Jedan od prvih zakona koje ce izmeniti, kao sto je u izbornoj kampanji i obecavala, tadasnja opozicija a sadasnja vlast, bice zloglasni Zakon o univerzitetu iz 1998. godine. Nacrt novog zakona je vec pripremljen, o cemu je 8. januara ove godine najvise rukovodioce Beogradskog univerziteta, kao najveceg i najstarijeg, izvestio vrsilac duznosti ministra za vise i visoko obrazovanje profesor Gaso Knezevic. Kada se nacrt zakona usaglasi predvidjeno je da se vodi i javna rasprava.

Nakon prvog predstavljanja novog i kako su svi saglasni nacrta samo privremenog zakona rasprave su krenule na dva koloseka. Na jednom su se nasli oni koji trenutno vrse vlast na visokoskolskim ustanovama i koji se u interregnumu suocavaju sa sasvim konkretnim problemima, a na drugom oni koji bi da se prvo dogovore nacela i ciljevi na kojima ce se zasnivati buduca zakonska resenja.
Zavisno od toga se i diskutovalo kako na prvom sastanku kojim je predsedavala vrsilac duznosti rektora BU Marija Bogdanovic, tako i na drugom sastanku koji je odrzan 24. januara kada je rektorka predsedavanje prepustila predsedniku Saveta profesoru Risti Trajkovicu i profesoru Milicu Milovanovicu. Jedan deo ucesnika u razgovorima izrazio je i nezadovoljstvo zbog toga sto je posle prvobitno konstituisane Komisije za izradu zakona, koju je imenovao Savet univerziteta, formirana druga u okviru Ministarstva za vise i visoko obrazovanje. Rasprava o novom zakonu o univerzitetu je u svakom slucaju pokrenuta, a zapoceta rasprava o novom zakonskom aktu pokazuje da ovdasnji univerzitet ne namerava da napusti svoju kriticku poziciju u odnosu na svaku vlast, pa ni u odnosu na ovu u cijem je postavljenju i sam ucestvovao.

Zastita univerziteta

Po Knezevicevom misljenju, koje je izlozio na sastanku 8. januara, ovaj nacrt jeste »znak pustanja dizgina iz drzavnih ruku«, a sam univerzitet je »zasticen koliko i biracko mesto«. Govoreci o nizu novina koje ovaj nacrt predvidja, Knezevic je posebno naglasio spremnost resora da se u cilju kvaliteta visokog obrazovanja uspostave jasni kriterijumi koje ce, da bi i dalje opstali, prema novom zakonu, morati da zadovolje i brojni privatni univerziteti u Republici. U cilju kontrole kvaliteta i rada na svim fakultetima, kako drzavnim tako i privatnim, predvidjeno je formiranje posebnog tela koje bi se zvalo »Republicki savet za akreditaciju«.
Novi zakon predvidja i »povratak« nekih naucnih instituta u okrilje Univerziteta, ali kako je ovom prilikom receno tu bi tek trebalo uspostaviti kriterijume, sto znaci da se ne predvidja povratak svih koje je Milosevicev zakon »proterao«. Govoreci o upravljanju univerzitetom i fakultetima, po Knezevicevim recima, drzava bi zadrzala samo upravni nadzor, dok bi univerziteti i fakulteti samostalno birali rukovodstva.
Prema diskusiji koja je potom usledila moglo bi se zakljuciti da ce sastavljaci imati jos mnogo posla pre nego se dobije nacrt zakona spreman za javnu raspravu i predlozi Skupstini, a mnogi ucesnici u raspravi naglasili su kako su predvidjeni rokovi prekratki, sto moze uciniti da se brzopleto usvoje neka resenja i ne rese neka bitna pitanja za visoko obrazovanje.
Pre svih konkretnih primedbi na pojedina resenja predvidjena nacrtom, vecina ucesnika u raspravi zalozila se za pisanje jednog uvodnog dela u kojem bi se utvrdila nacela i ciljevi te obezbedila puna autonomija univerziteta, ne samo u odnosu na centre politicke, vec i centre ekonomske moci, a profesor Dobrosav Mitrovic je postavio pitanje »ima li univerzitet snage da sam sebe procisti«.
Nebojsa Popov je naglasio da pre svega treba omoguciti obnovu akademskih sloboda, te kao glavnu temu za raspravu istakao razgovore o udelu univerziteta u uspostavljanju prethodnog rezima. Ministrovu metaforu »o popustanju dizgina« shvatio je kao »omasku«, ali »o kojoj treba voditi racuna«. On se zalozio da se, posto se radi o zakonu o drzavnim univerzitetima, jasno odredi veza izmedju drzave i univerziteta, a kao clan Saveta BU konstatovao je kako »Savet do sada nije obavestavan o toku rasprave o nacrtu« te zakljucio da mu se to zaobilazenje »ne dopada«. Predvidjene rokove o kojima je ministar govorio Popov je ocenio kao frustrirajuce i naglasio da on na tu frustraciju ne pristaje, pa stoga zahteva da se prvo zavrsi nacelna debata, pa da se tek onda razgovara o rokovima.

