. Pa i neizvodljivo je istovremeno.
ON:    Jao.
ONA: Sto jauces, nije te taklo.
ON:    Pa nije ni tebe.
ONA: Koji ti je onda djavo?
ON:    Pa moglo je.
ONA: E, to je tvoja slika i prilika. Jednako kukumavcis.
ON:    Bas ti jednako kukumavcis.
ONA: Ti mi pricas o drugima. Ti sto vecito strahujes sta bi moglo da te snadje. Pribojavas se i svoje senke, da ne kazem da stalno zivis u nekom zortu, umesto da se prihvatis kakvog zanata, od toga se zivi. Svakom si potreban, a ako dodje do rata postede te.

(glasovi)


4.

ON:    Postao je prilicno tvrd ovaj presto. Trebalo bi ga necim popuniti. Kako se oseca moja zemlja ovog jutra?
ONA: Ostaci zemlje?
ON:    To su jos uvek sasvim pristojni ostaci. U svakom slucaju moramo se njima baviti, to ce nam malo osveziti mozak. Neka dodju ministri.
ONA: Ministri su na odmoru. Ne bas daleko, posto nam se zemlja skratila i opustela. Oni su na drugom kraju zemlje, sto ce reci na tri koraka odavde, na ivici sume pored potoka, love ribu, nadaju se da ce nesto da ulove da bi nahranili stanovnistvo.
ON:    Kakva razuzdanost... Kada bih nasao dva druga strucnjaka u zemlji ja bi ih odmah postavio u vladu.
ONA: Nece se vise naci.
ON:    Naci ce se, makar medju skolskom decom kad budu porasla. Treba samo malo sacekati.
ONA: U skoli ima jos samo nekoliko gusave dece, kongenitalnih debila, mongoloida i hidrokefala.
ON:    Zaista, narod nam bas nije zdrav, ali treba pokusati da ih izlecimo. Pokusacemo da ih izlecimo. Neka bar nauce prvih pet-sest slova azbuke.
ONA: Ne moze se vise nista poboljsati, ne moze se vise niko izleciti, ni ti sam ne mozes se vise izleciti.
ON:    Ja nisam bolestan. Cak se odlicno osecam.
ONA: Umreces kroz sat i po, umreces na kraju komada.
ON:    To bas nije duhovito.
ONA: Umreces na kraju komada.
ON:    Obecano mi je da cu umreti tek kada to budem sam odlucio.
ONA: Svi smo mislili da ces se na to ranije odluciti. Osladila ti se vlast. Zaglibio si se u mlakom blatu zivih.
ON:    Opominjes me i suvise kasno. Ne zelim da umrem. Neka me spasu kad to sam ne mogu vise da ucinim.
ONA: Sam si kriv sto si nespreman, trebalo je da se na to pripremis. Nikad nisi imao vremena. Bio si osudjen, trebalo je da mislis na to od prvog dana, pa onda svakoga dana, svakoga dana po pet minuta. To bas nije mnogo. Pet minuta svakog dana, pa onda deset minuta, pa petnaest minuta, pa pola sata. Tako se covek trenira.
ON:    Mislio sam ja na to. Ni...
ONA: Nikada ozbiljno. Nikada duboko. Nikada svim svojim bicem.
ON:    Upravo sam imao nameru da zapocnem. Eh, kad bih pred sobom imao sto godina, mozda bih imao vremena.
ONA: Vracaju se. Ovoga puta evo ih kod nas. Mogli bismo mozda ovuda da se provucemo. Kuda ovo izlazi?
ON:    Izlazi na stepeniste. On...
ONA: Na koje stepeniste izlazi?
ON:    Izlazi na stepeniste koje izlazi na dvoriste.
ONA: Na stepeniste koje izlazi na koje dvoriste?
ON:    Izlazi na stepeniste koje izlazi na dvoriste koje izlazi na ulicu.
ONA: Koje izlazi na koju ulicu?
ON:    Koje izlazi na ulicu u kojoj oni ratuju.
ONA: Pa to je onda corsokak.
ON:    Onda nam je bolje da se skrasimo. Tu smo gde smo.

