Bojan al Pinto-Brkic

Da l’ utisak vara ili drzavotvorci jugoslovenski ne shvataju da ono sto oni dozivljavaju kao kulturnu razmenu Hag u Beogradu – Beograd u Hagu ima duboke posledice na buduci status uvele federacije i njen diplomatski imidz? Ne samo da se radi o drzavnoj obavezi na osnovu internacionalnih sporazuma, o-ho-ho starijih od lokalnih zakona, vec o manje-vise simbolicnom zapocinjanju kljucnog procesa ozdravljenja drustva. Gradjani koji su 24. septembra glasovima, a 5. oktobra uz pomoc bagera zbacili diktaturu verovatno ni u najcrnjim nocima nisu sanjali da bi Slobodan Milosevic ponovo mogao da im pravi probleme u odnosima sa medjunarodnom zajednicom. Nesto je previdjeno.
Zapad je, po ko zna koji put, pokazao da ne razume specificnost jugoslovenskih prilika. Umesto jasno utvrdjenog redosleda prava i obaveza, novim se vlastima povladjivalo – zbog neke grize savesti ili euforije, ostavimo to drugim analizama. A nove vlasti nit’ su vicne vodjenju drzave, nit’ su trijumfovale na bazi nekog ozbiljnog programa i nikada ne treba prestati preispitivati njihovu privrzenost modernim demokratskim principima, zbog osnova za sumnju koji se javljaju poslednjih meseci. Odobreni »grace period« za pocetak aktivne saradnje sa Tribunalom inicirao je zacarani krug iluzija.
Drzavotvorci su uljuljkani da izrucenje optuzenih za ratne zlocine nije vazno, pa su filtrirano uljuljkivali gradjane koji su slali sirovu povratnu poruku, kroz usta najvisih zvanicnika, da je ekstradicija bespotrebna. Pocelo je da varnici kada je postalo jasno da medjunarodna zajednica nema razumevanja za stav Beograda. Posetu glavnog tuzioca Karle del Ponte valja posmatrati u tom svetlu. Panika nastala zbog formalnog pocetka saradnje sa Tribunalom rezultat je (funda)mentalne pometnje savesti drzavotvoraca i jos kakvog-takvog uticaja svrgnutog diktatora i njegovog zavestanja.
Problem je u nacionalistickoj eliti, predvodjenoj Vojislavom Kostunicom, koja trenutno vrsi duznost drzavotvoraca, a ciji je Milosevic bio poverenik, istina los, i njihovoj dilemi da li bi sudjenje njegovoj politici – zlocinackoj u biti – zapravo bilo sudjenje njihovim idejama. Emancipacija idejnih ili tehnickih saucesnika, angazovanih u novim vlastima, veoma je komplikovan proces. Autoritarni sistem nasledjen od Milosevica vec ih je ucinio snaznim. Sada treba da ga promene da bi ih ucinio mudrim. Odbijanje nuznog sledeceg koraka znaci da ne shvataju da je ulog suvise veliki spram eventualnog dobitka, cak i licnog, za autokratu.