Clanovi univerzitetskog dela poslednjeg Saveta BU odlucili su da nastave rad i da o svom radu u prethodnih nekoliko godina, kao i u periodu od oktobra do usvajanja novog zakona o univerzitetu, sacine pisani dokument. Pored sadasnjih, pozvace i clanove nekadasnjih Saveta, kao i predstavnike Udruzenja profesora i istrazivaca, te predstavnike Alternativne akademske obrazovne mreze sa kojima su u prethodnoj deceniji vodili borbu za autonomiju univerziteta, zakljuceno je na sastanku Saveta koji je odrzan 24. januara ove godine u rektoratu BU.
»Mi kao clanovi Saveta moramo iza sebe ostaviti pisani materijal o tome, kao i o sukrivici univerziteta za ono sto nam se desilo u prethodnom periodu. Od 1990. godine do danas ogroman broj ljudi sa univerziteta, kao uostalom i iz Srpske akademije nauka i umetnosti i Srpske pravoslavne crkve ucestvovao je u uspostavljanju i trajanju prethodnog rezima«, rekao je tim povodom Darko Ivanovic, profesor Farmaceutskog fakulteta BU i clan Saveta.

Partnerski odnos

Naravno, svi su saglasni da se univerzitet mora osloboditi najgoreg od svih dosadasnjih zakona, a to je onaj koji je usvojen u maju 1998. godine, ali jedan deo akademske javnosti smatra da bi nova demokratska vlast morala Univerzitet da smatra partnerom u »promenama koje tek slede«. Trazeci od novih vlasti partnerski odnos, aktivirali su se i clanovi univerzitetskog dela Saveta, cije je postojanje, upravo zbog »nekooperativnosti«, ukinula prethodna vlast oktroisanim zakonom. U poslednjih mesec dana odrzali su tri sastanka i odlucni su da nastave rad, shodno zakljuccima koje su usvojili na sastanku 18. januara.

Pozdravljajuci predlog i spremnost Ministarstva da se poostre kriterijumi i da se zavede red u oblasti visokog obrazovanja na privatnim visokoskolskim ustanovama, vrsilac duznosti dekana Elektrotehnickog fakulteta BU profesor Borivoje Lazic je rekao: »Ovde je drzava zakonom sprecavala organizatore ulicnih igara na srecu, poznatijih kao sibicarenje, a ono sto bi se moglo nazvati sibicarenjem u oblasti obrazovanja, sto je otvoreno receno predstavljala velika vecina tih ‘privatnih’ univerziteta nicim nije sprecavano«.

Autonomija – pretpostavka reforme

»Ne samo resenja nego i primena zakona zavise od karaktera drzave«, rekao je profesor Ekonomskog fakulteta Milic Milovanovic i istakao da se jedan isti zakon moze razlicito primeniti. On je naglasio da pristup koji bi se zasnivao na poverenju u vlast ne smatra dobrim, te da prvo treba utvrditi nacela i principe, za sta je naglasio da ne vidi dovoljno spremnosti.
»Ovaj zakon je pisan na isti nacin kao sto su pisani i zakoni u prethodnoj drzavi. Ministar je iskljucio univerzitetsku komisiju i formirao svoju, te u tom smislu nema sustinske promene«, zakljucio je profesor Milovanovic koji je od strane Saveta bio imenovan za clana Komisije za izradu zakona.
Vrsilac duznosti dekana na Fakultetu politickih nauka profesor Vukasin Pavlovic je izrazio slaganje sa idejom da se sacuva institucija Saveta. »Mislim da autonomiju univerziteta nimalo nece ugroziti Savet, tim pre sto u njemu treba da sede predstavnici drustva, a bez pomoci drustva tesko mozemo sami sebe promeniti.« On je naglasio da univerzitet treba da sa drzavom utvrdi odnos koji ce garantovati autonomiju, dok bi prihvatanjem partnerskog odnosa univerzitet pokazao »visok stepen zrelosti«.
Vrsilac duznosti rektora BU profesor Marija Bogdanovic naglasila je da ce sve primedbe Komisija uzeti u obzir, da nema razloga za nesporazume, te da su nacelne diskusije mogle zapoceti vec pre tri i po meseca.
Profesor Veljko Georgijevic sa Gradjevinskog fakulteta i jedan od clanova Komisije koja je radila na izradi nacrta zakona rekao je da je do sada univerzitet nesumnjivo pokazao sta hoce i sta nece, te da »sadasnja vlast ima obavezu da nam vrati autonomiju«, a to se u ovom trenutku, po njegovom misljenju, mora uciniti jednim »prelaznim zakonom« kakav je ponudjen i koji nije reformski. Za reformski zakon je potrebna jedna ozbiljna analiza i sinteza, sto je dugotrajan proces, za sta sada nije bilo vremena i sto ce se raditi kasnije.
Profesor Milan Dabovic iz Instituta za hemiju i tehnologiju pozvao je kolege da se brzo dogovore, da se u najskorijem roku prikupe sve primedbe sa fakulteta o novom zakonu kako im se ne bi desilo da se u Skupstini izglasa zakon bez ucesca univerziteta.
Na ovom sastanku dogovoren je nastavak rasprave.

