"Republika"

	Broj 247

*Zbivanja* Greske u koracima U politici, toj »vestini moguceg«, bas kao i u ljubavi, izgleda kao da je sve dopusteno. Naravno, sve sto oba partnera smatraju za normalno i zdravo. Politika ne sme biti rigidna, ona se mora prilagoditi datom, polaziti od stvarnosti. Politike koje nisu takve obicno se nazivaju ekstremistickim i mi smo upravo ovih dana, nadam se, poceli da se resavamo jedne takve. Ali, s druge strane gledano, i preveliko popustanje nije dobro. Ono znaci odstupanje od nacela, ono vodi demoralizaciji i razocarenju. Cini mi se da nije uputno kritikovati novog predsednika SRJ, pogotovu jos na prvim njegovim drzavnickim koracima; situacija je mutna, novim ljudima treba dati vremena. Ali, nesto se vec danas mora i sme primetiti. Za dobro svih. Miloseviceva cinicna »cestitka« novoizabranom predsedniku uz doslednost u pokvarenjastvu i »igranju gluvih telefona« pokazuje belodano da taj covek nije promenio svoje misljenje i namere te da namerava i dalje rovariti u ovoj zemlji i ovom nestabilnom regionu Evrope. Na stetu svih nas, naravno. Jer, sta mozemo da izvedemo iz cinjenice da postoji nekakav »dil« da Milosevic ne samo da ne bude stavljen iza resetaka (gde mu je po prirodi stvari mesto), vec da ostane na slobodi u Srbiji i vodi »najvecu partiju« (SPS)?! U svom dobro znanom maniru zeli da se sto pre predje preko svega, da sve odnese mutna reka, da pribere snage, konsoliduje redove i samo dok izvida ljute rane smislice nam taj opaku osvetu. Smemo li da ga pustimo? Uostalom, sta misliti o coveku koji je bio spreman (u to sam uveren) da uvede vanredno stanje ili izazove gradjanski rat u Srbiji, ali ga je demoralizacija policije, pasivnost vojske i verovatna sabotaza nekih krugova u njegovoj partiji u tom naumu sprecila? * Za Milosevica postoje tri opcije: Haski sud, domaci sud ili dozivotno progonstvo u sto je moguce udaljenije predele sveta. Novoizabranom predsedniku SRJ, koji je licno ispravan i skroman covek, mozemo pozeleti sve najbolje, svaka njemu cast i cest, ali on ili pokazuje preveliku naivnost na svom prvom drzavnickom koraku ili je posredi neka »kombinatorika« koju, ubedjen sam, gotovo svi njegovi biraci ne podrzavaju. Milosevicevo najnovije obracanje javnosti sadrzi sve dobro znane karakteristike njegove psihe: arogancija, pritvornost (koja zna da uzmakne korak unazad da bi onda jurisala tri koraka unapred i zgazila sve pred sobom), slabo prikrivena destruktivnost. To ne umeju da vide mozda samo naivni. Pitam normalne gradjane ove zemlje da li bi voleli da za osamnaest meseci vide Milosevica ponovo na mestu Predsednika SRJ? Nije to uopste tako nemoguce kako nam se danas u ovoj preteranoj euforiji cini. Ne zaboravimo da je on uprkos katastrofalnoj politici koju je vodio dobio milion i petsto hiljada glasova! To je respektabilna cifra. SPS i JUL ce se neko vreme (krace nego sto ocekujemo) primiriti, savice glave i gledace da im sve bude zaboravljeno i oprosteno, a mi cemo im, naravno, sve oprostiti. Bez Milosevica, bez Markoviceve, te dve partije bi smogle snage da se samodemokratizuju i prociste, ovako im On i Ona to nece dozvoliti! Nece najgori napustiti SPS i JUL, vec upravo oni razumni, razocarani i najbolji. On i Ona ce svojom satanskom energijom odrzati negativne elemente na okupu pa ce zajedno smisljati svoju slatku osvetu. Vrhuska do juce vladajucih stranaka moze samo spolja da usvoji civilizovanu retoriku, da prestane da povraca po svojim neistomisljenicima, ali ce Familija ostati ono sto jeste: neprijatelji Republike, Ustavnosti i Demokratije. Jer sta je Milosevic bio ako ne nekrunisani samodrzac? I, evo, zavrsicu u maniru onog vrlog Rimljanina: Uostalom, smatram da Familiju treba razoriti! *Nenad Z. Petrovic*

Posaljite nam vas komentar