Cacak se, ne samo svojom krivicom, smatra srcem demokratskih promena u Srbiji, ili opstinom za uzor. Ali, iza senzacionalistickih naslova i reklamnih panoa atmosfera palanke opstaje.
• Izvodjenje predstave »Ludilo udvoje« Pozorista Ogledalo u cacanskom Domu kulture (nezgrapna, sumorna zgrada u centru koja povremeno zivne o vecim vasarima) bilo je pomereno za deset dana od planiranog termina, jer su se isprecila dva nepobitno vaznija dogadjaja – gostovanje Indeksovog radio-pozorista (eh!) i promocija Fonda za trece srpsko pravoslavno dete. Ko ce se setiti da nas je histericna pomama za srpstvom i pravoslavljem posle deset godina i dovela do toga da srpski pravoslavni, a ni bilo koji drugi mladi bracni parovi nemaju osnovnih ekonomskih uslova da razmisljaju ni o prvom detetu. 

• Nekoliko dana kasnije, prijateljica mi je pokazala jedno neveliko nezavisno izdanjce stampano u Cacku u tirazu od 700 primeraka (dakle, jos uvek samo za posvecene) imenom Komunisticko-srpski recnik. Autor i izdavac se odaziva na Tomislav Popovic. Krenimo od dizajna – pola naslovne strane je crveno, i na tom delu latinicom pise »komunisticko«, a druga polovina je plava, i na nju je stalo »srpski«, ispisano, naravno, cirilicom. Recnik je dvojezicno, pola – pola. Unutra se mogu naci razni termini, od kojih neki zaista prizivaju komunisticku demagogiju, ponovo na latinici, nakon kojih sledi cirilicni »prevod«. Ispod reci »nacionalizam«, izmedju ostalog, pise: »Naravno da za ljude sa zdravim pojmovima ta rec znaci ljubav prema svom narodu, privrzenost svojoj veri i svojim obicajima, svojoj nacionalnoj proslosti i svemu onom sto je, na opsteljudskom planu, najlepse i najuzvisenije u duhu svoga naroda. Kada je konkretno rec o srpskom narodu, on nema nijednog razloga da se stidi svog nacionalizma jer je on prozet duhom svetosavlja koji ga je ocistio od mrznje i nacionalne netrpeljivosti (sovinizma) i uzdigao do visina hriscanskog covekoljublja, bez obzira na nacionalne i verske razlike, sto se najbolje moze videti iz epske narodne poezije, kao uostalom i iz citavog zivota srpskog naroda... Nacionalizam treba staviti u kategoriju onih prirodnih, pa prema tom normalnih i zdravih osecanja, kao sto je duboka emocionalna vezanost covekova za svoj zavicaj, ili, pak, za svoju porodicu. Ko to ne nosi duboko u sebi ostecen je kao covek, pa otuda i opasan za okolinu, odnosno druge ljude... Za to vreme dok su Srbi prebijani i zatvarani ako bi u svojoj zemlji zapevali neku pesmu u kojoj se slavi Srbija i velica srpsko ime, Josip Broz je u Hrvatskoj ustajao pri sviranju hrvatske himne ‘Lijepa nasa’, a po Kosovu su se vile albanske zastave. Zvuci paradoksalno, ali za srpski narod to je bilo jos dobro jer je dobar deo naroda shvatio ko mu je glavni neprijatelj. Teska opasnost je nastala od onog momenta kada su ti isti komunisti uzeli srpsku zastavu... Tu je trasiran put u bescasce i sve moguce poraze naseg naroda koji je zbog toga sto je na izborima dao legitimitet satanskom komunistickom vodjstvu, osudjen od sveta za agresivni nacionalizam (sovinizam)...«. Sto se rasprave sa g. Popovicem tice, za njega uspevam da nadjem makar jednu repliku koju ce sigurno razumeti: »Smrt fasizmu!«.

• U ponedeljak 13. novembra, Gradjanski parlament Srbije je u vise gradova u Srbiji pokrenuo prikupljanje potpisa gradjana za zahteve da se oslobode Albin Kurti i svi politicki zatvorenici u Srbiji, da se javnost izvesti o rezultatima istrage povodom nestanka Ivana Stambolica, abolicija za sve koji su odbili da ucestvuju u ratovima na prostorima bivse Jugoslavije i da Savezna vlada formira radno telo koje ce ispitati stanje u zatvorima, pomoci da se ispune opravdani zahtevi zatvorenika i da se oni zastite od policijske odmazde. Rezultat prvog dana potpisivanja na gradskom trgu u Cacku bio je 8,6419753... puta manji od tiraza Komunisticko-srpskog recnika, a aktivista Gradjanskog parlamenta Srbije cije ime mozete naci u dnu ovog teksta, jedva je prosao bez batina. Neki od potpisnika nisu propustili da napomenu da je ipak trebalo odvojiti zahteve, jer su neki od njih sporni. Replika? Samo u paketu, baby! Ni po drugim gradovima se nije jagmilo za potpisivanjem.
I dok muke po prikupljanju potpisa ne prestaju, u Cacku je prosle nedelje osnovan OO Stranke srpskog jedinstva. Odbor ce voditi g. Radmilo Misovic, svojevremeni aktivista Patriotskih snaga Cacka (u tom drustvu se motao i nacelnik cacanskog MUP-a Miodrag Zavisic, za ciju smenu je Gradjanski parlament Srbije u Cacku takodje pokrenuo peticiju, ali to je druga prica), i g. Misula Petrovic, takodje veteran PSC i vlasnik legendarne televizije Galaksija, koja je do pre par meseci (ala vreme leti!) predano emitovala »Radikalske talase«. Sa osnivanja OO SSJ Cacak DOS-u je ukazano na gresku sto je oslobodio Floru Brovinu.
Predlozi Gradjanskog parlamenta Srbije da opstina formira poseban odbor za privredu koji bi nasao privremena resenja za opravdane zahteve radnika i javni fond za pomoc radnicima u prelaznom periodu, zavrsili su ko zna gde. Opstina se i dalje bavi poslovima koje je nasledila iz prethodnog (skoro identicnog) saziva, a predsednik opstine se onomad na lokalnoj televiziji obrusio na rezim Slobodana Milosevica u nestajanju: »Na Siptare nisu bacali suzavac, a na nas jesu!«.
Otpor bager? Otpor bageru, gradjani!