Postovati svetske standarde

Odnos drzave i univerziteta, ekonomski problemi i autonomija univerziteta, te problem konstituisanja republickog saveta za akreditaciju, bile su teme kojima je u nastavku aktivnosti u pripremi novog zakona o univerzitetu bio posvecen sastanak clanova Saveta BU, u petak 26. januara ove godine, a sa uvodnim referatima Nebojse Popova, profesora Milica Milovanovica i profesorke Dragane Kandic Dulic. Zakljucci sa ovog sastanka bice definisani kroz konkretne sugestije vezane za clanove predlozenog zakona i dostavljene Komisiji za izradu zakona. Dogovoreno je da Savet nastavi rad i da razmotri vazno pitanje odnosa istrazivanja i nastave.
»Svi mi se deklarisemo da smo za autonomiju univerziteta, ali jos nema jasne definicije sta bi to bila autonomija. Treba pomiriti te suprotnosti. Pitanje autonomije je neodvojivo i od ekonomskih problema«, naglasio je na pocetku svog izlaganja profesor Milic Milovanovic. On je naglasio da je pitanje transparentnosti vlasnistva izuzetno vazno pitanje, podsecajuci na iskustvo samoupravnog perioda kada je imovina bila svacija i nicija i na sve posledice koje je to proizvelo u svim segmentima drustva, pa i na univerzitetu. Po njegovom misljenju, najslabija tacka ponudjenog predloga zakona upravo je pitanje autonomije u sferi ekonomskih odnosa. Autonomija ne podrazumeva samo prava vec i obaveze, i u tom smislu buduci zakon mora, osim ekonomskih prava koje fakulteti ostvaruju u odnosu sa drzavom, jasno propisati i njihove obaveze, a to ponudjenim predlogom nije ucinjeno. Osim toga, trebalo bi napraviti takav sistem koji stvara najmanje gubitke, te ograniciti vrlo velika finansijska ovlascenja koja predlozeni nacrt zakona daje dekanima fakulteta, sto bi moglo voditi u korupciju. Pored toga, profesor Milovanovic je naglasio da se u novi zakon mora ugraditi i mehanizam kontrole koju bi poreski obveznici kao direktni finansijeri drzavnih univerziteta morali da ostvaruju u demokratskom drustvu. »Ne moze korisnicka strana (drzava, univerzitet) da pravi racun bez saglasnosti i kontrole principala. On vrsi kontrolu u okviru politickog procesa (glasanjem za odredjene partije), ali i putem vanpartijskih institucija«, zakljucio je profesor.
Govoreci o odnosu drzave i univerziteta, a u vezi sa nacelima i principima kojima se rukovodio predlozeni nacrt, profesorka Dragana Kandic Dulic je ocenila da je ovaj zakon neuporedivo bolji ne samo od akta iz 1998. vec i od onog iz 1992. sa izmenama i dopunama ugradjenim 1993. godine.
Predlagac ovog nacrta, po njenoj oceni, rukovodio se dalekoseznom autonomijom obrazovanja u odnosu na drzavu, zakonskom garancijom akademskih sloboda i uvodjenjem novih principa finansijske racionalnosti. Njegove mane ona vidi u tome sto ne predvidja neke bitne pomake u razvoju visokog obrazovanja, niti nagovestava u kom smeru bi se oni kretali, kao ni kojim bi se kriterijumima rukovodila Rektorska konferencija i Republicki savet za akreditaciju kada budu davali prednost nekim oblastima obrazovanja, kao sto se ne vidi koje je mesto dodelio naucno-istrazivackom segmentu i funkcionalizaciji znanja. Kao svoju cetvrtu tacku primedbi na ponudjeni nacrt u ovoj oblasti, profesorka Dragana Kandic Dulic pita »zasto eksplicitno ne govori o diverzifikaciji programa obrazovanja, adaptibilnosti strukture obrazovanja, koje imaju za posledicu znacajne pomake u rasporedjivanju studenata, nastavnog kadra, finansijskih i materijalnih resursa visokoskolskih institucija«. Ona smatra da je moguce da ove ciljeve tek treba sagledati i da tek treba da »nadju mesta u novom, jos savremenijem i, po svoj prilici, jos radikalnijem zakonu o univerzitetu, koji cemo pripremiti brizljivo, sa novim uvidima i iskustvima«.
