Savezna Republika Jugoslavija nikad nije bila drzava za uzor, ali je nakon izbora 24. septembra postala pravi cirkus od drzave. Ona ima predsednika koji na svaki nacin i po svaku cenu hoce da ostane predsednik i novi savezni parlament kakav svet nije video. U Crnoj Gori, manjoj ali »ravnopravnoj« federalnoj jedinici, na potpuno nelegalnim, nelegitimnim i neregularnim saveznim izborima izabrano je 20 poslanika za Vece republika i 30 za Vece gradjana.
Tragikomicna figura tih izbora je Socijalisticka narodna partija Momira Bulatovica koja je organizovala izbore, sama (sa nekoliko malih prosrpskih stranaka), na njima ucestvovala i – ubedljivo pobedila! Poznato je, naime, da vladajuca koalicija Da zivimo bolje nije ucestvovala na izborima, niti priznaje njihove rezultate. Iako je SNP tako zestoko pobedila kao verovatno nikad nijedna partija u visestranackim drzavama (u Vecu republika je dobila 19 od 20 poslanika, a u Vecu gradjana 28 od mogucih 30), moze se reci da je istovremeno dozivela i potpuni debakl. Momir Bulatovic je, naime, sve uz predizbornu posetu Slobodana Milosevica Beranama, uspeo da izvede na izbore samo 110 475 ljudi ili 25% ukupnog birackog tela. Pa i taj broj je jako sumnjiv.
SNP je na ovim izborima jos jednom pokazala svoju nedoslednost. Pre nepuna cetiri meseca na lokalnim izborima u Podgorici i Herceg Novom ona je zahtevala rigoroznu kontrolu procesa glasanja. I zaista je bila rigorozna – od kontrole birackih spiskova, providnih kutija, koriscenja spreja i optickog citaca, prisustva brojnih stranih i domacih posmatraca. Kad su 24. septembra oni organizovali izbore, onda je to bilo potpuno drugacije. Glasalo se po privatnim kucama, prodavnicama, kafanama, a korisceni su cak i jedan crkveni objekat i jedno atomsko skloniste. Biracki spiskovi su bili tajna za sve osim za organizatore izbora, a biraci su mogli da glasaju i bez licnih dokumenata. Kontrolorima DOS-a nije bilo dozvoljeno da vode evidenciju o glasacima. Vojna policija, koja je inace obezbedjivala izbore, posmatracima je oduzimala akreditacije, licna dokumenta, mobilne telefone. U Beranama je privela i pretukla cetiri posmatraca CDT-a.
Neobican je podatak i da je izvan birackog mesta glasalo dvadesetak hiljada ljudi. Rec je o starima, invalidima i bolesnima kod kojih su isle dvoclane komisije, ali predstavnicima DOS-a nije dozvoljeno da kontrolisu taj nacin glasanja. Pismima je glasalo 12 937 biraca, sto je preko 10% od ukupno izaslih. Dr Miomir Mugosa, ministar zdravlja, taj podatak je cinicno prokomentarisao pitanjem: »Da li je Crnu Goru iznenada zahvatila neka misteriozna epidemija?«
Da je SNP dozivela poraz pokazuje i to sto je u toj republici za kandidaturu Slobodana Milosevica za predsednika SRJ navodno prikupljeno 180 000 potpisa, a na izbore je izaslo nesto vise od 110 000 ljudi. Da rejting Momira Bulatovica vrtoglavo pada pokazuje i podatak da je on 1997. u drugom krugu predsednickih izbora u Crnoj Gori dobio 170 000 glasova. Na parlamentarnim izborima 1998. SNP je sa ostalim partijama iz srpskog bloka dobio 137 000 glasova, a septembra 2000. svi oni su uspeli na biralista da izvedu tek nesto vise od 110 000 biraca. Ocigledno je da se gradjanima Crne Gore sve manje svidja slepo sledjenje Miloseviceve politike.