Da dobitak moze da se izokrene u gubitak, to zvuci banalno, onda kada se po ko zna koji put desi. Ali, pre nego sto se desi i nije bas tako banalno. Recimo, to sto je vecina gradjana u Srbiji 24. septembra glasala protiv sadasnjeg rezima a za demokratsku opoziciju, ocigledno se moze smatrati dobitkom za sve – gradjane, drustvo, drzavu, okolinu, svet – osim za sadasnju vlast. Ovakav dobitak priznaju svi, osim, opet – vlasti. Glavni pobednici – gradjani – nemaju na raspolaganju nikakvu silu da bas svi priznaju sadasnji dobitak. Iluzorno je ocekivati da ce se samo mitinzima, raznim priredbama, protestima, strajkovima, neposlusnoscu, pa i podrskom iz sveta, izdejstvovati priznanje dobitka od 24. septembra. Ako bilo ko, a narocito novoizabrana vlast, ceka da sporove resava neko drugi, bez i mimo njih, onda se dobitak zaista moze pretvoriti u gubitak.