Demokratija se tesko i sporo probija u drustvima koja zaostaju za svojim vremenom. Uslovi za uspostavljanje demokratije zahtevaju »procese dugog trajanja«. Jer, demokratsko drustvo nije samo drustvo deklarativnih politickih sloboda i proklamovanih nacionalnih i ljudskih prava. Ta prava moraju biti zagarantovana, a drustvo koje ih garantuje – odgovorno drustvo, drustvo odgovornih ljudi, koji ce poneti breme politicke i moralne odgovornosti za sve ono sto rade i odlucuju, a to znaci o najznacajnijim i najvitalnijim ljudskim problemima. Oni koji su u situaciji da odlucuju, a to su u demokratiji oni koje je narod izabrao, kojima je dao deo svoje suverenosti, duzni su da rade u interesu naroda, i o tome moraju imati osecanje javne odgovornosti. Demokratija, dakle, ne podrazumeva samo prava pojedinca i kolektiva, nego i obaveze svih punoletnih clanova, i institucija, jednog drustva. U demokratskoj drzavi niko ne moze da izbegne deo kolektivne i punu licnu odgovornost. To narocito vazi za nosioce vlasti, koji ne mogu u isto vreme imati vlast i biti neodgovorni za svoje postupke i odluke. 
Javnost u radu drzavnih organa i institucija neodvojiva je od demokratije i demokratskim putem, na izborima, preuzete odgovornosti za vrsenje vlasti, jer cini onaj neophodni fluid koji demokratiji i njenoj vladavini udahnjuje zivot.
Izbori od 23. decembra treba da stabilizuju demokratsku vladavinu i one demokratske institucije koje su pocele da nastaju pre dva meseca i kojima Srbija treba definitivno da stupi na put u Evropu, gde joj je i mesto.