Da li se u medijima, pogotovo onima pod drzavnom kontrolom, promenilo nesto posle 5. oktobra? Postoje pozitivni znaci koji su istovremeno praceni zbunjenoscu. Gradjani su u svakom slucaju bolje informisani o tekucim dogadjajima i to je kapital koji treba i cuvati i umnozavati. U tom pogledu informativni program RTS-a, YU-infa, Studija B ne mogu se uporediti sa praksom za vreme Milosevicevog rezima. Isto se odnosi i na Tanjug i Borbu. Nema vise onih grubih manipulacija i presnih lazi, nestaje jezik mrznje kao svakodnevna pojava. Svima je laknulo. Ali, to ne znaci da svega onoga cega je bilo u velikim kolicinama nema u malim ili da je sa nekih ekrana potpuno nestalo. Jezik nacionalizma postao je suptilniji (osim na TV Palma), ali mu je inspiracija stara: zagovara interes politickog vrha. To narocito dolazi do izrazaja u temama koje se ticu odnosa Srbije i Crne Gore. U slucaju RTS-a, u emisiji povodom doceka pravoslavne (»srpske«) Nove godine, radilo se o direktnom saucesnistvu u najprimitivnijem i najreakcionarnijem gledanju na federaciju, kroz igru i pesmu koja nam je najzad i presela.
Mora se, medjutim, priznati da novinarima nije lako u situaciji kada se i nezavisni ekonomisti dele na »srpske« i »crnogorske« sto dijalog medju njima cini sve tezim.

Ocekivanja umesto akcije

Drzavni mediji su i dalje prenosioci drzavne politike, ali se ne moze reci da oni taj teret sada nose cutke. Sredinom januara NUNS je uputio apel politickoj javnosti da se uzdrzi od uplitanja u uredjivacku politiku medija. NUNS je tada upozorio da DOS nije ostvario svoja predizborna obecanja o slobodi medija, na sta ukazuje nacin na koji su osnivani upravni odbori Tanjuga, Borbe, YU-infa i RTS-a. Uoceno je da se odnosi u DOS-u preslikavaju na upravljanje, pa i uredjivacku politiku tih medija. Apel NUNS-a koji je pledirao za to da mediji postanu civilni servis kontrolisan od predstavnika organizovane drustvene javnosti potpisali su NUNS, ANEM, Spektar, Glas javnosti, Danas, Vreme, NIN, Republika, Beta, Fonet, Medija centar, VIN, sindikat Nezavisnost i nevladine organizacije Otpor, Gradjanske inicijative, Fond za humanitarno pravo, Evropski pokret, Fondacija za mir i resavanje kriza. Medjutim, ovaj apel ne prate nikakve aktivnosti radi postizanja dogovora sa vlastima o strateskim pitanjima medija. Postavlja se pitanje da li novinari i njihovo udruzenje imaju snagu i volju da se prema vlastima postave kao partner u pregovorima. Zar nije bolje biti partner–pregovarac, nego partner–poslusnik? I nije u pitanju samo sloboda i nezavisnost novinara. Radi se o trzistu u novim uslovima. Kako ce se vlast odnositi u uslovima velike konkurencije, da li ce mediji imati neke pogodnosti da ne bi propali materijalno i moralno-profesionalno? Iz odsustva novinarske akcije moze se zakljuciti da se jos odrzava filozofija prema kojoj se svako najbolje snalazi kad je sam. Ako se tako nastavi, novinari nece biti ni opozicija DOS-u, a nekmoli partner u pregovorima.
Uprkos svemu, u RTS-u, a poslednjih dana i u Tanjugu, vise ne vlada muk. Zahvaljujuci Nezavisnom sindikatu, u RTS-u je zapreceno strajkom upozorenja. Clanovi tog sindikata pobunili su se protiv upliva politike na uredjivanje informativnih i ostalih emisija. Oni zele da u RTS-u rade profesionalci, nekompromitovane i nestranacke licnosti i da se osnivacka prava sa vlade vrate Skupstini. Dotakli su i jedan novo-stari problem (koji je pre desetak godina razbio NTV Studio B). To je pitanje da li se moze sve i svako kupiti. U Studiju B to je bio slucaj sa placenim terminom Arkanove stranke, dok je u RTS-u guzvu izazvao placeni termin brace Karic koji su za svoj novac (uzgred, platili su taj termin mnogo manje nego sto vredi) ispricali svoju verziju kako su se obogatili i postali velika i ugledna porodica.

Komesanje

Kako ce se zastititi novinari i kako ce gradjani biti zasticeni od novinarske zloupotrebe? Standarda nema, a sto je jos gore nema ni javnosti. Komesanja povodom nekih pitanja kao sto je ministar zdravlja u srpskoj vladi ili osuda govora mrznje kojim je bilo ispunjeno reagovanje Generalstaba povodom teksta Stipe Sikavice u Danasu, jos su daleko od akcija civilnog drustva koje brani drustvene vrednosti.
Mi smo jos pod uticajem politike i politickih partija koje su ispunile sav javni prostor. Civilno drustvo koje se u predizbornoj kampanji promolilo vise putem plakata nego stvarno, zagubilo se u iscekivanju neceg ili niceg. Za nas je u mnogim vidovima poucan primer borbe novinara ceske TV koji nisu pristali da im politicari odredjuju urednike. Posle decenije pasivnosti i prepustanja da politicke stranke vode ceo zivot, gradjani Ceske su se probudili i setili vrednosti Plisane revolucije. Mi nemamo ni takvu javnost ni tako jasno postavljene vrednosti. Govor mrznje i nacionalizma, nakaradnih ideja i podmetanja prisutniji je nego sto se na prvi pogled cini. Zanimljivo je da su na mracnjastvo iz Generalstaba mnogi reagovali, ali na dim sa lomace, koji nas svake veceri zagadjuje sa TV Palma, reakcija nema. Zar je to normalno? Zar ta TV nije takodje stvorila svog vojskovodju Pelevica koji se sada sepuri u poslanickim klupama parlamenta Srbije?