Bojan al Pinto-Brkic

Splet okolnosti da je Kostunica rucao u Bijaricu, dok su jadni Baski demonstrirali ispred zgrade u kojoj se odrzavao samit Evropske unije i tukli se s policijom, a potom odleteo na desert u Svajcarsku, obradovao je mnoge, kao i potreba stranih zvanicnika da slecu na Surcin u rojevima. Mora se priznati da novoizabrani jugoslovenski predsednik izgleda sve bolje i bolje na diplomatskom planu, ili ga bar zaklinjanja Siraka, Amata i Simitisa na vecno prijateljstvo cine opustenijim, da ne pominjemo sada obecane novce.
No, ne treba imati iluzija, niti bi se Kostunica smeo previse opustati. Sef drzavolike federalne tvorevine, organizaciono nalik Avganistanu i Albaniji, pozvan je na radni rucak EU samo zato sto su njegovog prethodnika smatrali nekakvim cirom, pa se, u prisustvu aktuelnog, nesto bolje vari. Uskoro ce se, najpre u poverenju, u cetiri oka, zatim glasnije, u javnosti, cuti pitanja o unutrasnjim prilikama: o haosu, o tome ko kontrolise sta, o garancijama, i ona jos neprijatnija: o postovanju bilateralnih sporazuma, o granicnim sporovima, o medjunarodnim obavezama, kada stidljiv osmeh Voje Kostunice nece biti dovoljan.
Posebno je bilo interesantno slusati Klintona kako pozitivno govori o nacionalizmu novog predsednika SRJ. Malo je falilo da mu poverujem, otprilike onoliko koliko je americkoj naciji falilo kada je izjavio da »nije imao nista sa tom zenom, Monikom Luinski«... Pa, da li je iko na ovom svetu toliko naivan da misli da su Zapadu, zasnovanom na tekovinama informaticke revolucije, simpaticna kvaziromantisticka uverenja V. Kostunice i dela pobednicke koalicije? Sto se njihovog stava o Haskom tribunalu kao politickoj instituciji tice – to nije stvar simpatija – on jednostavno mora biti izmenjen.
Pobednicka euforija je sasvim u redu, i revolucionarno delanje u revolucionarnim prilikama, ali ako traje neprimereno dugo izaziva gnusanje posmatraca i ucesnika. DOS ce se vremenom suociti sa realnoscu da nacelna gledista o demokratiji nisu dovoljna da bi se vodila zemlja, narocito da bi se vodila u pravcu Evrope. Sto pre, to bolje – i za njih, i za gradjane Srbije.