Albanska pesnikinja i lekarka Flora Brovina uhapsena je i decembra 1999. godine osudjena na dvanaest godina zatvora. Razlog je navodna neprijateljska delatnost. Dokazi – vunica za pletenje dzempera i sanitetski materijal. I kada je citava demokratska javnost u zemlji i svetu ocekivala da ce posle gotovo godinu dana suludog robovanja ova hrabra zena biti oslobodjena, sutkinja Okruznog suda u Nisu se naglo razbolela i sudjenje je odlozeno za 11. novembar! Jos jedno izvrgavanje ruglu srpskog pravosudja i nastavak mucenja gospodje Brovine. Posebno zabrinjava, ipak, ne bas preterano uzbudjenje mizogine i nacionalisticke srpske intelektualne javnosti zbog sve ove sramote. Ni Florine kolege umetnici, niti lekari nisu nasli za shodno da se protiv ovog cina pobune. A jasno je da je jedini greh Flore Brovine to sto je ona – Albanka. Kada su pokradeni septembarski izbori otkazivane su knjizevne veceri, izlozbe slika, lekari su svoj rad svodili na minimum. To je bio ispravan cin gradjanske hrabrosti i neposlusnosti. Medjutim, kada je Flora Brovina zatvorena pobunile su se samo neke feministicke organizacije i nekolicina knjizevnika. Cak su i antiratni profiteri cutali.
Mozda ce u medjuvremenu Flora Brovina biti pustena iz zatvora ili ce je predsednik Kostunica pomilovati, ali kao tuzna ostaje cinjenica da je jedna potpuno nevina zena provela godinu dana u zatvoru. I jos dugo ce odzvanjati njene zavrsne reci na sudjenju: »Ja sam srecna, tuzioce, sto moja domovina nije onolika koliku mi je vi propisujete, ona je mnogo veca, ona je svuda tamo gde se citaju moje pesme i gde imam prijatelje«.