Broj 254

Dogadjanja

Najbolje su firme bez radnika

Jugoslovenska privreda nikako da mrdne iz balkanske rupe i 
krene na svetsko trziste

Zapadni deo sveta skinuo je sve rampe za trgovinu i ostale vidove saradnje sa nasom privredom, ali ona vec tri meseca nikako da mrdne iz svoje balkanske rupe i upusti se u utakmicu na stranom trzistu. Kao mamac se cak nije pokazalo ni odobrenje EU da bez placanja carine moze da izvozi 95 odsto robe na pijace 15 njenih zemalja clanica. Razlog je, bar gledano sa zdrave strane pameti, krajnje banalan: Evropa trazi robu sa jugoslovenskim pecatom, a Srbija i Crna Gora i savezna administracija se jos natezu oko te formalnosti. Medjutim, i bez politickih carki oko »made in« jasno je da sa nasom privredom mnogo toga nije u redu. Kakva je ona zapravo najbolje pokazuju analize »300 najuspesnijih« i »300 najvecih« preduzeca, koje su sacinili strucnjaci casopisa Ekonomist, a na osnovu podataka Zavoda za obracun i placanja (ZOP). Vec sâm podatak da su, od oko 150 000 privrednih preduzeca u Jugoslaviji (bez Kosova), zavrsni racun za 1999. godinu ZOP-u predale 68 154 firme dovoljno govori o finansijskoj nedisciplini na ovim prostorima. »Braca Karic«, recimo, tradicionalno ne podnose racun drzavi, ali ovu kompaniju ni drzava zbog toga tradicionalno ne kaznjava, iako ima zakonsko pravo na pozamasnu globu. Doduse, mnogo je vise gubitasa medju preduzecima koja cuvaju pod kljucem poslovne papire, ali i za njih je tesko naci opravdanje za ignorisanje drzavne evidencije o stanju privrede. Medju preduzecima koja su podnela zavrsni racun ZOP-u polovina je poslovala sa gubitkom ili na »pozitivnoj nuli« i mada se to desavalo u ratnoj godini ni jesenas, sudeci po inertnosti privrede prema otvorenim putevima u svet, domaca ekonomija nije uspela da mrdne iz sirotinjske caure samodovoljnosti.

Vode mali i jaki

Ko su dakle najbolji u najgoroj privredi na Balkanu? U rangiranju najuspesnijih Ekonomist se opredelio za kriterijum profitne stope (odnos ostvarene dobiti i kapitala firme, s tim da dobit bude veca od milion dinara). Tako se ispostavilo da je dobit preko milion dinara imalo 1136 firmi, vecu od tri miliona 425 firmi, a vecu od pet miliona dinara samo 267 firmi. I onda se doslo do onog glavnog: najuspesnije su bile privatne firme sa malo zaposlenih ili cak i bez ijednog radnika. U 300 najuspesnijih preduzeca radilo je ukupno 6170 ljudi, sto je, recimo, za 1746 zaposlenih manje nego u Radio-televiziji Srbije. Te 1999, najuspesniji je bio »Atlas oil«, beogradska firma sa jednim zaposlenim, ukupnim prihodom od 6 miliona dinara, profitom od 1,377 miliona, kapitalom vrednim 357 000 dinara i profitnom stopom od 385 710 dinara. Drugi na listi najuspesnijih bio je beogradski »Royal garden« sa 16 radnika, treci »Yubel« iz Aleksinca sa 4 radnika, cetvrti »Frigo-elektros« iz Cacka sa 3 radnika, zatim beogradski »Makler« sa 10 radnika, beogradski »Euro trade« sa jednim zaposlenim, »MB-commerce« iz Berana sa 4 radnika, cuprijski »Metal« sa 125 zaposlenih, leskovacki »Gold agrar coop« bez radnika, dok je na desetom mestu niski »Pedjoni commerce« sa 4 radnika, ukupnim prihodom od 7,8 miliona dinara, profitom od 1,2 miliona, kapitalom vrednim 1,08 miliona dinara i profitnom stopom od 111 680 dinara. To su, eto, bili naj medju najuspesnijima, sa zajednickom crtom da su bili mali i jaki, odnosno da su ostvarivali veci profit od vrednosti kapitala, sto je uobicajeno svetsko merilo dobrog poslovanja (obrta novca). Inace, medju 300 najuspesnijih, 268 su bile privatne firme, 18 sa mesovitim ucescem kapitala, 12 sa drustvenim a dve sa zadruznim kapitalom. Prema regionalnom rasporedu, najvise ih je iz Srbije, 221, od cega je 141 firma iz Beograda, zatim iz Vojvodine 59 i 20 iz Crne Gore.
Mereno prema visini ukupnog prihoda, najuspesniji je bio beogradski »Delta DMD«, sa 80 zaposlenih i ukupnim prihodom od 526,33 miliona dinara. Drugi je bio beogradski »Tetra pak production«, treci novosadski »Swisslion«, a cetvrti beogradski »Nelt LTD«, sa 4 radnika i ukupnim prihodom od 300,9 miliona dinara. Ove cetiri firme su visoko rangirane i na listama najuspesnijih prema visini kapitala i prema visini ostvarene dobiti, pa ih je Ekonomist proglasio za najbolje u 1999. godini. Inace, i jedna novinska kuca priblizila se vrhu najuspesnijih: Blic press (90 zaposlenih) je prema visini ukupnog prihoda (219,7 miliona dinara) zauzeo sesto mesto, a prema visini kapitala (28 miliona) 11. mesto, koje mu je takodje pripalo i prema visini ostvarene dobiti (24,4 miliona dinara).

