Cak su i ozbiljni analiticari sada skloni da savremeni politicki period Srbije dele na vreme do 24. septembra i ono posle njega. Do izbora, rezim se nadmetao sa opozicionim strankama, posle briljantne pobede narodne volje od 24. septembra rezim je u sukobu sa sopstvenim gradjanima.

Gradjanin dobio opkladu

Rezim je na pobedu naroda i opozicije opet odgovorio podvalama i falsifikatima. Prihvatajuci ovaj izazov i reseni da ovoga puta idu do kraja, biraci i opozicione stranke krenuli su u sveopsti gradjanski protest, po razmerama do sada nevidjenim u ovoj zemlji. Nikada Slobodan Milosevic nije bio toliko uzdrman i blize padu nego upravo sada. I dok traje ovo sudbonosno odmeravanje snaga uputno je zapitati se: dobija li Srbija, pored vlasti i opozicije, najzad, i onaj treci faktor – punoletnog gradjanina koga vise niko nece moci da zaobidje u buducim desavanjima i odlucivanjima.
Gradjanski pokret, sa ociglednom tendencijom da se pretvori u trajan faktor naseg politickog zivota, pokrece sada neka nova pitanja, a ona stara postavlja na nov nacin. Recimo, moze li neko zamisliti da bi sada, otkako se gradjanski autoritet tako silovito nametnuo, opozicija mogla da pravi lake i sicardzijske komplote sa rezimom ostavljajuci, kao nekada, razocarane birace na cedilu?

Novi demokratski potencijali

Bilans uspeha gradjanskog pritiska jos jasnije se sagledava na nivou lokalne samouprave. Demokratska opozicija odnela je uverljivu pobedu i u gotovo stotinu opstina Srbije, sto je tri puta vise nego 1996. godine. Pored bloka rezimskih stranaka, glavni gubitnici lokalnih izbora su SRS i SPO. Oni, a narocito SPO, svoj poraz sada tumace kao posledicu pogresne procene u izboru saveznika; prosto su, kazu, izgoreli u onom zrvnju dva mocnika – rezima i DOS. Istina je, medjutim, obrnuta. Njima su biraci jednostavno pokazali crveni karton zbog svega sto su do sada pogresno radili, zloupotrebljavajuci ukazano poverenje. Biraci nece repliku partijskih centrala u opstinskim skupstinama, nego sopstvenu kontrolu nad lokalnom vlascu. Dublji smisao njihovih opredeljenja 24. septembra je u zelji da se pocne sa utemeljenjem drustva, a ne da opstina bude prirepak drzave. Ko zna kada ce i da li ce se ove dve nekada mocne stranke, SPO i SRS, ikada domoci svojih ranijih moci i uticaja.
Prodor gradjanskih ideja na nedavnim izborima otvara i nove mogucnosti da se na bolji nacin resavaju i aktuelna pitanja medjudrzavnih odnosa. Sada je po svom politickom profilu i usmerenju Srbija sasvim bliska Crnoj Gori. To preokrece i red vrednosti u prilazu ovom osetljivom drzavnom pitanju u federaciji. Otcepljenje nije vise jedini, a ni primarni nacin da bi se odbranila samobitnost; demokratija otkriva nove potencijale da se drzavno zajednistvo sacuva, uz obostrano zadovoljstvo. Znacaj ove promene je nemerljiv kada se iz iskustva bivse Jugoslavije zna da su nas nereseni medjudrzavni odnosi, nespremnost za dijalog i ambicija za teritorijalnim prosirenjem i doveli do strasnih ratova.

Rasplitanje krize

Novi politicki odnosi podsticace rasplitanje kriza i na drugim neuralgicnim tackama u drustvu. Sada se, na primer, naveliko govori o tome da bi SPO i SRS, udruzenim snagama i oslonjene na svoju poslanicku vecinu u Skupstini Srbije, mogli lako da obore republicku Vladu. Uprkos toj svojoj brojcanoj premoci, koju vec imaju pune tri godine, ove dve stranke na tako nesto nisu ni pomisljale, ne samo zato sto su medjusobno zavadjene nego i zato sto ne znaju sta bi to one bolje uradile od SPS-a i JUL-a. U novom gradjanskom i demokratskom ambijentu, stvorenom na izborima 24. septembra, nije tesko pogoditi kakav bi bio ishod parlamentarnih i predsednickih izbora u Srbiji.
Hoce li probudjeni srpski gradjanin smoci snage da zaista bude garant ovakvih optimistickih demokratskih raspleta kod nas? Zapravo, hoce li moc gradjanstva postati trajan i organizovan deo naseg politickog zivota ili ce se gradjanin zadovoljiti burnim i povremenim izlivima nezadovoljstva (kao 1996/97. i sada), posle cega ce se povlaciti u letargiju. To niko unapred ne moze znati. Postoje, medjutim, iskustva, lekcije i razlozi iz bliske proslosti koji su i te kako uticali na oblikovanje nove politicke volje ljudi. Ako ovoga puta Slobodan Milosevic bude legalno oteran sa vlasti, to se moze postici samo uz istrajnost i odlucnost gradjana. Svet u tome moze blagonaklono da ga podrzi, ali niko umesto nas ne moze da resi nase probleme.