Na vest da ce se, usred burnih dogadjanja 5. oktobra, konstituisati gradska i savezna skupstina, pohitao sam da sa njih izvestavam za nas list. Nekako sam se probio kroz jos uvek okupljenu masu do ulaza u zgradu Savezne skupstine, predstavio se »strazi«, a njen predvodnik, rece da se zove Misel, objasni mi da se nikakva sednica ne moze odrzati u zgradi u kojoj jos ni pozar nije sasvim ugasen, nema struje, a razbijeni prozori i demoliran namestaj cine nemogucim bilo kakav normalan rad. Uputio me je preko puta, u zgradu Gradske skupstine (Stari dvor). A tamo, svetlo blesti, masa se tiska, straze proveravaju prolaz dok unutra vrvi od politicara i novinara. Nizu se nesvakidasnje scene: lica s ekrana normalno razgovaraju sa novinarima i gradjanima, svi su uzurbani, umorni ali i nekako vedri, tu i tamo su i naoruzani ljudi, dovode policajce koje na otvorenoj sceni razoruzavaju...
Dok sam se po nepoznatom prostoru raspitivao o najavljenim sednicama i cekao na informacije, odrzana je konstitutivna sednica Gradske skupstine i izabran je novi gradonacelnik, Milan St. Protic. A konstitutivna sednica Savezne skupstine je odlozena, dok ne dodju poslanici iz Crne Gore.
Dva dana potom, opet na vest iz medija, ponovo odoh u zgradu Gradske skupstine, gde rekose da ce se tog dana (subota, 7. oktobar) u 17 casova u Centru »Sava« zaista odrzati konstitutivna sednica Savezne skupstine i da ce na njoj novoizabrani predsednik Vojislav Kostunica poloziti zakletvu. Dok sam pribavljao potrebne informacije, kraj ulaza–izlaza (sporednog) slagali su sanduke sa casama, i za sampanjac, sto me je uverilo da ce zaista biti i sednice, a i slavlja.
U Centar »Sava« udjoh bez ikakvih teskoca. Pribavio sam i propusnicu za sednicu i strpljivo cekao njen pocetak.
Znatno pre pocetka sednice stizu: Vojislav Seselj, koji vec u hodniku daje izjave okupljenim novinarima; zatim poslanici s liste SPS–JUL – Soklovacki, Morina, Minic, Matic, Ristic, Dacic i dr.; dolaze i poslanici DOS-a, a i SNP-a. Sala puna poslanika i tek poneki novinar.
U trenutku kada sednica treba da pocne nasta zivost: poslanici DOS-a su pozvani na dogovor, a sa njima ubrzo i poslanici SNP-a; samo poslanici SPS–JUL poslusno sede na svojim mestima. A Seselj, u poznatom maniru, gromkim glasom zapodeva segacenje cas s ovima, cas s onima.
Najzad, nesto posle 18 casova, Dragoljub Micunovic, koji je bio najavljen kao najstariji poslanik koji ce predsedavati sednici, izlazi za govornicu i pita da li ima starijeg od njega, na sta se hitro i odlucno javi jedan poslanik iz SNP-a, podje iz klupe ka mestu predsedavajuceg, zastajkujuci da cuje sta mu sapce predsednik stranke, Predrag Bulatovic. Potom izlazi do mesta predsedavajuceg, ponavljajuci da je on najstariji, »otvori« sednicu ali odmah rece da su u toku konsultacije i napusti mesto predsedavajuceg... Tako je sednica prekinuta tik nakon pocetka.
U nastaloj pauzi pridjoh predsedavajucem, koji se vratio u poslanicku klupu, predstavih se i zamolih ga za intervju. Pristao je, predstavio se: Milorad Milo Markovic, profesor univerziteta u penziji, izabran za poslanika na listi SNP u Podgorici.
– Zasto ste prekinuli sednicu, pitam ga.
– Zbog konsultacija, kaze on.
– A ko je odlucio o konsultacijama?
– ?!?
– Po zakonu, zna se ko predsedava, i o tome nema potrebe za bilo kakvim konsultacijama, a ako ima necega spornog o tome odlucuje sednica koja je bila zapocela.
– Ali, sednica nije ni pocela, uzvrati g. Markovic.
Zahvalih na razgovoru i rekoh da cu ga objaviti. Na to su mi, odlucno i s primetnom dozom podrugljivosti i mrkih pogleda, njemu najblize kolege dobacivale »Samo ti pisi...«
O cemu pisati? O sedoj starini koja, izgleda, bas i ne razume gde se nalazi? O predstavama o crnogorskom cojstvu, zbunjenim profesorima, o osobama koje ne znaju sta da cine dok im to neko ne kaze? Ipak, najvaznije mi se cini odsustvo svesti o vaznosti pravnih normi, i to jedne norme koja je na samom rubu prirode i prava. Naime, norma o najstarijem poslaniku kao prvom predsedavajucem polazi od jedne prirodne cinjenice – starosti odredjene osobe – koja otvara proces stvaranja pravnih posledica odluka koje donosi najvise predstavnicko telo u zemlji. Nacelni znacaj ove cinjenice izgleda nije ni na periferiji svesti ovoga profesora i poslanika. I ne samo njega. Ali, postoji i poseban znacaj iste cinjenice u datom trenutku. Naime, okupljanje poslanika pruza priliku da se iz stanja haosa, koji kulminira bas u vreme sednice predje u pravno stanje; cudno je kada za to ne haju narodni izabranici. Kao da im je svejedno hoce li biti prolivanja krvi ili ce se napokon uvaziti volja biraca izrazena 24. septembra, da se raskine sa nasiljem partijske drzave i zapocne stvaranje osnova parlamentarizma.
