Broj 248 

Hronika
 
In memoriam

Milan Kurepa
(19332000)

Rodjen 1933. u Backoj Palanci, Milan Kurepa je ostvario briljantnu karijeru u naucnoj i pedagoskoj delatnosti. Poceo je kao pripravnik u Institutu u Vinci, da bi 1964. presao na Katedru za fiziku, PMF, Beograd, a sledece se pridruzio i Institutu za fiziku. U Institutu je osnovao Laboratoriju za atomsku fiziku, koja je pod njegovim rukovodstvom ubrzo stekla svetsku reputaciju, iz koje su izasli brojni afirmisani fizicari (danas, gotovo svi, rasuti po svetskim istrazivackim i univerzitetskim centrima).
Na PMF-u je drzao brojne kurseve, za koje je napisao 20 udzbenika, kao i 4 za srednje strucne skole. Bio je clan mnogih domacih i stranih strucnih i akademskih asocijacija, od kojih je nekima i predsedavao. Dobitnik je Oktobarske nagrade, koja mu je bila koliko draga kao priznanje njegovom naucno-pedagoskom radu toliko i nelagodna obzirom na zvanicnog darodavca. Izabran je 1994. za dopisnog clana SANU, u kojoj je razvio izuzetnu aktivnost, kao i svuda gde se angazovao.
Odbio je da potpise lojalnost vladajucem rezimu u formi zloglasnog Zakona o univerzitetu, 1998, i penzionisao se. Svoju dotadasnju aktivnost u borbi za demokratizaciju Srbije, a pre svega u odbrani Univerziteta od nasrtaja rezima, razvio je u protekle dve godine do gotovo neverovatnih razmera, ispoljavajuci energiju koja zadivljuje. Godine 1998. osniva Udruzenje profesora i istrazivaca Jugoslavije, preko kojeg deluje sa samo njemu karakteristicnom energijom, braneci interese i ugled akademskih krugova, kako u nasoj, tako i u inostranoj javnosti. Njegovi napisi, proglasi, apeli, zahtevi za ostavkama onih koji su srozali ugled i status nauke i prosvete na katastrofalno nizak nivo, mogli su se citati u svim nasim liberalnim glasilima, odnosno cuti na domacim i stranim skupovima.
Milan Kurepa bio je suosnivac i clan Upravnog odbora Alternativne akademske obrazovne mreze (AAOM).
Milan Kurepa je imao poseban afinitet za mlade, kako studente tako i srednjoskolce. Sa ostalim kolegama obilazio je univerzitetske centre Srbije, animirao i ohrabrivao otpor prema represivnom rezimu. Pozivao je mlade da budu hrabri, samosvojni, da se ne povode za starijima, da sami grade svoju buducnost, prema svojim nazorima i potrebama. Njegova iskrenost plenila je mlade ljude koji su mu verovali. Kada su pocele organizovane manifestacije mladih protiv tekuceg establismenta, njegovu paznju odmah je privukao studentski pokret Otpor kojem se posvetio sa najvecim entuzijazmom. Sa ponosom je pokazivao plaketu koju mu je ovaj narodni pokret dodelio kao jednom od »najotpornijih profesora« i koju je drzao na istaknutom mestu u svom domu.
Milan Kurepa nije pripadao nijednoj politickoj stranci. Njegov svet bio je svet nauke i prosvete, u kojem je delovao doprinoseci njegovom napretku u svim znacajnim aspektima. Kao prirodnjak, celog svog naucno-pedagoskog rada suocavao se sa neumitnim zakonima prirode. Kao covek i gradjanin stavljao je iznad svega moralne zakone koji su za njega bili neprikosnoveni principi, veci od sopstvenih interesa, veci i od zivota. Nije pravio kompromise, isao je uvek »linijom najveceg otpora«, uvek na strani slabijih.
U licnim kontaktima bio je otvoren, neposredan, pun inicijative, a pre svega iskrenosti koja je plenila i one koji mu cesto nisu bili naklonjeni. U javnim nastupima bio je direktan, njegova izgovorena ili pisana rec bila je koncizna, jasna, bez floskula i isprazne retorike. Jedan od njegovih poslednjih napisa u Republici (br. 208209, str. 39), sadrzi na dve strane najkompletniju i najubojitiju optuznicu rezima koji je upropastio ovu zemlju. U njoj gotovo da nista nije izostavljeno, kao sto nema ni jedne jedine suvisne reci. To su bile reci prirodnjaka, koji secira jedan oboleli organizam, sa rezantnom dijagnozom i etimologijom, kao i predlozima za ozdravljenje.
Operisan je 09. 10. 2000. i kada su svi ocekivali da se 16. oktobra pojavi kuci, supruzi i sinu koji su ga ocekivali stiglo je obavestenje da je veliko srce neumornog borca za ljudskiji zivot prestalo da kuca. Nije izdrzalo sve napore, pritiske, stresove, kojima je poslednjih godina bilo izlozeno. Dok je ocekivao tesku i neizvesnu operaciju govorio je da mu je najzalije sto nije mogao da ucestvuje u velicanstvenom Petom Oktobru. Docekao je izlazak sunca nad svojom Srbijom, a njegovi mladi, studenti i ucenici, sigurno ce stvoriti Novu Srbiju, kakvu je Milan Kurepa toliko zeleo.
Bio je to najhrabriji covek koga sam znao.

Pera Grujic   


© 1996 - 2000 Republika & Yurope - Sva prava zadrzana 
Posaljite nam vas komentar