Posebnu paznju ona je posvetila predvidjenom konstituisanju Republickog saveta za akreditaciju, kao potpunoj novini u predlozenom aktu, sto je i na samoj sednici izazvalo najvise paznje.
Podsecajuci da takve institucije vec postoje u razvijenim zemljama, te da su neke poput SAD poverile posebno specijalizovanim institucijama, za buduci, ovdasnji zakon o visokom skolstvu ona predlaze da mora, definisuci ovakvo telo jasno oznaciti delokrug njegovih poslova. Analizirajuci predlozeno, zakljucuje kako je ovaj »zakon prelaznog karaktera, jer je prilagodjen onome sto su nase stvarne mogucnosti kao i zateceno stanje na univerzitetima u Republici, on nije standardizovan Bolonjskoj deklaraciji, ali predstavlja poboljsanje i u ovim segmentima s obzirom na rast i diverzifikaciju visokog obrazovanja, u koje su ukljuceni i drzavni i privatni univerziteti«.
Profesor Fakulteta organizacionih nauka Milutin Cupic smatra da predvidjena struktura Republickog saveta za akreditaciju od 15 clanova, razlicitih struka, stvara mogucnosti za strahovitu kontrolu drzave nad univerzitetom i, s druge strane, stvara jedno izuzetno nekompetentno telo. Po njemu, takva tela ne bi trebalo da budu »pod kapom univerziteta«, vec potpuno nezavisna, odnosno nevladine organizacije, kao sto je to na primer u SAD.
U ovu diskusiju ukljucila se vecina clanova Saveta i svi su bili saglasni da je neophodno unaprediti proveru kvaliteta, te da u drustvu postoji potencijal za formiranje takvih tela, ali da treba utvrditi jasna pravila kontrole, kao i da se mora omoguciti dvostepenost takvih procena.
Profesor Jeremic sa Fakulteta za fizicku hemiju naglasio je da u oblasti prirodnih nauka postoje jasno utvrdjeni standardi kvaliteta koji se primenjuju u svetu, te da je dovoljno samo te kriterijume primeniti i kod nas. Po njegovoj oceni, jedini nacin da se ovaj posao zavrsi kvalitetno jeste da se i kod nas prihvate norme medjunarodne zajednice.
»Osnovni problem kod nas je, a tome smo svi svedoci, drastican pad kvaliteta nastave. To se mora zakonom odrediti i stoga nuzno moramo imati takvu komisiju koja ce procenjivati kvalitet«, rekao je profesor Nikola Tucic sa Bioloskog fakulteta, ali je naglasio da se mozda previse hoce jednim zakonom, te da bi mnoga pitanja mogla biti resena podzakonskim aktima.
»Mora se voditi racuna o konfliktima interesa« naglasio je, ukljucujuci se u razgovor o Komisiji za akreditaciju, profesor Milic Milovanovic. Po njegovoj oceni, ta komisija nece uvek moci da bude nezavisna te bi trebalo primenjujuci svetska iskustva formirati takvo telo koje ce odlucivati iskljucivo strucnim pitanjima i koje moze trajati mnogo duze, nezavisno od vlade.
Konstatujuci da je u sadasnjem predlogu zakona ovakva komisija predvidjena pre svega da bi se uspostavila kontrola privatnih univerziteta, profesor Borislav Soskic sa Sumarskog fakulteta je rekao da takve fakultete studenti sami finansiraju, te da studiraju »na sopstveni rizik« uz pitanje hoce li im neko priznavati tako stecene diplome i da li ce im one omogucavati zaposlenje, ali da smo svedoci da su se nasi studenti odlucivali i na takve vrste studija u inostranstvu. Posebno vazno pitanje za njega je da li u ovakvoj ekonomskoj situaciji fakulteti i univerziteti mogu biti autonomni, te da li se sistemski mogu obezbediti sredstva za jedan zavidan stepen finansiranja univerziteta.
Savet je odlucio da nastavi raspravu o odnosima istrazivanja i nastave, fakulteta i instituta, i da potom uputi svoje zakljucke nadleznom ministarstvu i univerzitetskoj (i siroj) javnosti.