Umesto da se na sednici raspravlja o onome sto je sporno, po uglovima prostorije, i van nje, traju »konsultacije«. U blizini klupe na kojoj sedim, »pregovaraju« predvodnici SPS–JUL-a, Milomir Minic, i DOS-a, Nebojsa Covic, Dragoljub Micunovic, a povremeno dolaze i Zoran Djindjic i drugi. Buduci da u poodmaklim godinama sve slabije cujem, povremeno razaznajem da Minic tvrdi da »nema legaliteta« i da »treba postovati proceduru«, dok Djindjic pominje »delikatnu situaciju« i da se masa moze ponovo okupiti, umesto da se sve mirno svrsi.
Oko 19 casova nastaje zamor, kao da predstoji nastavak–pocetak sednice. Predsedavajuci Markovic, zblanutog izraza lica, s nekim papirom u levoj ruci a desnom u dzepu, tumara izmedju klupe i stola, okrecuci uho prema ovome ili onome, a posebno prema svom partijskom sefu. Napokon, oko 19,30 preuzima ulogu predsedavajuceg, citajuci pripremljen govor o zakonskoj osnovi njegovog predsedavanja, na cemu zahvaljuje u ime svoje partije, a i u licno ime, a sve »radi dobra naroda koji nas je ovdje delegirao«... Predlaze dnevni red, samo jednu tacku: Verifikacija mandata. Svi glasaju »za«. Predlaze sastav Verifikacione komisije. I opet svi »za«. I, opet, pauza.
Posle pauze od oko pola sata nastavlja se sednica. Predsedavajuci daje rec skupstinskom sluzbeniku Perisi Jovanovicu koji podnosi izvestaj Verifikacione komisije, prema kojem su sporni mandati poslanika iz izbornih jedinica Vranje i Prokuplje. Seselj za govornicom zapodeva kavgu s pojedinim poslanicima, jednome i preti: »Bitango, tebe sam zapamtio, ti ces mi platiti!« I grmi zbog nepriznavanja jednog mandata s njegove liste u Baru, i opet preti: »Mi bagerima nismo krenuli...« podrazumevajuci da i tako nesto mogu da preduzmu. On trazi da se ne priznaju mandati svih poslanika iz Crne Gore, dok se ne resi spor oko mandata za njegovu stranku. U vise »replika« larmao je protiv svih i svakoga, pozivajuci se na – »cast i obraz«. Sve sto se desava on smatra da je groteska. Silnik se poziva na red i zakon; junak groteske razvaljuje dugotrajnu i mucnu – grotesku.
Od desetak govornika, dvojica su zalazila u sustinu problema. Milomir Minic se zali, pred kamerama RTS-a da ga cuje »citava javnost«, da ga je Dragoljub Micunovic u ime DOS-a ubedjivao da je neophodno neodlozno odrzati sednicu, a da on tome nije bio sklon jer nema razloga za zurbu i treba »postovati proceduru«; odlaganje bi, veli, omogucilo bolju pripremu; inace, kaze da i on zeli mir u zemlji. Micunovic je, pak, objasnio da je motiv za hitno sazivanje sednice jednostavan – da se izbegnu rizici interregnuma, da se »umiri ulica« i predje u pravno stanje.
Oko 21 casa predsedavajuci Markovic objavljuje da prekida diskusiju. Izvestaj Verifikacione komisije, prema kojem ostaje spor oko mandata iz Vranja i Prokuplja – prihvata vecina poslanika, uz tri »protiv« (radikali) i jedan uzdrzan. »S ovim zavrsavam sjednicu«, zakljucuje g. Markovic, »a bice nastavljena kada se za to steknu uslovi«.
A sav posao mogao je da se obavi tri sata ranije, da se barem smanji rizik haosa i nasilja.
Potom je odrzana zajednicka sednica Veca republika i Veca gradjana, na kojoj je predsednik Vojislav Kostunica polozio zakletvu. Inauguralni govor, odmeren i ozbiljan, sustinski je izmenio atmosferu, od neodgovornosti ka odgovornosti, od bezlicnosti ka personalnosti, od prostakluka ka pristojnosti, od apoliticnosti do politicnosti. Beda, ipak, nije nasa sudbina.
Pod mucnim utiskom jedne sednice koja baca senku na nadiruci tok slobode i demokratije, odgovornosti i ozbiljnosti, zurio sam da izadjem iz Centra »Sava«. Mucninu izaziva upadljiva politicka beda koja se ogleda u bezlicnosti mnogih narodnih predstavnika i nesposobnosti da se snadju u zaista slozenoj situaciji. Pokazalo se, po ko zna koji put, da za rdjav rezim nije odgovoran samo Vodja vec i njegovi sledbenici, ne samo Gospodar, vec i sluga, i da cak i onda kada je on odsutan, ostaje prisutan preko svojih kreatura.
Nisam zeleo da idem na svecani prijem, uzeleo sam se cista vazduha. Prohladno vece je zaista osvezavajuce; od tramvaja, pa preko puta od Zelenog venca i Terazija, do Vukovog spomenika. Do juce razvasarene ulice i trgovi, razbacano smece, prevrnuti kontejneri i zardinjere, smenjuju prizori ociscenog i umivenog grada. A pred zgradom Savezne skupstine koncert. Tresti rok muzika, sve cujem, bez naprezanja. Izlazem se varci o podmladjivanju iako mi ubrzo biva jasno da mi se nije povratio mladalacki sluh, vec je mladjarija bucna da i gluvlji od mene sve cuje.
Dabome, nije rec samo o muzici, sluhu i starosti. I ne samo o rastucem siromastvu, nego i o bedi, duhovnoj i politickoj. Mozemo li da osetimo i razumemo sve poruke 24. septembra?