Broj 252-253

Kultura

Mantija izmedju korica

Otkad vise nemamo jugoslovensku, srpsko-hrvatsku, jugosvetsku ... knjizevnost, mirimo se s cinjenicom da se bar savesno i objektivno sakuplja, cuva i obradjuje ono sto je kulturi ovog tla preostalo. Ili, jos uze, dominantnom jeziku. U tom smislu moze se prihvatiti i informacija koju je, pred sam kraj prosle godine, jedan beogradski list objavio kao ekskluzivnu, o pripremi edicije Hiljadu godina srpske knjizevnosti (200 knjiga).
»Tiho i bez velike pompe«, navodi se, Srpska knjizevna zadruga okupila je eksperte i pocela rad. U prvih 140 knjiga obradice se sve (ukljucujuci i dubrovacku knjizevnost) do Drugog svetskog rata. Ostalih 60 »mesta« (kao da je rec o trci!) ostaje, kaze list »za zive pisce, oko cega ce se, izvesno je, najvise lomiti koplja«. Ne pise sta je sa savremenicima koji su u medjuvremenu preminuli, ali pripisimo to novinarskoj brzopletosti.
Ima, medjutim, u ovoj vesti i neceg drugog, cemu nije kumovao novinar, neceg sto budi pozornost da ce se na srpskoj kulturnoj sceni jos lomiti i druga koplja, dok ne dodjemo do trezvenog suda o sebi.
»Veliki izdavacki poduhvat« vodice »autoritativan Uredjivacki odbor«, kojim ce predsedavati ili »jedan od nasih najboljih pisaca« ili patrijarh Pavle!
Na stranu sad ko je »najbolji« ili najveci, svejedno, pisac je. Ali, zasto patrijarh? Kome pocast? Njemu, Odboru, knjizevnosti ili »nebeskom narodu«? Ako je sveti Sava prvi poznati srpski pisac, oni nepoznati i poznati, pre i posle njega, duhovni ili svetovni bastinici, jednako pripadaju i crkvi i drzavi. Narodu, zemaljskom.
Ili kako ce se »autoritativan Uredjivacki odbor« (pretpostavka je da ga cine strucnjaci), sa gospodinom Pavlom na predsednickom mestu, odnositi prema piscima koji su sa nacijom, verom i crkvom »razmenili neke misli«, a kako prema patrijarhu? Sta ce biti sa Dositejem, Borom Stankovicem, Danilom Kisom?
Poslednjih meseci ponovo naglo bujaju apetiti SPC. Prepoznati u tome razloge (ne)svesnog pristajanja, posle tolikih godina pristajanja na morbidno praznoslovlje krvi i tla, ne mora da bude narocito tesko. Bar iskustveni refleks bi, konacno, morao da proradi!

Slavica Vuckovic  



© 1996 - 2001 Republika & Yurope - Sva prava zadrzana 
Posaljite nam vas komentar