Predvidjanja specijalizovanih agencija za istrazivanje javnog mnenja i politickog raspolozenja gradjana da je Demokratska opozicija Srbije na dobrom putu da osvoji vise od 70 odsto glasova biraca na prevremenim izborima za parlament Republike Srbije, ni posle dva meseca od trijumfa na saveznim izborima nikako ne znaci da su gradjani preterano ocarani njenim dosadasnjim rezultatima i politickim programom: pre ce biti da su, ustraseni od povratka na staro, na politiku nasilja, straha, beznadeznosti, ratova i bede, voljni da se konacno i neopozivo dogode obecane krupne drustvene promene.
Demokratska opozicija je delimicnom, a ne apsolutnom pobedom na izborima za savezni parlament bila, izvesno je, prinudjena da napravi politicku koaliciju sa ljutim protivnicima – Socijalistickom narodnom partijom, dojucerasnjim vernim satelitom i glavnim crnogorskim politickim glasnogovornikom Milosevicevog SPS-a. Slican brak iz racuna napravila je dakako i SNP. S druge strane, DOS je uspeo da izdejstvuje raspustanje Narodne skupstine Srbije godinu dana pre roka za redovne parlamentarne izbore i da formira savez sa, izbornim porazom osamucenima, SPS-om i SPO-om, sto se moze smatrati jednako nuznim zlom i politickom mudroscu. Pristalice ovog potonjeg shvatice neophodnost politickih kompromisa u cilju sto mirnije tranzicije vlasti, stabilizacije stanja u drustvu i pripreme prevremenih parlamentarnih izbora u Srbiji, bas kao sto ce zagovornici radikalnih politickih zaokreta bez obzira na cenu smatrati da je taj pakt sa starim rezimom ne samo pruzanje ruke onesvescenom protivniku, nego i davanje vestackog disanja za njegov povratak u politicki zivot. Bilo kako mu drago, prekompozicija politicke scene Srbije odlikuje se neverovatnim kontradiktornostima najrazlicitijih vrsta i najcudnijih politickih saveznistava; to je, bez sumnje, vid nadmetanja izmedju novih i starih centara moci i to u relativno kratkom periodu izmedju dvaju izbora, umesto da ono bude usmereno na politicke promene i dobrobit gradjana. Danas istina uocavamo izvanredne uspehe novih vlasti na medjunarodnom planu (prijem u OUN, u OEBS, u Pakt za jugoistocnu Evropu, ukidanje sankcija, obnova diplomatskih odnosa sa najvaznijim svetskim drzavama, a blizimo se i prijemu u Evropsku, pa docnije i u Svetsku banku za obnovu i razvoj, u MMF i sl.), ali istovremeno se susrecemo sa mnogobrojnim opstrukcijama ostataka starog rezima upravo na osnovici borbe za politicku moc, od kojih su restrikcije struje, rast cena, slabo ili nikakvo grejanje stanova i sl. samo vidljivi i opipljivi elementi takve rovovske borbe.
Za razliku od stvarnih pomaka u spoljnopolitickoj sferi, nova vlast ne cini mnogo da se odlucnije suprotstavi pritiscima odlazeceg rezima; stavise, pokazuje svojevrsnu smetenost koje je, izgleda, i sama svesna, ali kao da nema nacina da je prevazidje. To se narocito ogleda u cinjenici suvise sporih promena u vitalnim sferama drustva i pojedinih najvaznijih drzavnih i diplomatskih funkcija ali i znacajnih sukoba interesa unutar same koalicije. Kada se tome pridoda cinjenica ozbiljnog koketiranja dela nove vlasti sa onim drustvenim strukturama (SPC, na primer) koje su u znacajnoj meri doprinele ne samo svojevremenom ucvrscivanju rezima Slobodana Milosevica, nego i razbuktavanju prvo medjunacionalne mrznje, a docnije i bratoubilackog rata, onda se tesko mozemo oteti utisku o vec vidjenoj tehnologiji vlasti i vladanja na ovim prostorima. Cinjenica da u politickom vokabularu vise nema kripticnog jezika, vec da vlada princip apertis verbis, jer se Zakon o javnom informisanju ne primenjuje (iako nije formalno ukinut!), nije, dakako, znak realnih politickih sloboda; pre ce biti da je to senka njihovih privida. 
Problem unutrasnjeg autokratizma politickih stranaka u Srbiji ostaje dominanta i danasnjeg predizbornog trenutka, pa od te balkanske bolesti nije imuna ni tako siroka koalicija kakva je DOS. Usled te cinjenice, teskog politickog nasledja, ali i vec pomenutih opstrukcija, umnogome je umanjena operativnost ovog politickog saveza, pa prema tome, s obzirom na njegovu znacajnu participaciju u obema vladama, paralizovan je i politicki zivot u zemlji, odnosno dugo ocekivane promene.