Broj 248 

Alternativa

Privremena uprava univerzitetima u Srbiji

Autonomija i povratak u svet prve obaveze

Posle burnih dogadjaja na pocetku meseca, kraj oktobra ove godine na univerzitetima u Srbiji protice, samo na prvi pogled, mnogo mirnije. U poslednjoj nedelji oktobra imenovan je novi ministar za vise i visoko obrazovanje u prelaznoj vladi Republike Srbije, odrzana je Skupstina najveceg i najstarijeg, Beogradskog univerziteta i obezbedjen povratak ovdasnjih, zbog oktroisanog zakona izopstenih, univerziteta u evropsku akademsku zajednicu. Vazeci Zakon o univerzitetu je suspendovan, a svi koji su prema njegovim odredbama udaljeni sa univerziteta, dobili su poziv novih akademskih vlasti da se vrate. Formirana je komisija koja treba da napravi Predlog novog zakona o visokom skolstvu u Republici, a dok se taj posao ne okonca, primenjuje se prethodni zakon koji je vazio do 1998. godine. Borba za uspostavljanje autonomije univerziteta u Srbiji tek je na pocetku, ali punopravni povratak u svetsku akademsku zajednicu koji je najavljen moze uticati da se taj proces pospesi.
Posle skoro dve godine izgnanstva, sto je bila jos jedna od tekovina odlazece vlasti i najdirektnija posledica ukinute autonomije i vazeceg Zakona o univerzitetu, u petak 27. oktobra na Evropskoj rektorskoj konferenciji, u Krakovu, u ovogodisnjoj prestonici evropske kulture, odluceno je da se obnovi saradnja sa univerzitetima u Srbiji. Ovim gestom su predstavnici evropskih univerziteta pruzili podrsku novoizabranim privremenim upravama visokoskolskih ustanova u Srbiji, smatrajuci ih garantom postovanja medjunarodnih univerzitetskih povelja. A sve medjunarodne povelje o visokom skolstvu kao jedan od aksioma imaju autonomiju naucne misli i obrazovanja u odnosu na svaku vlast i svaku politiku.
Pre ovog poziva, novim, privremenim rukovodiocima Beogradskog univerziteta stigli su pozivi za saradnju iz Beca, od austrijske rektorske konferencije, te sa rimskog univerziteta »La Sapiensa«. Sudeci po tome svet je promene na univerzitetima u Srbiji shvatio kao legalne i legitimne, dok se ovde, narocito medju odlazecom elitom, to jos pokusava postaviti kao pitanje. I izazov je prihvacen, sto se vidi po tome sto je oceni legaliteta i legitimiteta izvrsenih promena na univerzitetu i fakultetima BU bila posvecena jedna od prvih tacaka dnevnog reda na proslonedeljnoj Skupstini Beogradskog univerziteta, a prisutni su se slozili sa ocenama koje je u uvodnoj diskusiji na ovu temu dao profesor Fakulteta politickih nauka Cedomir Cupic i zakljucili da su najnovije promene na univerzitetu bile nuzne kako u datim okolnostima ne bi nastao haos. Situacija koja je na univerzitetu stvorena u poslednje dve godine, kada su na fakultetima studente i nastavnike »nadgledali« i bukvalno batinom prevaspitavali iznajmljeni telohranitelji, samo je jedan, najdrasticniji u nizu primera koji sezu od selekcije rukovodilaca na fakultetima i univerzitetima, do izbora nastavnika po kriterijumima partijske pripadnosti. Naglasavajuci da je borba za autonomiju univerziteta najvazniji zadatak ovdasnje akademske zajednice, profesorka Zagorka Golubovic je dodala kako se nada da ce »u ime borbe za autonomiju univerziteta biti postavljeno i pitanje odgovornosti«, i ocenila kako je vecina nastavnika i saradnika ucestvovala u ovom ukidanju autonomije. Profesor Zarko Trebjesanin je izrazio nadu da ce postojeci zakon uskoro biti ukinut, ali je ukazao da se njegove posledice dugo mogu osecati ukoliko se greske ne isprave. Zato je, prema njegovom misljenju, neophodno udaljenima ponuditi da se vrate, a primljenima i unapredjenima po odredbama oktroisanog zakona, omoguciti da u legalnoj proceduri provere svoja imenovanja, te ostanu ili odu sa sadasnjih funkcija. Ocena profesora Slobodana Petkovica o potrebi »sustinskog oslobadjanja univerziteta iznutra« kao da se potvrdjivala na ovoj sednici kojoj je prisustvovalo jedva dve stotine nastavnika i saradnika. Iako je na pocetku sastanka profesor Nenad Grujic, jedan od tri clana privremenog rektorskog kolegijuma, naglasio da se elektronika na neki volseban nacin »umesala« u »miniranje« skupa, tako sto su tokom tri prethodna dana »letela« razlicita obavestenja o mestu i vremenu odrzavanja Skupstine, te da je verovatno stvorena zabuna medju zainteresovanima, asocijacija na nemu, nezainteresovanu vecinu, koja je i u prethodne dve godine sa distance pratila sve sto se desavalo na univerzitetu bila je neminovna.
