Za vreme svog kratkog bavljenja u nasem glavnom gradu, Adem Demaci je imao mnoge kontakte i dijaloge, pocev od konferencije za stampu u Medija centru, zatim pojavljivanje na TV BK, gde je odgovarao na pitanja gledalaca, pa do veoma posecenog razgovora sa Zarkom Koracem u Centru za kulturnu dekontaminaciju (moderator je bio novinar Fahri Musliu).
Za vreme ovih godina krize bilo je nekoliko susreta albanskih intelektualaca sa Kosova i intelektualaca iz Srbije, koji su odrzavani, uglavnom, u stranim zemljama. Ovo je prvi put da posle rata jedan albanski intelektualac dolazi u Beograd sa iskrenom namerom da podstakne dijalog o svim onim delikatnim pitanjima koja vec dugo opterecuju obe sredine. Na Demacijeve poglede kako bi trebalo urediti odnose izmedju Srbije i Kosova, reakcije su bile razlicite – bilo je i zbunjenosti i rezerve, cak i otvorenog odbacivanja, ali i nedvosmislenog prihvatanja.
Demaci je stalno isticao da ne dolazi kao Albanac, nego kao covek, instistirajuci na tome da pripadnici obe nacije razgovaraju, pre svega, kao ljudi. Da bismo u tome uspeli, kaze on, moramo nasu svest dekontaminirati od raznih naslaga predrasuda. Zarko Korac, takodje, podrzava potrebu za razgovorom i dodaje da o Kosovu sada niko ne zeli da razgovara – sve sto se o tome kaze uglavnom se ogranicava na to »da treba sprovoditi Rezoluciju 1244«. Moramo imati bolju saradnju, istice Korac, da bismo dosli do buduceg dijaloga.
Demaci, koji inace insistira na nezavisnosti Kosova, nije se uzdrzavao da odgovori i na ona najosetljivija pitanja, na primer, kako treba da budu regulisani drzavni odnosi izmedju Srbije i Kosova. On resenje ovog pitanja vidi u konfederaciji tri nezavisne drzave Kosova, Srbije i Crne Gore. Svestan je, medjutim, da ovakav jedan predlog nailazi na mnoge rezerve i odbijanja u svakoj od ovih sredina. Demaci poziva Srbe da sakupe »musku hrabrost« i prihvate ovo resenje jer samo to moze da obnovi poverenje izmedju Srba i Albanaca.