U Srbiji se napokon desilo ono sto su neki smatrali da u ovoj zemlji jos dugo biti ne moze – dogodili su se izbori i narod koji se uzjogunio i usprotivio pokusaju omrazene joj vlasti da ponovo prisvoji njihove glasove. Erupcija gneva i odusevljenja zbog izvojevane pobede ispred Savezne skupstine pokrenula je pravu lavinu zahteva za odlazak onih koji su gradjanima sedeli na grbaci vise od decenije. Ponovo pronadjena energija okurazila je i pripadnike akademskog staleza da postave pitanje poverenja dekanima i rektorima koji su u ime Vlade u poslednje dve godine vladali ljudima i ustanovama.
U oslobadjanju akademskog duha iz boce i ovoga puta su prednjacili studenti i profesori iz Otpora koji su svojim akcijama utirali put za masovnije proteste i akcije.
Clanovi univerzitetskog dela Saveta BU, kojima je mandat nasilno prekinut u maju 1998. donosenjem Zakona za visokoskolsku oblast, sastali su se i odlucili da preuzmu kormilo iz ruku rektora BU Jagosa Purica. Uz zahtev da se preispita rad svih dekanskih kolegijuma i clanova upravnih i nadzornih odbora, oni nameravaju da izmene akademsku »krvnu sliku« u prestonici i drzavi. Ona je zagadjivana decenijama, ali je ta kontaminacija dostigla vrhunac u poslednje dve godine.
Sama visokoskolska »zila kucavica« postala je necista narocito otkad je julovska vladarka neskriveno, bahato i bezocno pocela da upravlja fakultetima preko svojih komesara, dekana. Neki od njih su zbog svojih nedela dospeli na zao glas koji se nadaleko cuo. Ne samo zato sto su terali mislece ljude sa fakulteta, vec i zato sto su na njega dovlacili nove snage, iskljucivo po kriterijumima partijske podobnosti, bez obzira na znanje i umece. I van akademske javnosti poznati su »slucajevi« na Elektrotehnickom ili Pravnom fakultetu u Beogradu, na primer, gde je Vojislav Seselj zahvaljujuci logistickoj podrsci dekana i visokih funkcionera SPS-a dobio profesuru i kabinet. Ruku na srce, jedan deo dekana, iako je dosao po milosti drugarice i drugova iz koalicione Vlade, nije ogresio dusu, uprkos paragrafima koji su im davali odresene ruke da rade sta i kako hoce.
Posle velike pobede pred saveznim parlamentom, na fakultetima i univerzitetima pocele su da se formiraju privremene uprave i da pljuste ostavke sa svih strana. Ali, ima i onih koji se grcevito drze vlasti, misleci da im je bogom dana od Mire i Slobodana.
Kad su prve nedelje oktobra pocele »tektonske« i kadrovske promene u Srbiji, svoju ostavku je medju prvima ponudio rektor Univerziteta u Novom Sadu. Iako clan Izvrsnog odbora JUL-a, Svetolik Avramov je daleko od toga da je tipican predstavnik svoje partije jer vazi za »normalnog« coveka, obrazovanog, nekorumpiranog i strucnog. Njegov odlazak na fakultetskim vecima nije prihvacen, ali on tu volju nije oberucke prihvatio, naprotiv, rekao je kako mora da ode jer je imenovan po Zakonu cije se ukidanje trazi i da »novi zakon trazi nove ljude«.

I ministar za visoko obrazovanje, akademik Jevrem Janjic, takodje jedan od umerenijih julovaca, podneo je ostavku »iz moralnih razloga«. Na isti korak odlucio se i dugogodisnji rektor Niskog univerziteta, socijalista Branimir Djordjevic. Slicno razmislja i prvi covek Kragujevackog univerziteta, a rektori Pristinskog i Univerziteta umetnosti za sada samo »mudro« cute i ne oglasavaju se. Ali, zato se Puric sa BU ne dâ tako lako, nakon sto je privremena uprava preuzela Kapetan Misino zdanje on je lepo presavio tabak i napisao pismo Vojislavu Kostunici u kojem mu se pozalio na »samozvane« upravljace Univerziteta u Beogradu. U isto vreme on novoizabranog predsednika dovodi u nezgodan polozaj jer su i sami profesori na poslednjem skupu u Kapetan Misinom zdanju pitanje legalnosti i legaliteta svoga delanja stavili na dnevni red. Istina, prilikom preuzimanja najstarijeg univerziteta u drzavi na kraju je prevagnulo misljenje da nije prekrsen zakon. Clanovi Saveta su se cak pozvali i na istorijski trenutak u kojem se cela radnja odigrava, odnosno na »vreme kad se pitanje legaliteta uopste i ne treba postavljati«. Zasto je Savet BU uopste smenio rektora BU, prorektore, clanove Nadzornog i Upravnog odbora (tu su, izmedju ostalih, sedeli Seselj, Vucic i »kompanija«)? I ko ce do raspisivanja novih izbora na Univerzitetu rukovoditi prestonickom visokoskolskom ustanovom?
