Kao da smo narod sklon invaliditetu i bolestima kostiju: hodnici Instituta za ortopedsku hirurgiju i traumatologiju »Banjica« u Beogradu uvek su prepuni, satima se ceka na pregled. Ima tu, mozda, i posledica ratnih stradanja, ali od primarijusa dr Ljubomira Georgijevica, vrsioca duznosti direktora ove ustanove i v. d. predsednika Srpskog lekarskog drustva saznajemo (za utehu!) da danas u svetu oko 27 miliona ljudi hoda sa vestackim kukom. Prava epidemija, dakle. Kod nas se ne zna njihov broj, ali je poznato da trenutno na ovo vazno pomagalo ceka 5000 ljudi. Zapravo, ceka sponzora ili donatora (ako ga uopste nadje) koji ce odredjenu sumu maraka (oko 3000) uplatiti na racun bolnice...
Istina, moze bolesnik i sam da uplati novac za vestacki kuk, ali mora da potpise da nece traziti nadoknadu od socijalnog koje nije spremno da kupuje za bolesnike razna pomagala. A nekada je bilo spremno... Steta sto nema statistike o ljudima kojima je »o trosku socijalnog« pre vise godina ugradjen vestacki kuk (i uradjeno jos mnogo sta, cak i estetska operacija).
»A nema (dovoljno precizne) statistike ni o odlivanju zdravstvenog dinara u necije dzepove« – kaze dr Georgijevic. »Zna se cije. Doslovno smo ogoljeni necijom (zna se cijom) krivicom i sada je nasa bolnica, jedina ovog profila i opsega na Balkanu, prinudjena da odlaze mnoge komplikovane operacije koje smo profesionalno odavno savladali, izmedju ostalog i zato sto su instrumenti neophodni za ovu svrhu zastareli. A razne anomalije na kuku kod nas su ceste, stavise, nase podrucje je u pogledu ovog urodjenog deformiteta endemsko. Mi ovde operisemo oko 350 dece godisnje. Lecenje anomalije je neophodno u prva tri meseca zivota, jer kasnije se mogu razviti problemi veci od samo iscasenja kuka«.
Endemsko podrucje anomalija na kuku: zasto, ima li objasnjenja?
»Nije u pitanju cela zemlja, nego uglavnom zetska i crnotravska regija. Razlozi leze u nasledjenim osobinama na koje mozemo da uticemo zdravstvenim obrazovanjem. I lecenjem od najmanjih nogu. Ali nama je ranija vlast samo naredjivala da lecimo ljude, da im damo ovo ili ono, pri cemu naredjivace nije zanimalo da li imamo potrebne lekove. To je bila velika drustvena i politicka anomalija koja je ostavila prazne kase: zdravstveni dinar pokraden, privreda ne radi, lekari i medicinsko osoblje s bednim platama i... drvlje i kamenje na njihovu korupciju!«
Korupciju svakako treba osuditi... dodje mu to kao ucena za zdravlje, cak za zivot i ogresenje o tako cesto spominjanu Hipokratovu zakletvu. Medjutim, kod nas se uopste ne zna da u originalu te zakletve postoji i pasus koji kaze da lekar treba da bude najbolje nagradjen, »da bi o svacijem najmanjem problemu razmisljao kao o svom najvecem«. Kod nas je od samog pocetka takozvane nove (Titove) Jugoslavije taj pasus jednostavno izbacen!
»Tako je, po Titu, ostalo do danas... pitajte lekare da li znaju za taj deo Hipokratove zakletve!« – kaze doktor Georgijevic, i autor ovog teksta je sproveo malu, nezvanicnu anketu koja je pokazala da vecina pojma nema!