"Republika"

	Broj 252-253

*'umor u glavi* Inverzija naklonosti Srpska izborna prica okoncana je onako kako se i ocekivalo. Srbi su orno i listom glasali za DOS. Kao sto su, pre desetak godina, orno i jatimice glasali za stranku Slobe–Slobode. Izmedju pobednika i porazenih u Srbiji ima slicnosti vise nego sto se misli. Njih povezuje zakon spojenih sudova, zakon naprasnih naklonosti i naprasne i naprasite antipatije. »Tko bi doli sad je gori, a tko gori doli nestaje.« Stari stihovi koji su najsazetiji opis septembarsko-decembarskog sunovrata Slobodana Milosevica. Masovna inverzija naklonosti ipak ne govori o masovnom »opasuljivanju« glasaca vec o njihovom pretrcavanju na pobednicku stranu. »Sve sliva se u nas levak«, govorio je nekad Slobodan Milosevic. Nije shvatio da se pesak njegovih glasova prelio u drugi levak i da je neka ruka obrnula pescanik. Istrazivanja javnog mnenja i rezultati izbora pokazuju samo struje na povrsini reke. Podvodne struje i virove ne uocavaju i ne prikazuju. A u njima se, kao sto kazu narodna predanja, stane raznorazna cudovista i nemani. Nepredvidljivi i za istrazivace javnog mnenja nevidljivi uspon Arkanove stranke pokazuje da neke pesme u Srbiji nisu dopevane i da se pevacima nisu ogadile. Nikad ne mozete znati ispod kog ce se kamena i brloga izleci »zmijsko jaje« o kojem govori istoimeni Bergmanov film. Seselj i Milosevic su izgubili, ali samo kao horovodje. Naci-pesma jos je na srpskim glasnicama. Valja shvatiti da glasaci Stranke srpskog jedinstva nisu nacosi–nostalgicari vec glasaci perverznog shvatanja Promene, glasaci koji su Promenu shvatili kao promenu glavnog izvodjaca radova a ne kao promenu glavnog Plana. Pitanje je i koliki je broj glasaca samog DOS-a na isti nacin shvatio ideju Promene. Vreme ce to pokazati. Uloga kape–beretke u srpskoj revoluciji Napred nasi, crvenoberetkasi! Vi ste patrioti troprstasi! Citam knjigu Bujosevica i Radovanovica o 5. oktobru. Kicerajka pisana kao scenario za televizijsku seriju koja ce, nema sumnje, uskoro biti snimljena. Nijedna vlast ne moze bez kica, pa ni demokratska. Kic je najkraci put do srca glasaca. Po knjizi ispada da je jedini los momak u Srbiji bio Slobodan Milosevic. On je u ovoj zemlji odavno bio suvisan, samo se niko nije setio da mu to kaze. Svi koji su ga okruzivali i opsluzivali – policajci, specijalci, majstori terora i torture i generalske kreature – bili su demokrati u srcu i jedva su cekali da se stave na stranu naroda i demokratije. Cak i »crvene beretke« za koje smo mislili da predstavljaju tamnu stranu srpskog meseca. U stvari, knjiga je, svojim najgolicavijim detaljima, prava slavopojka »crvenim beretkama« iliti »momcima iz Brazila«, »prekaljenim na mnogim ratistima«, »momcima koji su godinama gledali smrti u oci, u Hrvatskoj, Bosni, na Kosovu«. »Da su nas ovi tukli davno bismo se razbezali!« – s divljenjem govori jedan promenjenas. Da crvenoberetkasi nisu pokazali da su potajni troprstasi, da nisu pripretili Milosevicevim generalima, narodna volja bi otisla u vrazju mater. Ganutljiv je, do uganuca trepavica, opis susreta vodje »crvenih beretki« s misterioznim imenom Degija i »dva pistolja na grudima« i »poslovodje revolucije« Zorana Djindjica. Dzentlmenski sporazum u »tajanstvenoj« Gepratovoj ulici, sa kratkim replikama – »Dajes rec?«, »Dajem rec!« – bice svakako poslastica za glumce u buducoj seriji (a sigurno i u filmskoj koprodukciji sa stranim glumcima). Tako se to radi medju pravim Srbima koji su uvek, ako su pravi, ljudi od velike forme i formata, i kao filosofi i kao terminatori. Opopljavanje skola Slusam na radiju ministra vera u saveznoj vladi kako se gorljivo zalaze za uvodjenje veronauke u skolske ucionice. Zvuci crkvenog pojanja mesace se sa zvucima rok-muzike i bice to zabavan tonski galimatijas. Tesko je biti protiv uvodjenja bilo koje nauke u skolske programe, ali sa »veronaukom« stvari stoje malo drugacije. Kovanica »veronauka« pociva na jezickoj podvali ciji je izvor u sinonimskoj dvosmislici. Ova kovanica je, ako slusamo savremena znacenja reci, cisti contradictio in adjecto – »vera« i »nauka« nikako ne idu zajedno. Ali, ovde nije rec ni o kakvoj nauci, cak ni nauci o veri i religioznosti. Rec je o naukovanju, utuvljivanju vere u glave ucenika. Sto bi u vreme Interneta bilo anahronicno nasilje. Neka popovi organizuju kurseve ove »nauke« po crkvama (kojih ce uskoro biti maltene isto toliko koliko i osnovnih skola), pa ce deca moci da biraju da li ce slobodno vreme trositi na pohadjanje skola tenisa, karatea, Windousa 5 ili Novog zaveta. *Miodrag Stanisavljevic*

Posaljite nam vas komentar