Drugog oktobra 2000. potmulo su se zaljuljali temelji drzavnih medija – Studija B, Politike, Radio Beograda, Vecernjih novosti, Tanjuga. Tri dana kasnije potres iz epicentra potresao je i najjacu tvrdjavu rezima – RTS. Naceta strajkom iznutra, srusila se pod udarima bagera i u pozaru koji su podmetnuli gnevni demonstranti.
U Studiju B oko 70 odsto zaposlenih apelovalo je na rukovodstvo da promeni uredjivacku politiku kako bi ta kuca »koja je uvek pripadala Beogradjanima« pocela objektivno da informise o dogadjajima u vezi sa izbornim manipulacijama rezima. Jedan od zahteva potpisnika odnosio se i na uklanjanje policije iz prostorija Studija B. Posto glavni i odgovorni urednik Ljubomir Aleksic nije hteo da saslusa predstavnike kolektiva, odlucili su da stupe u strajk. Novinar Edo Celebic izjavio je da mu je obezbedjenje odmah oduzelo propusnicu i da ocekuje otkaz. U Vecernjim novostima novinari su se pismeno obratili v. d. glavnog i odgovornog urednika Dusanu Cukicu sa zahtevom da se promeni uredjivacka politika. Sve do poslednjeg dana (5. oktobra) trajalo je dopisivanje sa »pukovnikom«, da bi on na kraju izjavio da nema sta da menja i da ce u tom listu ostati sve dok je na vlasti Slobodan Milosevic. Dok su se novinari i Cukic dopisivali, 35 radnika Kompjuterskog centra odbilo je da, kako su rekli, ucestvuje u lazima i montazama jedne virtuelne stvarnosti i proizvodnji idola. »Ne zelimo da crvenimo pred prijateljima, jednostavno ne mozemo da izdrzimo, spremni smo i na otkaze«, izjavili su tehnicari Ivan Sreckovic, Dragan Milenkovic, Ivan Zivkovic, Veljko Djukic i Jelena Jovanovic. 

Krckanje i nasilje

U Politici se strajk najduze krckao. Prvo su njeni novinari najavili da ce u Medija centru odrzavati redakcijske sastanke zatvorene za javnost. Ipak, nakon prvog sastanka, novinar Radovan Lazarevic, jedan od pokretaca strajka, izjavio je da je 49 novinara potpisalo zahtev da se prekine sa jednostranim informisanjem i manipulacijama. Sutradan, 3. oktobra, na javnom sastanku redakcije stotinak zaposlenih zelelo je da od advokata cuje kakve su im garancije ako stupe u strajk i kakav je pravni postupak za organizovanje strajka. Nikakvu odluku o strajku nisu uspeli da donesu. Petog oktobra u podne, na skupu pred zgradom Politike, posto je direktor Hadzi Dragan Antic, vec okruzen policijom, zabranio okupljanje u holu, Radovan Lazarevic objavljuje da u Politici ne postoje uslovi za generalni strajk i da je stupanje u strajk individualni cin svakog zaposlenog. Stupanje u strajk potvrdilo je cetrdesetak zaposlenih i na tome se zavrsilo. 
Dogadjaji su, medjutim, krenuli drugim tokom. Direktor Politike je pobegao, takodje i policajci. Demonstranti koji su oko 18 sati usli u Politiku zatekli su prazne prostorije, »ali su kompjuteri bili ukljuceni«. Sutradan se Politika pojavila u novom ruhu. Analiza prvih brojeva, prema recima Nebojse Spaica iz Medija centra, pokazuje da se na prvoj strani te novine promenio samo predsednik, a da je jednostrano izvestavanje nastavljeno. Razlika je sto ovoga puta nema nijedne informacije o Slobodanu Milosevicu i o SPS-u. Umesto njih donet je govor Kostunice i informacije o DOS-u.
U Radio Beogradu prvo su se pobunili muzicari i zaposleni u muzickoj produkciji. Direktor Milivoje Pavlovic odmah je reagovao i otpustio Branislavu Saper, muzicku urednicu. Istovremeno se oglasio i Radio Beograd 202 sa protestom zaposlenih. 
Cetvrtog novembra novinari informativno-politickog programa Radio Beograda Jelena Hinic, Dragan Mihovic i Elizabeta Arsenovic izjavili su na konferenciji za novinare da 34 zaposlenih u tom programu zahteva da se javnost informise objektivno i da se postuje kodeks novinara. »V. d. glavnog urednika Momcilo Boskovic upozorio me je na posledice«, rekla je Jelena Hinic, dok Dragan Mihovic istice da je u hodnicima sretao ledene poglede svojih kolega. »Od svih diferencijacija koje su se dogodile na prvom programu, ova je bila najledenija«, kaze Mihovic. Sutradan, petog oktobra, dok su u Beograd dolazili gradjani sa svih strana, 34 potpisnika vec je od Dragoljuba Milanovica, generalnog direktora RTS, dobilo otkaze. U podne se pred Televizijom formirala velika grupa radnika RTS-a. Dok su se spremali da podju u sindikat Nezavisnost u zgradu TV uslo je pedesetak naoruzanih policajaca koje su strajkaci docekali zvizducima i pitanjima »koga branite?« Nikola Neskovic, muzicki urednik na prinudnom odmoru, procenio je da ce u strajk stupiti 700 zaposlenih. 
Otkazivanje poslusnosti zabelezeno je u Tanjugu i u Radio Jugoslaviji, imperiji Ivana Markovica, saveznog ministra telekomunikacija. Prema agencijskim izvestajima, pripadnici obezbedjenja su prema nekim novinarima primenili brutalnu silu, dok su drugi jednostavno izbacivani iz redakcija.

Sokovi i iscekivanja

Stanje u oslobodjenim medijima opisuje se kao haoticno. Talasi cistki u prethodnim godinama oslabili su redakcijske sastave i natalozili nepoverenje. U redakcijama su istovremeno i pripadnici »tvrdog jezgra« i oni sikanirani i oni koji su cutali, neutralci, istrebljivaci i istrebljeni. Novinari Radio Beograda pozvali su sve isterane da se vrate i kreiraju program »jer na to imaju moralno pravo«. Neke redakcije bice tesko obnoviti u svakom smislu. Bivsi novinari Radio Beograda koji su u noc petog oktobra otisli da se nadju uz pobunjene kolege pricaju da u informativno-politickom programu nisu videli nijedan kompjuter, da novinari zive kao u kamenom dobu, da nemaju nikakav kontakt sa spoljnim svetom, da su im nepoznati brojevi telefona nevladinih organizacija i javnih licnosti. Svi direktni telefoni na trecem spratu, gde se nalazi informativno-politicka redakcija, su ukinuti, pricaju nekadasnji novinari Radio Beograda za koje je susret sa najvaznijim delom Radio Beograda bio pravi civilizacijski sok.

Ivana Stefanovic, urednica u muzickom programu, kaze da je zatekla toliki stepen samocenzure zbog koje urednici i snimatelji »vise ne znaju da ubrzaju tempo. Sve je kao na parastosu, svira se spora muzika i slageri u stilu ‘Devojko mala’, dok je strana muzika prognana sa programa«.
Krizni stab RTS-a energicno je zatrazio da se novinarima omoguci rad bez politickih pritisaka spolja i zapretili su da ce u protivnom odmah stupiti u generalni strajk. Novinari, medjutim, upozoravaju na pritiske iznutra koji ce, kako se procenjuje, biti utoliko jaci ukoliko se bude suvise odlagalo sredjivanje stanja u vrhu drzave. To se najvise odnosi na RTS koja direktno zavisi od odluka Skupstine Srbije.