Veliki na nuli

Takozvana teska privreda, sa puno zaposlenih, velikim kapitalom i ukupnim prihodom a slabim profitom, vodi na Ekonomistovoj listi »300 najvecih« preduzeca Jugoslavije, rangiranih prema poslovnom prihodu (ukupan prihod bez inflacije). Tih 300 firmi je 1999. godine raspolagalo sa 51,67 odsto kapitala ukupne privrede, ostvarilo 46,45 odsto ukupnog prihoda, 40,69 odsto poslovnog prihoda i zaposljavalo 32,16 odsto od ukupnog broja radnika u privredi. O koncentraciji para govori i podatak da je deset najvecih preduzeca raspolagalo sa gotovo petinom kapitala cele privrede i sa 15 odsto njenih ukupnih prihoda. Prva medju najvecih 300 je »Naftna industrija Srbije« (Novi Sad), sa ukupnim prihodom od 23,33 milijarde dinara, poslovnim prihodom od 11,6 milijardi, kapitalom vrednim 7,6 milijardi dolara, sa 18 866 zaposlenih i profitom na pozitivnoj nuli. Druga na ovoj listi najvecih preduzeca prema poslovnom prihodu je »Elektroprivreda Srbije« (Beograd), treci je beogradski »Telekom Srbije«, cetvrta TE »Nikola Tesla« u Obrenovcu, peti je ZTP »Beograd«, slede JP »Elektrovojvodina« (Novi Sad), beogradski »C market«, »Kolubara« iz Lazarevca, »Elektrodistribucija Beograd«, dok je na desetom mestu novobeogradska »Srbija«, sa ukupnim prihodom od blizu 4 milijarde dinara, poslovnim prihodom od 2,2 milijarde, kapitalom od 4,9 milijardi dinara, profitom od 682,5 miliona dinara i 297 zaposlenih. Medju ovih deset najvecih samo je jos »C market« ostvario profit (16,7 miliona dinara), dok je osam »dika i ponosa« ove zemlje tavorilo na pozitivnoj nuli.


