Broj 252-253

Kultura

»Obraz« i rasizam malih naroda

Na javnoj sceni Srbije pojavila se nova organizacija koja sebe naziva Otecestveni pokret »Obraz«. Njen nastup na skupstini Udruzenja knjizevnika privukao je medijsku paznju zbog otvorenog nasilja na javnoj sceni. Kasnije su se pojavili i plakati, mali leci sa amblemom organizacije zalepljeni na banderama, zgradama, ulazima i gradskim kapijama. Stampana je njihova Programska strategija kao pamflet sa naslovom Srbskim neprijateljima (»b« namerno upotrebljavaju umesto »p«, valjda im to zvuci tvrdje i »srpskije«, rasno ispravnije).
Kada je rec o Programskoj strategiji, prvo sto pada u oci je suv i sterilan jezik suprotno ulicnom maniru kratkog i socnog jezika nasilja koji bi se ocekivao od ovakvog tipa organizacije a koji je svojstven skinsima (skinheads) i slicnim ulicnim grupama koje propagiraju nasilje i rasnu mrznju. To govori da je u pitanju jos jedno u nizu prerusavanja partijsko-policijske strukture kojoj je to omiljena drustvena igra. U pomenutom tekstu svaka druga rec je drzava, teritorija, geopolitika, identitet, tu je i nezaobilazni domacin, pa blagoobrazni poredak i sl. Takav diskurs nemaju rasisticke urbane grupe drugih zemalja koje se kale u ulicnim borbama, premlacivanju prosjaka i skitnica, napadima na Jevreje, Cigane i ostale manjinske populacije. Ovde je, naravno, sve sasvim drukcije. Posebno nije pozeljan urbanitet, on je, stavise, opasan zbog svog kapaciteta promene i razlicitosti. Jer kakve veze mogu imati celave glave, crne kozne jakne i cokule sa folklorom i pravoslavljem. Urbanitet je kulturni sok za seljacko-vojnicku patrijarhalnu strukturu i cak i njegov najgori, najvulgarniji vid rasistickog nasilja koji bi po svojim ciljevima bio pogodan za ideologe mracnjake i pokvarene policajce, mora se odbaciti jer je rizican za etnonacionalni identitet koji je sustinska osnova manipulacije.
A u delu pamfleta sa nabrajanjem srpskih neprijatelja (cionista jevrejskih rasista, Hrvata, poturica itd., sve do narkomana i perverznjaka) izrazava se velika mrznja prema svima njima ali vise u kontekstu trazenja krivice i kuknjave nad sopstvenom losom sudbinom (trazenje cuvene kosmicke pravde za Srbe).
Cak i kad se na plakatima iz najboljeg perioda socijalistickog zanosa koristio motiv mitoloskog Titana koji raskida lance kapitalistickog ropstva, to je jos uvek varvarin, oslobodjeni rob, Prometej koji ce doneti slobodu i spas ugrozenog kolektiviteta. Danasnji naduveni nacionalizam kao da ponovo preuzima Barbarogenija sa pocetka ovog veka koji svojom vitalnom silom treba da osvezi usahlu evropsku udovicu. Iako tezi da opovrgne, u stvari, on samo potvrdjuje zapadnjacki stereotip o Balkancu kao melezu, amalgamiranom dvogubom bicu koje u svojoj tragicnoj ambivalenciji nikako nije u stanju da se sastavi.
Tesko je, znaci, govoriti o rasizmu kao modelu superiornog govora i ponasanja kod malih naroda. Stalna ugrozenost nalagala je jedan drugi tip govora, u sustini odbrambenog, koji idealizuje zajednicu i uvek pripisuje krivicu, agresivnost i nasilje Drugom, ostavljajuci za sebe ideal kosmicke pravednosti.
A sto se tice »Obraza« ne treba trositi reci niti tome posvecivati preteranu paznju. I to ne treba gledati van konteksta Drzave i policije. Preruseni marginalci, koji ce, ako im se to naredi, da obuku policijske ili vojne uniforme, mantije ili nesto trece, vec prema nalogu i odredjenoj situaciji, voleli bi da ih bar neko pomene ili nesto napise o njima. Necemo im proizvoditi publicitet, ostavicemo to njihovim mocnim mentorima koji to rade u poznatom prostackom maniru koji je, nazalost, jos uvek omiljen kod odredjene vrste publike.

Dragan Miskovic    



© 1996 - 2001 Republika & Yurope - Sva prava zadrzana 
Posaljite nam vas komentar