Krizni stab je jezicka slozenica koju su promovisala oktobarska desavanja u Srbiji i, kako neko negde rece ili napisa, to je »zamena za krizne stapove i motke«. U Narodnom pozoristu u Beogradu krizni stab, zajedno sa Kolegijumom direktora, rukovodi kucom od 11. oktobra. Clanovi staba su: Ljubivoje Tadic iz Drame, Nenad Jeremic iz Baleta, Samur Rankovic iz Opere, Zoran Djuricic i Dragan Todorovic – predstavnici Nezavisnog i Samostalnog sindikata. Da demistifikuje ono sto rade stab je dozvolio potpisniku ovih redova da prisustvuje jednom od svakodnevnih sastanaka.
Bilo je to u utorak, 18. oktobra, dan nakon sto je Zeljko Simic podneo ostavku na mesto upravnika pozorista. Na »nesrecu«, sastanak nije bio buran – nije bilo zapaljivih govora i ekskluzivnih informacija. Prvo je dogovorena organizacija koktela posle beogradske premijere plesackog para iz Belorusije, Ekatarine Fadejeve i Venjamina Zaharova (19. oktobra u »Don Kihotu«). Bilo je lutanja oko karaktera koktela ali je usvojena sugestija da se za umetnike, prijatelje pozorista i zvanice iz ambasada Rusije i Belorusije, priredi najskromniji prijem. Clanove kriznog staba zabrinula je informacija da se u pozoristu prikupljaju potpisi za sazivanje skupa svih zaposlenih na kojem bi se postavilo pitanje poverenja stabu. Ljubivoje Tadic je zakljucio da nezadovoljnih promenama svakako ima, uplasenih za opstanak na svojim radnim mestima i onih koji su krenuli u lov u mutnom. Zakljuceno je da takvih clanova kolektiva najvise ima u sektorima Tehnike i Odrzavanja i da sa njima treba razgovarati.
Tog dana se, zatim, raspravljalo da su se vec pojavili »ovlasceni« u ime rukovodeceg tela kuce koji medijima serviraju proizvoljne informacije o onome sta se desava u Narodnom pozoristu. Medijima treba, culo se, svakodnevno obracati paznju na tu pojavu. Nakon toga je odluceno da se najhitnije nabavi nuzna HTZ oprema za zaposlene i da se nastavi dogovor sa zakupcima bifea u zgradi kako bi se odredila »sindikalna« cena za clanove kuce, a koja ne bi ugrozila poslovanja ugostiteljskih objekata. Na kraju sastanka »pokrivena« su dezurstva na predstavama Narodnog pozorista te veceri: za operu »Boemi« na Velikoj sceni i za dramu »Cujes li majko moj vapaj« na gostovanju u Pancevu.
»Dogadjaji brzo teku kad dogadjaja vise nema« – recenica je Ezena Joneska koja mi se ovih dana vrti po glavi. Neka ona bude epilog price o jednom danu sa kriznim stabom Narodnog pozorista u Beogradu. Danu »obicnog« tempa za vreme u kojem zivimo.