Broj 252-253

Dogadjanja

Razvoj u proslost

Najbolje sto se Jugoslaviji moze dogoditi za deset godina je
da dostigne vlastiti nivo iz 1989.

Poslednjih dana drugog milenijuma Skupstina SRJ usvojila je savezni budzet za 2001. godinu i taj prvi finansijski akt postmilosevicevske Jugoslavije potvrdio je prognozu ekonomskih strucnjaka o razvojnom putu nase zemlje u proslost. Budzet za ovu godinu iznosi 45,874 milijarde dinara, u apsolutnom iznosu je dvostruko veci nego lanjski, a u realnom (1,5 milijardi DEM) manji je za 15 odsto. Savezna administracija ce toliki kolac moci da uzme od bruto drustvenog proizvoda (BDP) ukoliko se ostvari njen plan o realnom rastu BDP od 10 odsto. Sa tolikim rastom BDP, a prema proceni CES Mekona (Centar za ekonomska istrazivanja), SRJ bi se ove godine vratila na nivo iz 1998. Ukoliko bi 2005. godine rast BDP iznosio 6 odsto, Jugoslavija bi dostigla vlastiti nivo razvoja iz 1995. a tek za deceniju sustigla bi sebe u davno proslo vreme (1989) kada je vlada Ante Markovica zapocela tranziciju. Ovaj scenario CES Mekona o razvoju unazad, a pod nazivom Ekonomska politika u 2001. (autori Dijana Dragutinovic, Stojan Stamenkovic, Milojko Arsic i Bosko Zivkovic), radjen je u sklopu projekta »Oporavak i tranzicija privrede SRJ« (grupe strucnjaka na celu sa Dragoslavom Avramovicem i Pavlom Petrovicem). Procena CES Mekona je da ce prve tri godine ovog veka biti tranzicione, a rast BDP ce u 2003. biti redukovan na 5 odsto jer ce se »iscrpsti mogucnosti zatecenih kapaciteta da obezbede rast proizvodnje«. U naredne dve godine predvidja se rast BDP od po 6 odsto i ovaj centar ih oznacava kao »razvojni period«.

Nista bez kredita

Da bi kompenzovala pola decenije propasti pod Milosevicem, SRJ racuna da dobije i pozajmi od inostranstva gotovo ceo jednogodisnji BDP. Ove godine on bi trebalo da iznosi oko 13 milijardi dolara, a prema proceni CES Mekona Jugoslaviji u prvih pet godina ovog veka treba 12,3 milijarde stranog kapitala. Strucnjaci ovog centra cak oznacavaju strani kapital kao osnovu programa za oporavak Jugoslavije. Inace, strane pare u pomenutom iznosu su, prema obecanjima i vec potpisanim ugovorima, ono na sta nasa zemlja realno moze da racuna. A prema prognozi CES Mekona treba ocekivati 6 milijardi dolara komercijalnog (investicionog) kapitala, 3,8 milijardi dolara kredita i 2,5 milijardi dolara od donacija. Mada bi polovinu deviznog paketa cinio investicioni kapital, od tih 6 milijardi dolara SRJ ove godine moze da racuna samo na 750 miliona dolara. Ova procena Centra je realna s obzirom na prezaduzenost zemlje i cinjenicu da ce vec ove godine morati da pocne redovnu otplatu starih dugova inostranstvu. U paketu stranih para ove godine bi zapravo najvise trebalo da bude donatorskih, oko 900 miliona dolara, od cega bi, prema racunici Centra, za sanaciju elektroprivrede bilo odvojeno 300 miliona, za zdravstvo 200, a za drzavne budzete 400 miliona dolara.

Posle deset godina ignorisanja dugova inostranstvu (narasli su na 13,3 milijarde dolara), SRJ ce ove godine poceti otplatu, prema proceni Centra, 328 miliona dolara, rata u 2003. bi trebalo da iznosi 463 miliona, a u 2005. godini 998 miliona dolara. Osim od stranih kreditora, deo novca za otplatu anuiteta SRJ bi obezbedila zaradom u medjunarodnoj robnoj razmeni. Ove godine bi, prema racunici Centra, izvoz roba i usluga iznosio 2,97 milijardi dolara, uvoz 5,24 milijarde, dok bi deficit bio 2,27 milijardi dolara. Plan je da se narednih godina robna razmena povecava a deficit smanjuje, tako da bi 2005. izvoz iznosio 4,92 milijarde dolara a uvoz 7,10 milijardi, sto bi stvorilo manjak od 2,18 milijardi dolara, podnosljiv za zemlju koja krece u ubrzani razvoj ka pocetku 90-ih.

Privid o rastu standarda

Brz rast investicija i licne potrosnje, iako naizgled protivrecni ciljevi, prema planu CES Mekona trebalo bi da budu podredjeni kompletnoj ekonomiji koju ce SRJ voditi. Prosle godine je udeo investicija u osnovne fondove, a prema BDP, iznosio 12 odsto, dok u naredne tri godine njihov realan rast treba da bude po 28 odsto. Udeo licne potrosnje istovremeno bi se povecao sa lanjskih 79 na 82 odsto, s tim sto bi ove godine to iznosilo 86 odsto BDP. Na kraju pete godine ovog veka udeo licne potrosnje u BDP pao bi na proslogodisnji nivo. Autori ovog projekta visokih troskova navode da »ekspanzija investicija treba da nas izvuce iz decenijskog perioda podinvestiranja u kojem su ulaganja u osnovne fondove bila manja od amortizacije i zemlja je prezivljavala na eroziji kapitala«. Sto se skoka licne potrosnje tice, smatraju da je nuzan pre svega sa aspekta humanosti, »buduci da se 35 odsto stanovnistva nalazi ispod linije siromastva«. Njihov pristup ovoj projekciji obelezen je i tvrdnjom da »ukoliko ne bi doslo do opipljivog povecanja standarda, politicke promene bi mogle biti kompromitovane. Inace, prema proceni CES Mekona, plate bi ove godine trebalo da se povecaju na 150 do 170 maraka, sto je prema decembarskih 110 DEM skroman ali realan rast. Predizborno obecanje DOS-a o prosecnoj zaradi u prvoj godini nove vlasti od 250 maraka jos nije, doduse, osporio nijedan lider iz ove koalicije, ali prezaduzena zemlja u bankrotu tesko da ce moci da navuce pare za tolike plate. Uostalom, njihov decembarski rast je prvenstveno rezultat pada marke u odnosu na cene. Marka zaledjena u oktobru prosle godine na 30 dinara od tada zapravo pojeftinjuje uporedo sa rastom cena roba i usluga. Realan rast standarda se delom zbog toga ne moze meriti istim arsinom kao povecanje plata preracunatih u marke. A delom zato sto ce »vladavina prava« naterati gradjane da urednije izmiruju obaveze za struju, grejanje itd. pa ce im od 150170 maraka plate malo ostati za realno povecanje zivotnog standarda.

Zoja Jovanov   



© 1996 - 2001 Republika & Yurope - Sva prava zadrzana 
Posaljite nam vas komentar