Broj 246 

Ponovo procitati

Ljudskost i ideologija*

Mi boravimo u nepoznatom, kao na pocetku sveta ili na pocetku covekovog postojanja. Ideologije su nastale da bi ispunile tu prazninu. One su najjednostavniji nacin da se coveku stvori utisak kako su svi problemi egzistencije i postojanja savladani. Na tome se zasniva veliki uspeh ideologija, ili tacnije: na tome se zasnivao njihov veliki uspeh. Jer, danas se, kao sto sam vec rekao, vracamo religiji, mitu.

*

Svaka totalitarna ideologija razara ljudskost, a istorijsko iskustvo poucava da covek u uslovima neslobode razvija bitno radikalnije, egoisticnije mehanizme za sprovodjenje i ocuvanje svojih interesa nego u liberalnoj drzavi koja normalno funkcionise. S druge strane, u ljudima koji su prinudjeni da zive pod vladavinom totalitarnih sistema cesto se razvijaju kvaliteti i vrednosti koji se bez pritiska ekstremnih situacija nikada ne bi razvili.
Prilicno dobro poznajem sovjetsku kulturu i knjizevnost. Na njihovom primeru moze se jasno pokazati kako totalitarni pritisak na jednoj strani izvlaci na povrsinu negativna ljudska svojstva, ono varvarsko, dok na drugoj podstice coveka na najherojskije napore. Nadezda Mandeljstam, udovica pesnika Osipa Mandeljstama, koga su ubili Staljinovi dzelati, na velicanstven nacin reprezentuje mnoge druge ruske pesnike, pisce i intelektualce koji nisu izdali svoje drugove uprkos teroru kojim su bili okruzeni i koji nije zaobisao ni njihove zivote. I ja se tu pitam nisu li poezija, knjizevnost, kultura bile oni cinioci koji su sacuvali te ljude od izdaje.
No, u isti mah se postavlja pitanje nije li upravo odsustvo poezije u metaforickom kao i u direktnom smislu reci bilo uslov da se rodi slobodan covek Zapada, makar i po cenu da mu to oduzme dusu.
U svakom slucaju, suvise bismo pojednostavili stvari ako bismo tvrdili da je potlaceni covek sustinski rdjav, dok je slobodan covek sustinski dobar. Stvari ne stoje tako. U stvarnosti ljudska svojstva pod datim okolnostima vrlo cesto proizvode sasvim suprotne efekte, tako da kod ljudi u totalitarnim komunistickim sistemima mozemo naci u mnogo cemu bolje kvalitete nego kod onih u slobodnom delu Evrope ili na Zapadu uopste. To znaci: odredjeni negativni i pozitivni kvaliteti vide se u punoj meri samo u uslovima ekstremnog pritiska. Knjizevnost nam mozda daje odgovor na taj covekov problem, jer kad ona ne bi pruzala svedocanstvo o visovima i ponorima ljudskog postojanja, ljudske psihe, smrt jednog deteta bila bi ravna smrti jedne ovce.
Mi, naravno, mozemo poci od toga da narocito jaka forma tlacenja deformise i na kraju ukida covekovu sposobnost za ljudskost, ali kod nekih budi i neslucene snage otpora, pobune. Dolazi do neke vrste »procesa hemijskog preobrazaja«. I zato bih rekao da totalitarni sistemi narocito ostro iznose na videlo pozitivna i negativna svojstva ljudi kojima vladaju.

*

Tokom vekova i vekova svoje znane istorije, covek nije izmenio svoju duhovnu strukturu. Ako primera radi uzmemo samo period posle Drugog svetskog rata, suoceni smo s bezmernim ljudskim zrtvama koje je donela kulturna revolucija u Kini, s uzasima rata u Vijetnamu, masovnim ubistvima koja su delo Pol Potovih crvenih Kmera u Kambodzi, sa suludim religioznim ratom u Severnoj Irskoj, brutalnim ratom u Avganistanu i nista manje brutalnim ratom izmedju Irana i Iraka, s krvavim mahnitanjem fundamentalizma, i tako dalje.
Svi ti sukobi u nasoj epohi ni po cemu se ne razlikuju od ratova u antici ili srednjem veku. Mozda su cak »klasicni ratovi« bili manje uzasni, jer covek tada jos nije raspolagao razornim sredstvima kakva su danas uobicajena. Morali bismo biti vrlo naivni da bismo verovali kako je danasnji covek drukciji, razvijeniji. Ja sam, u nacelu, uveren da se istorija ostvaruje kao istorija nesrece, da se ponavlja uvek u svojim rdjavim aspektima.
(1989)

* Iz: Danilo Kis, Gorki talog iskustva, priredila Mirjana Miocinovic, BIGZ, SKZ, Narodna knjiga, Beograd 1990, str. 288, 290291, 291292.
 


© 1996 - 2000 Republika & Yurope - Sva prava zadrzana 
Posaljite nam vas komentar