                                                        Marc Chagall, Srebrenke

U celini gledano, najefikasnija u celoj privredi pokazala su se preduzeca u privatnoj svojini, ona su u ukupnoj vrednosti kapitala ucestvovala sa 7,15 odsto, a u ostvarenim poslovnim prihodima sa 36,86 odsto. Udeo firmi u drustvenoj i drzavnoj svojini u kapitalu privrede iznosio je 57,72 odsto, a u ostvarenim poslovnim prihodima 34 odsto. Ni preduzeca u mesovitoj svojini nisu bila poslovno efikasna, sa ucescem kapitala od 33,89 odsto ostvarila su 27 odsto poslovnog prihoda privrede. Firme u zadruznoj svojini, kojih je u ukupnoj privredi bilo 1,18 odsto, ostvarile su 2,13 odsto od ukupnih poslovnih prihoda. Sve u svemu, vrednost prometa roba i usluga u odnosu na vrednost kapitala preduzeca bila je veoma niska, sto ukazuje na slabo koriscenje kapaciteta i radne snage. I, dabome, na lose vodjenje privredne politike, pre svega od strane njenog dojucerasnjeg generalnog direktora drzave. Bivsi rezim je ucinio sve da spreci valjanu privatizaciju preduzeca sa »nicijom« drustvenom svojinom, a pre svega tako sto je najvece firme stavio na listu Vlade Srbije za prioritetnu privatizaciju, a onda tu listu gurnuo u fioku. Kada ce i u kojoj meri nova vlast podstaci vlasnicku transformaciju privrede, verovatno ce se znati nakon formiranja Vlade Srbije. Savezna vlada jos nije izasla sa programom na tu temu, ali je zato njen prvi veliki potez bio da sagleda sta od takve sirotinjske privrede moze da uzme za drzavnu kasu.

Droge, otrovi i strajk

Savezni budzet, koji je Skupstina SRJ usvojila 28. decembra prosle godine, tezak je 45,873 milijarde dinara, sto je gotovo jednako ukupnom prihodu koji je ostvarilo pomenutih deset najvecih preduzeca (45,3 milijarde) i vredi 11 odsto prihoda privrede u 1999. Po tradiciji, duplo vise uzima Skupstina Srbije za republicki budzet, pa ako ova dva nivoa nove vlasti brzo ne krenu u reforme ispasce da je sve bilo »sjasi Kurta da uzjasi Murta«. Inace, najveca stavka prihoda saveznog budzeta (11 milijardi dinara) smisljena je tako sto je za tu priliku uveden poseban savezni porez na promet. Drugim recima, drzava je veoma brzo smislila nacin da sebi namakne pare, pa s nadom treba ocekivati da skine »smokvin list« sa projekata za namicanje para gradjanima. Sama drzava, istini za volju, i nije tako skupa, za rad njenih organa planirano je 7 milijardi dinara, sto je malo vise od para namenjenih za boracko i vojno penzijsko osiguranje. Za intervencije u privredi i podsticaj razvoja drzava je odredila 1,9 milijardi dinara, sto je priblizno vrednosti ukupnog prihoda »Pekabete« iz 1999. godine, ali i upola manje od plata planiranih za saveznu administraciju. Sto se rada i radnih odnosa tice, ovi pojmovi izgubili su svoje mesto u nazivu maticnog ministarstva, tako da se ranije »za rad, zdravstvo i socijalnu politiku«, sada naziva Ministarstvo zdravlja i socijalne politike. U sklopu troskova tog ministarstva nalaze se i za »inspekcijski nadzor iz oblasti lekova, opojnih droga, otrova, radnih odnosa i strajka« u vrednosti 1,85 miliona dinara. Radnici u privredi »vide« se jos u Saveznom zavodu za trziste rada i migracije, kojem je budzet namenio 8,2 miliona dinara, od cega samo pola miliona za razvijanje trzista rada i aktivnost prema nasim gradjanima u inostranstvu, a ostalo za zaposlene u tom zavodu. Ne verujemo, medjutim, da je nova drzavna uprava digla ruke od privrede i radnika, ako ni zbog cega drugog, onda zato sto je smenljiva.
 

Zoja Jovanov   

  

© 1996 - 2001 Republika & Yurope - Sva prava zadrzana 
Posaljite nam vas komentar