»Rano je Velja vratio onaj buldozer u Cacak!«
Ovo se poslednjih dana sve cesce moze cuti u Beogradu, osobito medju onima koje do besa dovodi sve ociglednija cinjenica da vrh SPS-a – bez obzira na to sto je posle 24. septembra radikalno promenjen odnos politickih snaga na srpskoj sceni, kao i sve ucestalijih zahteva iz lokalnih odbora ove stranke za smenom rukovodstva, a pre svih Slobodana Milosevica – nastavlja sa starom taktikom otezanja, prevara, manjih i vecih lukavstava, izazivanja i podsticanja haosa i na politickoj a i, sto je mozda jos gore, na ekonomskoj sceni zemlje Srbije.
Iako je svima jasno da se citav sistem urusava neverovatnom brzinom, da je jednom od najmocnijih diktatora na Balkanu lojalnost odrekla vojska i policija, da se smanjio krug njegovih egzekutora spremnih da samo na jedan mig svoga gazde ucine najvece gadosti, da su se mnogi njegovi saradnici utrkivali ko ce pre svoje usluge da ponudi dojucerasnjim »izdajnicima«, »NATO placenicima« i »domicilnim nistarijama«, da ne govorimo o »pacovima«, »hijenama« i ostalim pripadnicima srpske politicke faune kojima su pretili istrebljenjem.
Ali, sto rece Djordje Balasevic, u horor filmu u kojem svi mi vise od decenije igramo uloge zrtava jedne patoloske vlasti, glavni negativac i kad ga bace sa najvise zgrade, potope u duboko more, spale ga pa mu i pepeo razveju na sve strane, odjedanput ustane i pocne sve iz pocetka.
Sve sto se posle oktobarske »demokratske revolucije« zbiva javno i tajno u politickim natezanjima, cenkanjima, medjusobnim pretnjama, koji se u ovdasnjem politickom diskursu jos nazivaju pregovorima izmedju bivse i jos neustolicene buduce vlasti, pokazuje da Slobodan Milosevic, iako ozbiljno oslabljen, jos drzi daljinski upravljac u svojim rukama barem sto se njegove stranke tice. U njegovoj dokazanoj destruktivnosti njega ocigledno ne interesuje da time sto zamislja da ce opet, kao u horor filmovima, da ustane i nastavi sa terorom, sto zamislja da ce zaustaviti proces promena koji je nezaustavljiv, definitivno unistiti, a ne konsolidovati stranku kojoj je jos na celu. Ako je neko i poverovao da ce covek koga nista osim vlasti, i to apsolutne, ne zanima, sada mirno da predje u opoziciju, kao sto je obecao u svom cuvenom TV nastupu u kojem je procedio cestitku novom predsedniku Jugoslavije, jer je na to bio silom nateran, sam ga glavni protagonista srpskog horora u to vrlo uspesno uverava.
Objektivno gledano, ne mozemo da ocekujemo od Milosevica da baci svoj daljinski upravljac i posveti se unuku Marku. Ne samo zato sto je unuk u Moskvi, gde ce deda tesko moci da ga stigne, vec zato sto je dedi jasno da ako ne bude ekspedovan za Hag, svakako ce ga cekati optuzenicka klupa ovde, u Srbiji. A s obzirom na teske grehe koje je citave minule decenije tovario svima nama na pleca, tesko se moze ocekivati da ce neka porota, pred kojom ce se jednoga dana sasvim sigurno naci, biti prema njemu blagonaklona ili, da upotrebimo omiljeni izraz njegovih sledbenika, »nerevansisticka« i osloboditi ga odgovornosti zbog toga sto je on ubedjen da je sve lose sto je ovde godinama cinjeno samo posledica »antisrpske zavere belosvetskih bitangi Klintona, Blera, Olbrajtove...«
Iako u srpskom hororu jos nema the enda, voleo bih da verujem da se srpski narod probudio i da ga vampiri vise ne mogu uplasiti.