Broj 252-253

Preispitivanja

 (Ne)ugodno

»Ludilo udvoje« igrano je 16. decembra u Sremskoj Mitrovici

Na dva razlicita nacina docekano je Pozoriste Ogledalo u Sremskoj Mitrovici: pustim i polumracnim gradskim ulicama i u toplom i osvetljenom pozoristu »Dobrica Milutinovic«, sa domacim kolacima u glumackoj garderobi. Na predstavi »Ludilo udvoje« ulaz je bio besplatan, kao poklon Ljubivoja Tadica »borcima za slobodu«; predstava je dodatno promovisana na jednoj od lokalnih radio-stanica i na televiziji Tadicevim intervjuima.
Mitrovacko pozoriste je nedavno ostalo i bez poslednjeg profesionalnog glumca, ali je prethodnih godina negovana navika dolazenja na predstave, trudom da se odrzi intenzitet desavanja u pozoristu. Tako da se u publici ovog puta, pored intelektualne elite, naslo i dosta mladih gledalaca, dovoljno da svi zajedno ugodno popune »Dobricu«. U skladu sa tim i reakcija publike tokom »Ludila« bila je »ugodna«: odrazavala je zainteresovanost za ono sto se odvija na sceni, pre nego istinsko razumevanje, i postovanje tradicije da se umetnici nakon predstave nagrade aplauzom.
Sama predstava je, tokom petnaestak izvodjenja od premijere, pretrpela metamorfozu tako da je igranje u Sremskoj Mitrovici naginjalo docaravanju glumackim sredstvima ludila kao univerzalnog stanja duha (i tela) na racun potcrtavanja slicnosti sa onim sto se desavalo u Jugoslaviji poslednjih godina, sto moze biti dobar put ka stvaranju narocite umetnicke vrednosti »Ludila udvoje«. Zato je intrigantno bilo cuti utiske nakon odgledane predstave nekog od »posvecenih« ljudi koji se bave pozoristem. Dragan Jovicic, reditelj, rekao je: »Predstava je, posto znam taj tekst, vrlo lucidno resena po pitanju prostora i potcrtavanja konteksta, i glumacki je uradjena dobro. Mozda je kontinuitet mogao da se razbije nekim stimungom posto je Jonesko naporan za pracenje. Reakcija publike je bila dobra, veceras je u sali bilo ljudi koji znaju ovaj tekst, cak je bilo pokusaja da se ovde nesto radi oko toga«. Vladislava Munic je akademski slikar i upravnica pozorista: »Dopala mi se jednostavnost i konkretnost predstave, jasna aluzija koju nudi gledaocu. Mislim da je publika malo vec i zaboravila sve sto je sad ponovo gledala i podsecanje joj je tesko palo«.

Srdjan Popovic   



© 1996 - 2001 Republika & Yurope - Sva prava zadrzana 
Posaljite nam vas komentar