Broj 250

Dogadjanja

Kulturna politika i kulturna strategija

Sada je pravi trenutak, opsti je stav ucesnika savetovanja, da se iz militaristicke predje u civilnu fazu izgradnje srpskog drustva

U organizaciji Centra za savremenu umetnost 24. i 25. novembra o. g. u Centru »Sava« odrzano je savetovanje pod nazivom Kulturna politika i kulturna produkcija u Srbiji. Ova dvodnevna konferencija okupila je oko 150 ucesnika od umetnika preko kulturnih poslenika (novinara, istrazivaca, organizatora, marketinskih i advertajzing strucnjaka) i profesora univerziteta, do vlasnika, direktora, urednika i strucnjaka u drzavnim, nezavisnim, alternativnim i privatnim institucijama (muzejima, galerijama, pozoristima, izdavackim i filmskim kucama, i dr.), najzad, politicara (saveznih poslanika, gradonacelnika i sekretara za kulturu) sto je bio zaista reprezentativan uzorak koji je pokrio celokupnu scenu u svim njenim segmentima.
Sledeci jednu od uvodnih ideja moderatora plenarnog zasedanja, Branislave Andjelkovic, da se ucesnici ne osvrcu na poznatu, i za kulturu krajnje nepovoljnu proslost, gotovo svi su se pogotovo 35 panelista koji su dali osnovne crte i okvire rasprava oko globalnih tema nase kulturne politike i kulturne produkcije, koncentrisali na trazenje puteva, modaliteta i instrumenata (drzavnih, drustvenih, institucionalnih i profesionalnih) za usmeravanje kulturnih tokova u pravcu koji ce prevazici sadasnje stanje nagomilanih i neresenih problema.
Organizatori su se odlucili da ovaj izrazito sirok i dubok kompleks pokriju sledecim temama: Kulturna prava i kulturni razvoj, Pravni akti, Finansiranje, Stratesko planiranje, Modeli ukljucivanja u medjunarodne projekte (o cemu se raspravljalo na plenarnom panelu), a na cetiri radne grupe bilo je govora o: I Definisanju kulturnog prostora: Definisanje regiona, Informativni tokovi periferija centar, Umrezavanje, Multikulturalni prostor moderator Branimir Stojkovic; II Savremenoj kulturnoj produkciji i trzistu: Kultura i komercijalizacija, Definisanje trzista, Marketing u kulturi moderator Borka Bozovic; III Kulturi, obrazovanju, istrazivanju, formiranju publike: Stanje u javnom obrazovanju, Mediji i obrazovanje, Kulturne institucije i razvoj obrazovnog sektora, Definisanje ciljnih grupa moderator Branislav Dimitrijevic; IV Saradnji izmedju razlicitih sektora kulturne produkcije: Zajednicki interesi, Stvaranje zajednicke kulturne politike, Interdisciplinarnost, Novi mediji moderator Dejan Sretenovic.
Kako se vec iz ovog pregleda vidi zapravo su identifikovani svi bitni sadrzaji savremene kulture i strategija njenog razvoja do cega je i dovela rasprava vise od sto ucesnika ove konferencije. Opsti je zakljucak da je dijalog vodjen u izuzetno tolerantnoj atmosferi (a pojedine replike prirodno su usledile zbog razlicitog polozaja koji akteri ove razgranate scene imaju, na primer, izmedju umetnika i kulturne »birokratije«). No, globalni interesi nisu dovedeni u pitanje i oni ce biti pretoceni u deklaraciju i zakljucke konferencije, kao i u formiranje jednog foruma kulture (privremeni naziv) koji ce stalno pratiti stanje u kulturi i umetnosti i biti snazan korektivni i kriticki mehanizam sa namerom da javno lobira za sve njene, na savetovanju, definisane potrebe.
Ilustracije radi da navedemo tek nekoliko ciljeva (preuzetih iz radnog materijala): postavljanje nove/drugacije kulturne politike i minimuma njenog nacionalnog interesa, odredjivanje kratkorocne i dugorocne strategije razvoja kulture i kulturne produkcije, iniciranje posebnih mera drzave (na unutrasnjem i internacionalnom planu), plasiranje kulturnih proizvoda i njenih stvaralaca, neophodnost pokretanja stalne javne debate o svim procesima u ovoj oblasti kao i potreba da se na transparentan nacin odlucuje o vitalnim pitanjima (od postavljanja ministara do direktora kulturnih ustanova i organa upravljanja, njihovih programa i kadrova i sl.), razvoja instrumenata decentralizacije kulturne i umetnicke mreze, temeljna promena normativnog i poreskog sistema koji ce omoguciti maksimalno funkcionisanje sistema kulture u datim uslovima, povecanje i preraspodela budzetskih sredstava namenjenih ovim potrebama, utvrdjivanje stabilnih principa razvoja kulture na koje nece uticati buduce promene politicke vlasti...
Danas se bez odlaganja mora razgovarati i to otvoreno, pred najsirom publikom koja je direktno zainteresovana za sva pitanja o daljem kulturnom razvoju ovog drustva, odnosno o redefinisanju strategije, principa i sistemskih (pravnih i ekonomskih) instrumenata za modelovanje ove oblasti. To podrazumeva da se ne sme nastaviti sa starom praksom neodgovornog odnosa prema javnosti, odnosno bez uticaja onih ucesnika kojih se ovo direktno tice: umetnika, kulturnih poslenika i profesionalaca, strukovnih udruzenja, institucija iz ove oblasti i dr.
Sada je pravi trenutak, opsti je stav ucesnika savetovanja, da se iz militaristicke predje u civilnu fazu izgradnje srpskog drustva, koja zahteva sasvim drugacija pravila ponasanja, obaveze i odgovornost svih aktera i na kulturnoj sceni.

Jovan Despotovic   


© 1996 - 2000 Republika & Yurope - Sva prava zadrzana 
Posaljite nam vas komentar