U Srbiji je na vlasti tzv. prelazna vlada. Necijom dosta nerazumljivom strategijom posle oktobarskog izliva »buke i besa« u zemlji je uvedeno stanje nekakve »miroljubive koegzistencije« izmedju nepomirljivih cinjenica zivota. Kinezi bi takvo stanje odobrili: »Neka cveta sto cvetova«, mada u nasoj situaciji ima malo cvetova a mnogo vise cvecki.
Prelazna vlada je, naravno, kao sto joj i ime kaze, vlada u kojoj partneri misle samo o tome kako ce koji koga preci. Kao sto je i doba nekadasnje blokovske »miroljubive koegzistencije« bilo doba najvecih ujdurmi i namestaljki.
Svejedno, »miroljubiva koegzistencija« je tu, iako ne zadovoljava nikog osim popova i njihovu ambiciju da budu »svetosavci« – miritelji »brace zavadjene«.
»Miroljubiva koegzistencija« na srpski nacin nije samo medjufaza izmedju odlaska stare i dolaska nove vlasti. To je krajnje bizarna koegzistencija nepomirljivih cinjenica stvarnosti. Koegzistencija lopova i pokradenih, pljackasa i opljackanih, bednika i dobro potkozenih, premlacivanih i batinasa, beskucnika i onih ciji se stanovi mere ne kvadratnim metrima nego arima (»zivim u stancicu od 4,5 ari«).
Od Promene (one sa velikim P) narod zasad ima samo simbolicko zadovoljstvo. Statisticari vele da je prosecna plata u ovoj zemlji 50 maraka – sto je, i ciframa i slovima, nedovoljno za puko prehranjivanje–prezivljavanje. Dovodi me do besa ponasanje septembarskih izbornih pobednika prema ovoj cinjenici – oni su ili krajnje ravnodusni prema njoj ili smatraju da ona moze da popriceka. »Ne lipsi, magare, do zelene trave.« Stavise, tolerancijom prema divljanju cena oni ispoljavaju neshvatljivu brutalnost prema onima koji su im dali glasove. Ako je doktrina slobodnog trzista i slobodnih cena povezana sa slobodom umiranja od gladi onda samo djavo moze da uziva u takvoj doktrini.

Struja nase gluposti

Nekadasnje »sile haosa i bezumlja« optuzuju nekadasnje »sile reda« za »subverzivnu delatnost«, odnosno da su se sada one pretvorile u »sile haosa i bezumlja«. Zanimljiva inverzija. »Subverzija« je omiljena srpska rec, bez obzira na politicku pripadnost.
Subverzijom pristalica starog rezima se, recimo, objasnjavaju i aktuelne nevolje sa strujom.
Mada ne sumnjam da bi »slobisti« rado umesali prste u sve sto bi moglo da nahrani njihovu zluradost, problemi sa strujom su posledica srpske gluposti, ne samo one koja je zracila sa Dedinja nego rekao bih one sire, svenarodne.
Dedinjski Gazda je dao nalog da srpske »munjare« (kako su nekad zvali elektrane) preko leta prave udarnicke kolicine struje – za izvoz i za vracanje elektro-dugova od prosle zime. »Uh, al’ smo namagarcili nase glupe komsije: dajemo im struju leti, a uzimamo je zimi. Kome leti treba struja? Sta im mozemo kad su glupi.« Tako su, otprilike, mudrovali na Dedinju. Ali, svaki glupotvorac biva nadglupavljen – dok su susedi remontovali i sredjivali svoje elektrane za dolazecu zimu, Srbi ne samo da ih nisu sredjivali nego su ih dodatno akali i raubovali. Slucajno je ta dedinjska glupost ostala u nasledje novoj vlasti. A ostao im je u nasledje i opstesrpski glupavi i anahroni odnos prema Masini. To je odnos iz devetnaestog veka prema napravi od livenog zeljeza koja se jednom kupi i sluzi i unucima. A njeno gospodstvo Masina je danas samo dinamicki, promenljivi deo proizvodnog procesa sa ogranicenim vekom trajanja. Zastarelo se baca na otpad iako, na srpsko cudjenje, »jos radi«. Ko se ne prosvetli ovim saznanjima zavrsava u mraku. I slusa na radiju kako mu uzroke mraka pojasnjava izvesni g. Mrakovic. Gospodin Slucaj u Srbiji je vrlo duhovit gospodin.

Pobuna u bajbokanama

Odlazeci rezim ostavio je mnoge nakaznosti u nacinu razmisljanja i u moralnim normama. Prirodno je da se te nakaznosti do apsurda ispolje i u kaznionicama i robijasnicama.
Neki »dosovci« objasnili su nam da su robijaske pobune deo »subverzivne delatnosti SPS-a«. Sto je verovatno netacno u doslovnom znacenju i vezano za konkretni trenutak ali je tacno u prenesenom znacenju i vezano za dugotrajno toksicno dejstvo jednog zlocudnog rezima. Srpski lopovi, razbojnici i ubojice pobunili su se kad su doculi da se sprema amnestija za Albance, politicke zatvorenike. Teorija o srpskoj rasnoj superiornosti sirena godinama dozivela je u robijasnicama puni sjaj. »Srb i kad je obican krimos vise vredi nego ijedan Sipos!« A g. Dacic je objasnio: Kad je pustena jedna Flora Brovina prirodno je da to i Srbi ocekuju...
Nova vlast ovaj ruzni spiritus movens robijaske pobune gura pod tepih i prica bajke o multietnickoj idili u robijasnicama (albanski i srpski robijasi se ispomazu, maze i paze) i akcenat stavlja na »uslove zivota« (koji su grozomorni kakvi samo na Balkanu mogu biti) i vaspitno dejstvo batine. Ali, sa svim nakaznim licima koja nam je jedan nakazni rezim ostavio u nasledje moramo se suociti bez skrivanja.