Bojan al Pinto-Brkic

Sve nesto sanjam poslednjih dana – mora li je, sanak li je – da je na izborima 24. septembra umesto Vojislava Kostunice pobedio vlasnik estradno-pornografske TV Palma Miki Vujovic, covek neskrivenih nacional-ujediniteljskih ambicija, ili vec osoba slicnog diplomatskog senzibiliteta. A, scenario isti: pocese ga metati na ikone, kao otelotvorenje ujedinjene opozicije; slavjase novog predsednika i London, i Brisel, i vecni Rim, uprkos njegovim, u najmanju ruku, problematicnim stavovima. Dogodi se pravo cudo... (al’ prorekose ga Tarabici) jedan Srbin postade zvezda na globalnom politickom nebu.
Neprijatnosti imade samo u susedstvu: u vazalnoj knezini prekodrinskoj, mrski Turci mu ne dadose da se pokloni senima pjesnika bez uspostavljanja diplomatskih odnosa, na okupiranom Kosovu, dakako, posle Boja, ne priznade rezultate izbora vasljivih Arbanasa, dok u Crnoj Gori, gde osvoji glasova koliko i jogi-letaci, stupi u savez sa prilicno mracnim snagama. Haj, bez obzira na te sitnice, ljudina bejase knjaz nas: kad u Moskvu Caru hodi, on popove vodi!
Budim se svakog jutra setan i neveseo, kud izabrasmo pogresnog coveka za delo povijesno? Nego, sad, sta je – tu je, nema nam povratka, da proglasimo predsednika za imperatora. I, da mu imputiramo + Pavla i + Amfilohija, casne vladike doprinece, u vaznim razgovorima. Novo ce nacertanije lako nastati, samo da Francuska 7 sva telesa okadi. Generali, adjutanti, namah ce se sjatiti, Vrhovnom se komandantu moraju pokloniti. Zar SANU, u ovom istorijskom casu, na kulturu polaze, memorandumi, gospodo akademici, gde su?
O zavodljivosti srpskog nacionalizma napisani su tomovi, i ne mogu se sakriti ni povrsni klonovi. Jos novi predsednik kaze da je do srzi demokrata, nije red da ga prevarimo da postane plebiscitarni autokrata. No, da li je Kostunica kriv sto ga puk idolizuje, ustavni smisao izbora protokolarne figure pati od hipokrizije. Vek instant imperija odavno je prosao, Srbija mora prihvatiti nacela savremenog sveta da je neki protektorat ne bi snasao.