ONA: Izlazi koje ti pronadjes uvek su bezizlazi. Zasto planiras da se izvucemo kad ne moze.
ON:    Planirao sam mogucnost da se izvucemo samo za slucaj da je bilo mogucnosti da se izvucemo.
ONA: Pa onda ne treba planirati mogucnost da se izvucemo.
ON:    Ja ti lepo kazem da ne planiram mogucnost da se izvucemo. Planirao bih mogucnost da se izvucemo samo u slucaju da je mogucnost da se izvucemo bila izvodljiva.
ONA: Nije potrebno da mi dajes lekcije iz logike. Logicnija sam ja od tebe. Celog zivota to dokazujem.
ON:    Manje si logicna od mene.
ONA: Vise od tebe.
ON:    Manje.
ONA: Sta to rade?
ON:    Penju se, penju se. Mnogo ih je.
ONA: Strpace nas u aps. Ubice me.
ON:    Ipak smo preziveli bombardovanje. Vise nas ne bombarduju.
ONA: Penju se.
ON:    Penju se.
ONA: Penju se i pevaju.
ON:    Vise se ne tuku.
ONA: Slave pobedu.
ON:    Pobedili su.
ONA: Sta su time dobili?
ON:    Sta znam. Bitku.
ONA: Ko je pobedio?
ON:    Oni koji nisu izgubili.
ONA: A oni koji su izgubili?
ON:    Oni nisu pobedili.
ONA: To je lukavo. Tako sam nesto i pomisljala.
ON:    Ipak i ti umes da mucnes glavom. Ne mnogo, ali malkice.
ONA: A sta rade oni sto nisu pobedili?
ON:    Upokojili su se ili placu.
ONA: Zasto placu?
ON:    Zato sto ih grize savest. Pogresili su. Priznaju to.
ONA: U cemu su pogresili?
ON:    Pogresili su sto nisu pobedili.
ONA: A ti sto su pobedili?
ON:    Oni su bili u pravu.
ONA: A da ni jedni ni drugi nisu ni pobedili ni izgubili?
ON:    E, takav mir nista ne resava.
ONA: Pa sta onda bude?
ON:    Sivilo i gnev.
ONA: Do djavola, neka idu bestraga. Opet pocinje.
ON:    Ama ne. To je slavlje. Slave pobedu. Defiluju ulicama. Nema sumnje da uzivaju u tome.
ONA: Da nas ne povuku sa tom svojom paradom. Zar ce nas ostaviti na miru. Kad nastupi mir, oni ne ostavljaju ljude na miru.
ON:    Ne valja. Gadno je. Ali, gadno je ipak bolje od onog sto je dozlaboga gadno.
ONA: Filozofiranje. Drveni filozof filozofira. E vala, ti se od toga nikad neces izleciti. Nista ti ne vrede iskustva u zivotu. Od njih si samo postao drveni filozof. Hteo si da izadjes, hajde, izadji ako hoces! Ja ti ne branim da izadjes. Nadisi se vazduha. Iskoristi ovu priliku da sebi stvoris novi zivot. Idi vidi postoji li drugi zivot!
ON:    Kud puklo da puklo. Ne idem. A ti, ako ti je do izlaska, ja ti ne branim.
ONA: Ti bi da me najuris na ulicu.
ON:    Ti bi mene najurila na ulicu.
ONA: Vala, vec si me najurio, pa na ulici i jesmo.
ON:    Jesmo, ali ipak ne sasvim.
ONA: A oni ti se vesele. Strasni su.
ON:    Sta li sad hoce? Ovo ne moze dugo da potraje. Znam ja njih dobro. Cim nesto naume.  To ispadne uzasno. A kada im nista ne pada na um, tad pocnu da vrsljaju, pa vrsljaju li vrsljaju. Od tih njihovih izmisljotina mozemo ocekivati svasta. Kad se biju. Ako u pocetku i ne znaju zasto, posle uvek nadju neke izgovore. Sta ce sad uraditi? Sta li ce sad pronaci?
ONA: Smisli ti za njih. Izmisli im neke izgovore, posto kazes da ih traze.
ON:    Nema izgovora ni za sta.
ONA: Sta se to nas tice, doduse ako ne racunamo opasnost. Mozes da zivis ovde. Tvoj zivot je tu. Da samo hoces. Ali, ti nisi u stanju da ista napravis. Nemas brate maste.
ON:    Ipak je pre bilo bolje.
ONA: Pre cega?
ON:    Pre nego sto je ovo pocelo... Pre nego sto ovo nije otpocelo.
ONA: Pre nego sto ko, ne otpocne sta?
ON:    Pre nego sto se ovo desilo. Zabavljaju se. Svi su izjurili na ulice. Malocas ih je zaustavio rat, sada ih zaustavlja mir. Bilo kako bilo, nikad ih nema.
ONA: Zato sto su stalno svuda.
ON:    Nije lako biti nigde.
ONA: Promaja je. Hara grip. Haraju mikrobi. A uz to valja gledati unapred. Opet pocinje. Vidis valjda, opet je poceo sukob.
ON:    Nije. Valjda vidis da je mir.
ONA: Nastao je mir. Objavili su mir. Sta ce biti sa nama. Sta li ce biti sa nama.

(Vojnik)

OF TEKST
Prvi moguci kraj (Mucavac Jonesko Stolice)

Drugi moguci kraj (Ja sam onaj koji... Handke)

Ono sto nisam, nisam neko sa kime se moze raditi sta se hoce. Ono sto nisam, nisam onaj koji kvari igru. Ono sto ja nisam, ja nisam glasacka stoka. Ono sto nazalost nisam. Nisam nazalost nikakav heroj. Ono sto doduse nisam, ali takodje nisam, nisam doduse kukavica, ali takodje nisam ni umoran od zivota, nisam doduse neko ko prezire napredak, ali takodje nisam ni obozavalac svega novog. Ono sto bih hteo, hteo bih da se podnosimo. Ono sto zelim, zelim vam uvek sve najbolje. Ono sam sto imam. Ranije sam imao slicne stavove. Ono sto sam, to sam. Ono sto jesam, ja sam ZA.


© 1996 - 2000 Republika & Yurope - Sva prava zadrzana 
Posaljite nam vas komentar