Skupstina Beogradskog univerziteta je jednoglasno prihvatila prezentirane izvestaje, donela odluku o smanjivanju uslova za upis naredne skolske godine za jedan ispit, a od nadleznih zatrazila unistavanje svih policijskih dosijea koji su otvoreni studentima zbog aktivnosti u pokretu Otpor. Na istoj sednici je odluceno da se od prelazne vlade Republike Srbije zatrazi verifikacija privremenih uprava na Univerzitetu i na fakultetima, koje su uspostavljene odmah posle promena na vrhu drzave. Gotovo svi rektori univerziteta i vecina dekana fakulteta, manje ili vise dobrovoljno, otisli su i svoja mesta ustupili privremenim upravama u visokoskolskim institucijama. Studentima prvih godina nastava je pocela pocetkom meseca, dok su oni stariji, po tradiciji, zbog oktobarskog ispitnog roka, krenuli nesto kasnije, ali ce propusteno morati da nadoknade tokom skolske godine. Nova uprava univerziteta je zakljucila kako je »zbog nenormalnih okolnosti u kojima ovdasnje generacije studiraju«, svrsishodno jos ove za jedan ispit umanjiti uslov za upis naredne skolske godine. Uporedo sa tim, obavljaju se i drugi poslovi neophodni za normalno funkcionisanje akademskih institucija, a sve sa ciljem da se umanje stete koje je do sada na univerzitetu napravila odlazeca vlast.
U poslednjoj nedelji revolucionarnog oktobra u Srbiji imenovana je nova, prelazna srpska vlada u kojoj je resor viseg i visokog obrazovanje poveren profesoru Gasu Knezevicu sa beogradskog Pravnog fakulteta, jednom od onih, preko 200 nastavnika i istrazivaca, koji su sa univerziteta otisli pod naletom zloglasnog Zakona o univerzitetu. Svoje mesto medju oteranima novi ministar u resoru viseg i visokog obrazovanja »zaradio« je svojevoljno, davanjem otkaza, kada je doskorasnji potpredsednik republicke vlade Vojislav Seselj izabran za profesora na Pravnom fakultetu, ali ne zato sto je smatrao da radikal ne sme biti profesor, nego zato sto neko ne moze biti profesor na fakultetu zato sto je politicki podoban. Taj »detalj« iz biografije novog ministra moze otkloniti sumnju i umanjiti strah od revansizma na univerzitetu. U svom prvom javnom nastupu, novi ministar visokog i viseg obrazovanja je kao pravnik ponudio resenje za trenutno stanje na ovdasnjim univerzitetima. Nastavno-naucna veca ce, kao sto je to predvidjao stari Zakon o univerzitetu, predloziti rukovodioce, a on ce kao ministar koji je jos obavezan da postuje vazeci, oktroisani zakon, imenovati predlozene na fakultetima i na univerzitetima. Tako ce, ocenio je, biti ispostovani i princip legaliteta i legitimiteta i biti ucinjen prvi korak ka vracanju autonomije univerziteta.
Ipak, trebalo bi uciniti sve da se sto pre usvoji novi zakon o univerzitetu kojim bi i u Srbiji bila zagarantovana puna autonomija visokog obrazovanja, kako bi se i ovdasnji studenti i profesori prepustili monotonim nastavnim i naucnim poslovima. Neki nacrti valjanih zakona o univerzitetu su vec pripremani, sto znaci da posao ne krece od nule, te bi ih trebalo ubrzati. Uostalom, ekspeditivnost iskazanu u maju pre dve godine, tadasnji koalicioni partneri SPS, JUL i SRS, zna se, mogu zahvaliti tome sto su u jedan postojeci, korektan nacrt zakona uneli i svoje »dopune«. Posledice tih »dopuna« osecace se jos dugo na univerzitetu i u drustvu.

Lidija Jovetic   


© 1996 - 2000 Republika & Yurope - Sva prava zadrzana 
Posaljite nam vas komentar