Prema volji clanova Saveta Univerziteta koji su mogli da dodju na izbornu sednicu (tom skupu mahom nisu mogli da prisustvuju predstavnici Vlade) novi rektorski kolegijum cine Marija Bogdanovic, Nenad Grujic i Ivan Juranic, profesori koji su na poslednjim demokratskim izborima na univerzitetu osvojili najvise glasova. Predstavnik studenata u privremenoj upravi je otporas Branko Ilic.
U detaljnom obrazlozenju, taksativno nabrojanom u 10 tacaka, navedeni su razlozi zbog kojih kompletno rukovodstvo BU mora da ode: »Zato sto su dozvolili da preko 200 nastavnika i saradnika bude bezobzirno oterano sa Univerziteta, precutno su prihvatali organizovano batinanje, proganjanje i zatvaranje studenata, nisu reagovali na neodrzavanje nastave na pojedinim fakultetima zbog uzurpatorskih odluka dekana, nisu vodili racuna o materijalnom polozaju, omogucili su politicko-partijsku kontrolu nad univerzitetom...«
U zakljuccima sa poslednjeg skupa u rektoratu BU je receno da je »cast i dostojanstvo obespravljenih univerzitetskih nastavnika pogazena kao nikad do sada, te da je jedan od glavnih i najtezih zadataka u predstojecem periodu vracanje na Univerzitet svih tradicionalnih i moralnih vrednosti i dostojanstva«.
Profesori i saradnici koji su se latili posla da BU vrate samom sebi zele suprotno od onoga sto im se pripisuje kao »snagama haosa i bezumlja« i zato su vec povukli poteze za vracanje univerzitetskog zivota u normalu. Glasa se o poverenju po fakultetima i institutima, uvode se privremene uprave ili daje podrska rukovodstvu, iako su birani po omrazenom Zakonu. V. d. dekana i direktora cinice Nastavno-naucno vece BU.
Iako su poslanici srpskog parlamenta odbili da ukinu postojeci Zakon o univerzitetu, Savet je odlucio da te paragrafe suspenduje i da se ubuduce primenjuju norme koje su vazile do maja 1998. Odbor koji ce imenovati ponovo uspostavljeni Savet Univerziteta radice na predlogu nacrta novog zakona.
Taman kad se cinilo da ce se strasti, makar na akademskom tlu, stisati, uporedo sa konsolidacijom razbijenog SPS-a na visem nivou i njihovim preuzimanjem kontrole nad policijom, ponovo su se oglasili likovi za koje su gradjani pomislili da su otisli u proslost, odnosno tamo gde im je mesto. Ratka Markovica, potpredsednika Vlade, dugo nije bilo u javnosti, a onda se oglasio sa porukom svim rektorima i dekanima da ne pokleknu pod pritiscima i da hrabro izdrze, jer SPS namerava da povrati kontrolu nad Srbijom i univerzitetom. Ako ih kolektiv, kojim slucajem, bude gnjavio, samo treba da se obrate Ministarstvu za informacije, a oni ce vec znati sta ce sa tim prituzbama da rade.
Iako poslednjih dana sirom Srbije odjekuju poklici »gotov je« i »puk’o je k’o zvecka«, talas euforije splasnjava pred dogadjajima koji se nizu filmskom brzinom na svim nivoima u drzavi, pa i u akademskom ataru. Sve jos nije gotovo, izmedju ostalog i zbog toga sto se preko noci ne moze razgraditi stari sistem vlasti i misljenja koji je decenijama stvaran i pothranjivan.
»Pospremanje« univerzitetskog dvorista u Srbiji je pocelo, razaslate su poruke da se vrate oterani predavaci, studenti i diplomci koji su pobegli glavom bez obzira iz drzave na cijem je celu bila vlast koja je sve slobodnomislece gradjane stavljala u procep nametnutih unutrasnjih cenzura i spoljnih sankcija.
Ucinjen je prvi, nemali korak za univerzitetsku zajednicu, ali do konacnog cilja ima jos dosta krugova koji bi morali da se pretrce munjevitom brzinom. Samo dobro nagradjeni predavaci koji rade u opremljenim ucionicama i laboratorijama, sa studentima koji nemaju drugog posla osim da uce – mogu bar malo da smanje golemi jaz sto zjapi izmedju domacih i evropskih univerziteta.