Bojan al Pinto-Brkic

Zemlja vrvi od raznoraznih autoriteta; od institucija ni traga, ni glasa. U normalnim drzavama, kakva Srbija valjda sanja da ce postati, niko nije nezamenljiv. I predsednik i premijer uvece normalno idu na spavanje. Ponekad odu i na odmor, ali nikada ne vode celu drzavu sa sobom. To se zove privatizacija – sa negativnim efektom na nacionalnu ekonomiju. I kad govore, govore u svoje ime, a trude se da kazu ono sto bi svako potpisao.
Srbija, nazalost, ima dominantno autoritarnu tradiciju, premda to ne korespondira sa njenim ustavom i zakonima. Institucija predsednika definisanih ingerencija sa, uslovno receno, radnim vremenom, te pravom na privatno misljenje, apsolutno je nepoznata. Stice se utisak da i predsednici znaju to, i da, pomalo neprilicno, koriste tradiciju kako bi svima nametnuli svoje stavove.
Dovoljno je ozbiljnih ljudi, mislecih. Predsednicke smicalice nemaju sanse da prodju neprimecene. Trebalo bi da naidju na osudu, ali u Srbiji je mali broj individua sa integritetom, sposobnih da govore, pisu protiv dominantnih stavova. Oni, cak, drze da je bolje izabrati marginalizaciju, neki vid samoizolacije, nego uticati na javno mnenje ili pomoci stvaranje javnosti. Posledice tih smicalica osetice svi gradjani, a dobrovoljni ce marginalci porucivati kako su sve na vreme razotkrili samo, eto, nije bilo nikog da to cita/slusa.
Era informaticke revolucije, ekspanzija multimedija, srusila je sus-sus disidentski svet. Problem je sto disidenti rodjeni i obrazovani u vreme moskovske Pravde na cetiri strane imaju teskoca da to prihvate. Trebalo je da A. Bezanson u Parizu opise Putinovu licnost, da saznamo nesto o novom ruskom predsedniku. Odakle cemo saznati nesto o Kostunici? Iz Podgorice, Zagreba, Ljubljane, ili gde vec obitavaju oni »Dukljani«?
Kada Kostunica kaze da ne treba da se sastane sa drzavnim sekretarom SAD, jedine svetske supersile, cutacemo. Kada uspostavlja teokratiju na putu do Moskve, cutacemo. Kada »privatno«, kao predsednik SRJ, ode na celivanje kovcega davno preminulog pesnika, u drzavu sa kojom nisu uspostavljeni diplomatski odnosi, koja Srbiju tuzi za agresiju, cutacemo. Kada prodaje nacionalisticku demagogiju u Bujanovcu, a ljudi ginu, cutacemo. Kada povede celu drzavu u Hilandar, na nadgornjavanje u mrziteljstvu globalizacije sa kaludjerima, cutacemo? Ne, necemo cutati: suskacemo u nasim malim »utocistima slobodne misli«, uvek cisti, ali oprezni. I trazicemo da se pomognu nase samonikle (vrlo) lokalne prodemokratske inicijative. Zasto da neko iz sveta dobija pare za prosipanje pameti, kad to mozemo i mi sami – za par stotina godina.