Broj 254

Alternativa

Selektivno slepilo novinara

Iskustvo poljskog lista »Gazeta viborsca« veoma je inspirativno i za nase medije

Da li slobodni mediji mogu biti i nezavisni, to je bila tema razgovora koji je u Centru za kulturnu dekontaminaciju odrzan u subotu, 20. januara ove godine. Glavni govornik na ovom skupu bio je urednik poznatog poljskog lista Gazeta viborsca Konstanti Gebert koji je izlozio zanimljiva iskustva svog lista u ovom pogledu.
Gazeta viborsca imala je jednu od kljucnih uloga u demokratskom preobrazaju savremene Poljske. Prema kazivanju Geberta, prvo iskusenje s kojim se njegov list suocio posle pada komunizma bilo je kako sada pisati o zvanicnicima nove vlasti, s kojima je Gazeta do tada pripadala istom frontu boraca za demokratske slobode. Ta dilema izazvala je izvesna kolebanja medju novinarima, jer pred sobom, na vlasti, nisu imali komuniste s kojima su se do tada ostro konfrontirali. Takva dilema, koja se naravno neizbezno odrazavala i na integritet novina, relativno brzo je rasciscena zahvaljujuci okolnosti sto je dotadasnji visoki komunisticki funkcioner Jirzi Urban pokrenuo svoj opozicioni list. Ovaj potez, kaze Gebert, u pocetku je naisao na podsmeh medju nezavisnim novinarima koji su novom listu proricali brzi krah. Desilo se, medjutim, suprotno tiraz Urbanovog lista porastao je na preko 300 000 upravo zbog toga sto se prihvatio tema o kojima nezavisni nisu pisali. Mi, govorili su u Urbanovom listu, objavljujemo ono o cemu »sluzbena« stampa cuti.
To selektivno slepilo, svedoci Gebert, prva je opasnost za nezavisnu stampu. Stvar je u tome, zakljucuje on, da svoje novinarsko uverenje koristimo i prema »svojim« ljudima na vlasti. To je prvi uslov da stampa bude slobodna. Tek kada su novinari to shvatili i prihvatili poceo je da opada tiraz Urbanovog lista.
Drugo iskusenje koje je ugrozavalo nezavisnost slobodnih medija pojavilo se pocetkom devedesetih godina, prilikom predsednickih izbora u Poljskoj. Gazeta viborsca odbila je da podrzi predsednickog kandidata Valensu i opredelila se za njegovog protivkandidata Mazovjeckog. Citaoci su negodovali, pa je tiraz Gazete viborsce opao. Nezadovoljni su cak bili i citaoci opredeljeni za Mazovjeckog, isticuci ovakve razloge: novine sluze za to da nam pomognu da se odlucimo za koga cemo glasati, a ne da nam kazu za koga da glasamo. Posle ovog iskustva dobro smo upamtili da treba objektivno pisati o obema stranama u konfliktu. Ali, zakljucuje Gebert, tada smo izgubili izvesnu nevinost i to smo platili.
Konstanti Gebert je, inace, kao izvestac svog lista, za vreme rata, proveo godinu dana u Sarajevu, zbog cega je u nekim nasim krugovima zaradio epitet da je u svojim prilozima »antisrpski orijentisan«. Na ovo pitanje, koje je pokrenuo domacin skupa Grujica Spasovic, glavni i odgovorni urednik Danasa, Gebert uzvraca da je u svom izvestavanju bio objektivan, ali ne i neutralan. Zeleo sam, kaze, da pobedi Sarajevo. Kao odgovorne za ovaj rat, on najpre oznacava Milosevica, Karadzica i Mladica, a tek u drugom redu one koji nisu zeleli multietnicko Sarajevo. Gebert navodi zanimljiv podatak da su Poljaci, u pocetku rata, simpatisali sa Srbima, pre svega zbog antifasisticke borbe Jugoslovena za vreme Drugog svetskog rata i kasnijeg otpora Staljinu. Medjutim, pod uticajem objektivnog izvestavanja ova slika se kasnije promenila.
U malobrojnoj ali veoma zainteresovanoj publici cula se primedba da je poljska stampa, suvise obuzeta Milosevicem, gotovo previdela ulogu demokratskih snaga u Srbiji. Ova primedba izazvala je polemiku, ne samo sa predavacem nego pre svega u samoj publici dok su jedni tvrdili da ovde »niko nije imao sluha za sve one strahote koje su se dogadjale u Bosni« i da pravog otpora i nije bilo, drugi su bili na stanovistu da je autentican otpor postojao, ali da je bio stalno potcenjivan i neodgovarajuce vrednovan.

D. I.  



© 1996 - 2001 Republika & Yurope - Sva prava zadrzana 
Posaljite nam vas komentar