Oko uvodjenja veronauke u osnovne i srednje skole podigla se buka – buka i prodavanje politicke magle, a ne rasprava kako bi trebalo da bude. Dr Gordana Anicic, poznati ginekolog i ministar vera u Vladi RS je za uvodjenje tog predmeta, ali je njeno nastojanje – licno je posetila i patrijarha srpskog g. Pavla povodom toga – formulisano na neobican nacin – »U skolama se« – glasi njena izjava dnevniku Danas od 25–26. novembra 2000. – »najlakse stvari prihvataju zdravo za gotovo«. Tako gdja ministarka, ali ne cine ni drugi mnogo drugacije. Bez rasprave – strucne rasprave – svima je da se jedno resenje kakvo se njima i svidja nametne zdravo za gotovo. Dovoljno je da vlast to naredi i bezmalo svi su pobozni, ili ateisti, kako se naredi. Da li je i gospodja ministarka sticala svoja znanja i zvucnu titulu tako sto je sve primala »zdravo za gotovo« – o tome sada necemo govoriti. Versko vaspitanje i njegova nuznost su mnogo ozbiljniji problem nego sto to misle oni koji sve sto im se naredi primaju zdravo za gotovo.
Ovo prodavanje politicke magle u tetrapakovanju za dnevno-politicke potrebe je zbunilo sve, pa i samog patrijarha srpskog g. Pavla. Primajuci predstavnike GSPRS – koji su mu dosli sa slicnim predlogom, kako izvestava dnevnik Danas od 21. novembra ove godine, stari patrijarh im je pokusao skrenuti paznju na taj vazan problem. Ali avaj, ni njegove reci nisu imale pravog odjeka. Naime, Nj. svetost im je savetovala »da sa uvodjenjem veronauke ne treba zuriti dok se ne zavrse sve promene i uklone prepreke koje ce biti obuhvacene reformom skolstva«. No, svima se zuri – svi nude nekakve ankete koje navodno to namecu i zabuna u javnosti se uvecava.
Nikom nije stalo do »okruglog stola«, do iskustva koje imaju drugi, do rasprave medju strucnjacima iz Crkve i laicke javnosti.
Oni koji su za vracanje Bogoslovskog fakulteta u krilo BU ne vide i nece da vide kakve bi to probleme stvorilo samom tom fakultetu, s obzirom da se radi o ozbiljnim stvarima koje se ne bi smele nuditi zdravo za gotovo. Onima pak koji su protiv toga ne pada na pamet da moderna egzegeza po principu hermeneuticke metodologije nikako nije nesto nespojivo s naukom. Danas se odnos izmedju sakralnih ili religijskih vrednosti, koje su nezaobilazna sastavnica kulture, i sekularnih vrednosti ili sume humanistickih vrednosti ne meri ni na nacin kakav su praktikovali – i jos i danas praktikuju – naivni ali strogo militantni ateisti, ni na nacin takodje naivnih ali provincijalno ogranicenih crkvenih apologeta koji su smisao i duh vere davno zamenili nacionalnom i nacionalistickom mitologijom. Fides et ratio su nesto o cemu je nauka davno ponudila odgovor.
A njegovu primenu nikako ne bi trebalo prepustiti birokratiji u senci vlasti – bila ona crkvena ili laicka.