I tako smo usli u treci milenijum bez obzira sto nam je Insin sat na Trgu Republike pozeleo srecnu 1901. godinu. Bilo je puno vatrometa, petardi i lepih zelja, mnogo jela i pica na privatnim docecima i znatno manje tamo gde se placalo u DEM. Bilo je i lepo vreme koje je dan posle doceka izmamilo mnoge u setnju. I gde bi nego na Usce, na reke, u setnje poznatom marsrutom, od Brankovog mosta do Zemuna. Lepota reka i prirode i hotel »Jugoslavija« na pola puta teraju vas da pozelite da udjete unutra da se osvezite. A tamo, doceka vas ledeni glas sluzbenika hotela koji kao da je izasao iza gvozdene zavese, koji vam kaze... Za osvezenje imate i splavove. I onda vam pokvari raspolozenje i pozelite da sto pre pobegnete napolje, na sunce, na reke, u novo doba u koje smo zakoracili, u doba u kojem su nam i Amerikanci skinuli spoljni zid sankcija i otvorili mogucnost za neku bolju buducnost u kojoj bi trebalo da bude manje mrznje i manje nacionalnog, politickog i kulturnog animoziteta.